Političar koji je umro nakon KRALJEVIH REČI: Pašića su svi znali, a posebno novinari - jedan susret ostaće upamćen
Pašić je preživeo mnoge vladare, bio u skoro svakoj vladi, obeleživši političku scenu kraja 19. veka i sa početka 20. veka.
Nikola Pašić rođen je 6. decembra 1845. godine u Zaječaru, na samoj granici sa Bugarskom. Odrastao je u jednoj imućnoj pekarskoj porodici, završio šest razreda osnovne škole u Zaječaru, a zatim je nastavak svog školovanja proveo u Gimnaziji u Negotinu, ali se ona vremenom selila u druge gradove, tako da je Pašić školske dane provodio i u Kragujevcu i Zaječaru.
Nedugo zatim upisuje Tehnički fakultet u Beogradu, u okviru Velike škole. Cenjeni profesori prepoznali su tada njegov rad i talenat i nagradili su ga slanjem na školovanje u Cirih, na njihovu čuvenu Politehničku školu.
MESTO U ŽIŽI JAVNOSTI ZBOG VAKCINACIJE PREDSEDNIKA, ALI I JOŠ NEČEGA: Kakve veze ima Rudna Glava i nacistička Nemačka
ISPLIVALA NAJBOLJE ČUVANA TAJNA O OSLOBOĐENJU BEOGRADA 1944. GODINE: Nemačka imala skriveni plan
OVOG GRADONAČELNIKA SU SVI VOLELI: Bio je pravi CAR čije se anegdote i danas prepričavaju!
Nikola je kao čovek bio jako smiren, staložen, dokazao se kao jako mudar, pragmatičan političar, njegova je uvek bila zadnja, u tadašnjim političkim krugovima Nikolu su smatrali kao glas razuma i odlučivanja.
Nije krio da je bio jako blizak porodici Karađorđević, imao je mnoge konflikte i nesuglasice sa Obrenovićima, a sve je eskaliralo i kulminiralo 1883. godine kada je u selu Krivi Vir blizu Boljevca, ispod planine Rtanj započeta Timočka Buna, pobunom seljaka na čelu sa ljudima iz Radikalne stranke. Ta buna se brzo ugušila u krvi, tadašnji kralj Milan Obrenović naređuje da se oduzme oruđe seljacima i Nikola Pašić i njegovi najbliži saradnici bivaju optuženi na smrt, ali on sa svojim saradnicima beži u Bugarsku.
On šest godina ostaje u Bugarskoj, uživa u podršci Bugarske vlade, živi u Sofiji kao građevinski inženjer i na neki način bio je jedan od razloga Bugarsko-srpskog rata 1885. godine. Pašić je čak pokušao da uđe i unutrašnju politiku Bugarske, bio je veliki prijatelj sa Ferdinandom Koburgom, bugarskim knezom. Veoma zanimljivo jeste i njegovo poreklo, jer neki smatraju da je Srbin poreklom iz Makedonije, dok drugi smatraju da je Pašić uistinu Bugarin- od majke Bugarke iz Vidina i oca iz Gabrova.
Nakon njegovog bega u Bugarsku, kralj popušta, a Nikola Pašić se vraća u prestonicu sa novim idejama i novim mislima. Ovog puta se ne vodi idejama socijalista, već dolazi sa idejama nacionaliste i buržoarske politike. On je čovek koji prvi u istoriji srpske politike uveo u Ustav ideje poput lokalne samouprave, parlamentarne države, garantovanje prava građana. Nedugo zatim kralj Milan abdicira, a vlast preuzima namesništvo radikala, sve dok prestolonaslednik Aleksandar Obrenović ne stasa. Za to vreme Nikola Pašić postaje gradonačelnik Beograda i prvi na ulice prestonice postavlja kaldrmu.
Prekretnica u njegovoj političkoj karijeri jeste Majski prevrat i dolazak na vlast Karađorđevića. Od tog trenutka burna politička karijera biva prošlost i od 1903. godine se kreće isključivo uzlaznom putanjom. U pet navrata je bio predsednik Narodne skupštine, a na mestu ministra spoljnih poslova našao se četiri puta, naravno, sve vreme predvodeći radikale.
