GODIŠNJICA PRVOG BALKANSKOG RATA Na današnji dan Grčka, Srbija, Bugarska i Crna Gora objavili NAPAD na Osmanlije
Na današnji dan, osmog oktobra 1912. godine, kao retko kada, balkanske zemlje su se složile i krenule da izvojuju vekovima sanjanu osvetu Osmanlijama.
Sve u svoje vreme. Pravoslavni balkanski narodi su od 14. i 15. veka čekali priliku da se isprse pred osvajačem koji ih je vekovima držao pokorenim, drugorazrednom kategorijom koja je morala da se sklanja sa puta kada aga naiđe, da saginje glavu, da sapinje svoj ponos, ime i uverenja.
PRIČA O KLETVI OBRENOVIĆA I DANAS JEŽI KOŽU: Mnogi veruju da ona i DANAS TRAJE!
KO JE BIO ČUVENI GOSPODAR VUČIĆ? Ulica u Beogradu nosi ime jednog od najmoćnijih Srba (VIDEO)
HEROJ NAD HEROJIMA DO TEMELJA PODRIVAO OSMANSKU IMPERIJU: Razlozi zbog kojih se Karađorđe vratio u Srbiju 1817. godine
Početkom 19. veka Grci su pokušali da nagovore knjaza Miloša Obrenovića na zajednički rat protiv Turaka, ali je mudri i pragmatični "gospodar serbski" shvatio da su resursi i jednih i drugih premali da pariraju bosforskoj carevini. Šezdesetih godina knjaz Mihailo je planirao savez sa Crnom Gorom, Bugarskom i Grčkom, ali je isti propao njegovom smrću.
Prvi Balkanski rat bio je veliki trijumf u za Grčku, koja je nakon nekoliko neuspelih pokušaja uspela konačno osloboditi Makedoniju, Epir i razna egejska ostrva od Turaka.
To je postignuto 80 godina nakon uspostavljanja male Kraljevine Grčke, koja je nastala bez uključivanja grčkih teritorija i bez miliona Grka, koji su ostali pod osmanskom okupacijom.
Rat je bio sveobuhvatna katastrofa za Osmanlije, koji su izgubili 83% svojih evropskih teritorija i 69% svog evropskog stanovništva.
Kao rezultat rata, Liga je zauzela i podelila gotovo sve preostale teritorije Osmanskog carstva u Evropi.
KRAJ RATA I DIPLOMATSKE IGRE POSLE NJEGA:
Da bi sprečile izlazak Srbije na more, a time njenu nezavisniju ekonomsku i političku delatnost, Austro-ugarska i Italija su najviše insistirale na formiranju nezavisne Albanije, koja je proglašena 28. novembra 1912. Isti princip primenjen je i nad Crnom Gorom, kojom je zaprećeno silom ako ne napusti teško osvojeni Skadar. Kralj Nikola se na kraju povinovao i crnogorske snage su se povukle iz grada.
Razočarana i potisnuta za mora, Srbija je tražila kompenzaciju, kako ekonomsku i teritorijalnu, tako i onu kojom bi ublažila gorak ukus zbog Albanije. Prilika se ukazala: pošto Bugarska nije poslala predviđene snage na vardarsko ratište, niti je sama uspela da osvoji Jedrene, već uz srpsku pomoć, Srbija je smatrala da joj pripada sve što je oslobođeo južno od dijagonale Kriva Palanka-Ohrid.
Bugarska je zahtevala da se ispoštuje predratni dogovor. U celu se priču umešala Austro-ugarska koja je obećala Ferdinandu Prvom podršku u sukobu sa Srbijom, pa je zvanična Sofija odbila arbitražu ruskog cara Nikolaja Drugog, predviđenu dogovorom sa Srbijom.
Ohrabrena podrškom iz Beča, Bugarska je nenadano napala Srbiju 29. juna 1913, a zatim i Grčku. Zatečene, vojske napadnutih su se brzo pribrale i porazile protivnika, ali to je priča za neko drugo vreme.
