Zašto je skulptura sa "krova Terazija" čak 70 godina putovala kući? Nepravda je konačno ispravljena!
Sima Andrejević-Igumanov bio je jedan od najvećih srpskih dobrotvora.
Jedan od prvih zadužbinara u oblasti školstva i narodne prosvete za Beograđane je najznačajniji po tome što je srpskoj prestonici darovao jednu od najupečatljivijih zdanja - svoju Zadužbinu, koja je zbog monumentalnosti i lepote prozvana - Igumanova palata.
Političar koji je umro nakon KRALJEVIH REČI: Pašića su svi znali, a posebno novinari - jedan susret ostaće upamćen
BEOGRAD RAZOREN OD SAVEZNIKA PRE 77 GODINA: Najteže bombardovanje koje je pretrpela naša prestonica (FOTO)
PRVI PREDSEDNIK SAD KOJI JE POSETIO JUGOSLAVIJU: Upamćen je po skandalu, a Tito ga je nasamario jednom rečenicom
Pravilnije bi zapravo bilo reći "Palata Igumanov", ali u narodu se ustalilo "Igumanova palata" i - tako je i ostalo sve do današnjih dana. Zgrada na zvučnoj adresi Terazije 31 u Beogradu, sagrađena je 1938. prema projektu arhitekata Petra i Branka Krstića u stilu modernizma.
Igumanova palata je zamišljena kao ugaona petospratnica u čijem prizemlju su bili lokali, dok su na spratovima bili stanovi koji su se iznajmljivali jer je osnovni cilj zgrade bio da prihoduje i na taj način omogući finansiranje Simine druge zadužbine - Bogoslovsko-učiteljske škole u Prizrenu koja će u narednim decenijama prerasti u prizrensku Bogosloviju. Testamentom je odredio da Zadužbinom uvek upravlja srpski patrijarh.
Na fasadi zgrade od njenog nastanka stoji natpis: "Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca". Ono što nije stajalo bila je skulptura "Sima Igumanov sa siročićima" na njenom vrhu… tj. sve do danas.
Skulptura za istoriju i sećanje
Impozantna skulptura “Sima Igumanov sa siročićima” na Igumanovu palatu postavljena je nešto kasnije. Rad vajara Lojze Dolinara posavljen je krajem januara 1939. na sam vrh zdanja. U tom trenutku bronzana skulptura visoka 3,7 metara predstavljala je “prvi grupni vajarski rad u našoj zemlji”.
Prikazivala je zadužbinara Simu Andrejevića okruženog decom čiji je veliki dobrotvor bio. Osim njih, na skulpturu je bio prikazan i Simin prerano umrli sin Manojlo nakon čije smrti je Andrejević simbolično usvojio svu “južnosrbijansku omladinu” i brinuo o njenom obrazovanju i dobrobiti.
I tako je Sima Andrejević-Igumanov bdio nad svom srpskom decom decenijama… Sve do 50-ih godina prošlog veka.
Dug put kući
Nakon Drugog svetskog rata Zadužbina je prestala sa radom, a zgrada je nacionalizoana. Skulptura je iz nepoznatih, ali najverovatnije ideoloških razloga 1950. godine uklonjena. Prilikom njenog skidanja nije se mnogo vodilo računa o zaštiti, pričalo se da je “radio i čekić”, pa su mnogi delovi oštećeni, a neki su i zauvek uništeni. Spasene delove neko se sklonio u zgradu Patrijršije i tamo su decenijama ostali zaboravljeni.
Nakon što su se strasti malo smirile, a struka progovorila, lepota i vrednost Igumanove palate je i javno priznata. Zdanje uživa status kulturnog dobra od 1977. godine.
Decenijama nakon, 1991. Igumanova palata je vraćena Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a Zadužbina je obnovljena i i danas aktivno radi onako kako je zamislio njen osnivač - novcem od izdavanja održava se Prizrenska bogoslovija i stipendiraju đaci i studenati poreklom sa Kosova i Metohije.
Negde u to vreme otkriveno je i da se kalupi u gipsu na osnovu kojih je izrađena skulptura na vrhu palate od početka čuvaju u zgradi Bogoslovije u Prizrenu i rodila se ideja o obnovi kompozicije.
Za kraj ove priče bilo je potrebno još samo da se i skulptura vrati na mesto koje joj pripada. I - to se i dogodilo 22. aprila 2021. godine. Na 30. godišnjicu od pokretanja inicijative za vraćanje Sima Andrejević-Igumanov ponovo se našao na “krovu Terazija”.
Neka tamo zauvek i ostane!