Pašićeva politička karijera veoma je bogata, bio je predsednik Vlade, ministar inostranih poslova, najpoznatiji srpski diplomata u ratnom periodu, gradonačelnik, osnivač radikalne partije, član državnog saveta, direktni pregovarač u Carinskom ratu sa Austrijom, utemeljivač parlamentarizma na ovim prostorima. Bio je rusofil, a nakon Oktobarske revolucije, okreće se Francuskoj.
Brod svoje partije, a kasnije i države vodio je mudro, vešto i staloženo, ploveći kroz najopasnije oluje u okeanu velikih sila, pogotovo u vreme Velikog rata, kada se često nije videlo svetlo na kraju tunela, gde je Srbija, metaforički rečeno, vrlo lako mogla da završi kao Titanik.
Za Pašićem i njegovim životom ostale su mnoge anegdote i citati. Jedna od najpoznatijih anegdota jeste Pašićev susret sa novinarima na ulazu u Vladu tadašnje države. Dolazi tako Pašić u zgradu Vlade i presreću ga novinari:
- Predsedniče šta ima novo, pitaju novinari, a Pašić im odgovara:
- Ne znam, nisam čitao današnje novine, recite mi vi šta ima novo.
Nije bio Pašić što se kaže - od juče. Sekretar Srpske socijaldemokratske partije i urednik Radničkih novina Dimitrije Tucović bio je jednom prilikom predstavljen predsedniku Vlade Pašiću:
- A, Vi ste taj Tucović!? Čitam ja Vas, imate oštro pero i britku pamet!
- Gospodine predsedniče, nisam znao da čitate opozicionu štampu!
-Svaki pravi predsednik vlade mora da čita opozicionu štampu, jer ono što njegovi pišu unapred zna - rekao je tada vickasto Pašić.
Zanimljiva anegdota u vezi sa Pašićem jeste i pripovetka Radoja Domanovića “Vođa”, gde je Domanović svojom satirom hteo da objasni događaj kada je Pašić nakon Ivanjdanskog atentata na kralja Milana bežao da sačuva glavu i ostavio svoje prijatelje radikale na milost i nemilost, ali je Pašić nakon izbacivanja ove satire javno pohvalio Domanovićevo pero.
U svom rodnom gradu za života nije ostavio dubok trag, pre svega jer je samo u mladosti živeo u Zaječaru, ali grad pamti Pašića kao jednog od najpoznatijih Zaječaraca, te tako on danas u svom gradu ima svoj spomenik pored Gradske Biblioteke, a glavna ulica takođe nosi njegov naziv.
Zaječarci su veoma ponosni na Pašića, kao i mnoge druge poznate Zaječarce, glumačku legendu Zorana Radmilovića, srpskog političara Svetozara Markovića... Svoje nasleđe takođe ima i u prestonici gde ima svoj trg kao i impozantni bronzani spomenik visok 420 centimetara. Svoju zadužbinu ima u svom rodnom gradu.
Pašić je preživeo mnoge vladare, bio u skoro svakoj vladi, obeleživši političku scenu kraja 19. veka i sa početka 20. veka. Umro je 1926. godine, a te 1926. godine odnosi između kralja i njega su bili ne tako sjajni, a najverovatnije razlog tome su bile brojne afere njegovog sina Radomira koji je narušavao Pašićev ugled. Tog 10. decembra 1926. godine Nikola Pašić bio je u poseti kralju. Rasprava dvojice moćnih ljudi brzo se zahuktala i kralj je, u besu izgovorio:
- Pašiću, bolje bi vam bilo da objasnite kriminalne poslove svoga sina.
Pašića je ovo uvredilo do te mere da je odmah otišao sa dvora, došao svojoj kući i preminuo. Samo 30 minuta kasnije iz dvora je stigla poruka sa kraljevim pismenim izvinjenjem, ali bilo je kasno.
