''KRVAVA BAJKA'' NIKADA NEĆE BITI ZABORAVLJENA: 79 godina od masakra nad nevinim civilima u Šumaricama
Masakr je izvršen 19., 20. i 21. oktobra 1941. godine
Srbija obeležava Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu i 79. godišnjicu masovnog streljanja civila, među njima i đaka i profesora, u kragujevačkim Šumaricama.
Kako je izgledao dan kad je za Srbe čuo ceo svet? Andrić je dobio Nobelovu nagradu, ali tog dana nije bilo LUDOG SLAVLJA!
BEOGRADE, SREĆNO OSLOBOĐENJE! Na današnji dan Trećem rajhu rečeno zbogom: Slavlje ostalo zabeleženo zauvek (FOTO)
Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika posle sukoba na putu između Kragujeva i Gornjeg Milanovca. Izdata je naredba da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za ranjenog 50.
Masakr je izvršen 19., 20. i 21. oktobra 1941. godine. Streljanja su prvo počela u selima koja su Nemci zvali "legla bandita". Posle toga je doneta odluka da se ubistva nastave i u Kragujevcu. Hapšenja i racije su vršena neselektivno i stanovništvo je na streljanja izvođeno u grupama.
Postoje različiti podaci o broju ubijenih u zločinu. Kustos Staniša Brkić je u knjizi "Ime i broj" iz 2007. objavio imena i lične podatke 2.796 žrtvi streljanja u Kragujevcu.
Nemci su upali u Gimnaziju i ostale škole, odakle su u toku nastave izveli profesore i đake. Među streljanima bilo je oko 300 mladića i đaka srednjih škola, kao i četrdesetoro dece od 12 do 15 godina starosti.
Prostor na kome je izvršeno streljanje 1953. pretvoren je u memorijalni park. Na ulazu je podingut monumentalni muzej "21. oktobar". Do sada je spomenicima umetnički oblikovano 10 humki, a među njima je i "Spomenik streljanim đacima i profesorima", koji je postao simbol kragujevačke tragedije.
Komandant Franc Beme suočio se sa optužnicom za zločin u Kragujevcu. Nakon što je zarobljen u Norveškoj, izveden je na sud u sklopu Naknadnih nirnberških suđenja. Izvršio je samoubistvo. Komandant 724. puka 704. pešadijske divizije, general Adalbert Lončar je 1947. osuđen na smrt pred Vojnim sudom u Beogradu.
Krvava bajka
O ovom masakru naša velika pesnikinja Desanka Maksimović napisala je jednu od najlepših i najtužnih pesama "Krvavu bajku". Podsetimo se njenih stihova.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu.
Iste su godine svi bili rođeni, isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti zajedno su vođeni, od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću četa đaka u istom danu.
A pedeset i pet minuta pre smrtnog trena sedela je u đačkoj klupi četa malena
i iste zadatke teške rešavala: koliko može putnik ako ide peške...
i tako redom.
Misli su im bile pune i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj petica i dvojki.
Pregršt istih snova i istih tajni rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom da će dugo, da će vrlo dugo trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću četa đaka u istom danu.
Dečaka redovi celi uzeli se za ruke, i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi istog časa se uzneli do večnog boravišta.
