ГОДИШЊИЦА ПРВОГ БАЛКАНСКОГ РАТА На данашњи дан Грчка, Србија, Бугарска и Црна Гора објавили НАПАД на Османлије
На данашњи дан, осмог октобра 1912. године, као ретко када, балканске земље су се сложиле и кренуле да извојују вековима сањану освету Османлијама.
Све у своје време. Православни балкански народи су од 14. и 15. века чекали прилику да се испрсе пред освајачем који их је вековима држао покореним, другоразредном категоријом која је морала да се склања са пута када ага наиђе, да сагиње главу, да сапиње свој понос, име и уверења.
ПРИЧА О КЛЕТВИ ОБРЕНОВИЋА И ДАНАС ЈЕЖИ КОЖУ: Многи верују да она и ДАНАС ТРАЈЕ!
КО ЈЕ БИО ЧУВЕНИ ГОСПОДАР ВУЧИЋ? Улица у Београду носи име једног од најмоћнијих Срба (ВИДЕО)
ХЕРОЈ НАД ХЕРОЈИМА ДО ТЕМЕЉА ПОДРИВАО ОСМАНСКУ ИМПЕРИЈУ: Разлози због којих се Карађорђе вратио у Србију 1817. године
Почетком 19. века Грци су покушали да наговоре књаза Милоша Обреновића на заједнички рат против Турака, али је мудри и прагматични "господар сербски" схватио да су ресурси и једних и других премали да парирају босфорској царевини. Шездесетих година књаз Михаило је планирао савез са Црном Гором, Бугарском и Грчком, али је исти пропао његовом смрћу.
Први Балкански рат био је велики тријумф у за Грчку, која је након неколико неуспелих покушаја успела коначно ослободити Македонију, Епир и разна егејска острва од Турака.
То је постигнуто 80 година након успостављања мале Краљевине Грчке, која је настала без укључивања грчких територија и без милиона Грка, који су остали под османском окупацијом.
Рат је био свеобухватна катастрофа за Османлије, који су изгубили 83% својих европских територија и 69% свог европског становништва.
Као резултат рата, Лига је заузела и поделила готово све преостале територије Османског царства у Европи.
КРАЈ РАТА И ДИПЛОМАТСКЕ ИГРЕ ПОСЛЕ ЊЕГА:
Да би спречиле излазак Србије на море, а тиме њену независнију економску и политичку делатност, Аустро-угарска и Италија су највише инсистирале на формирању независне Албаније, која је проглашена 28. новембра 1912. Исти принцип примењен је и над Црном Гором, којом је запрећено силом ако не напусти тешко освојени Скадар. Краљ Никола се на крају повиновао и црногорске снаге су се повукле из града.
Разочарана и потиснута за мора, Србија је тражила компензацију, како економску и територијалну, тако и ону којом би ублажила горак укус због Албаније. Прилика се указала: пошто Бугарска није послала предвиђене снаге на вардарско ратиште, нити је сама успела да освоји Једрене, већ уз српску помоћ, Србија је сматрала да јој припада све што је ослобођео јужно од дијагонале Крива Паланка-Охрид.
Бугарска је захтевала да се испоштује предратни договор. У целу се причу умешала Аустро-угарска која је обећала Фердинанду Првом подршку у сукобу са Србијом, па је званична Софија одбила арбитражу руског цара Николаја Другог, предвиђену договором са Србијом.
Охрабрена подршком из Беча, Бугарска је ненадано напала Србију 29. јуна 1913, а затим и Грчку. Затечене, војске нападнутих су се брзо прибрале и поразиле противника, али то је прича за неко друго време.
