''КРВАВА БАЈКА'' НИКАДА НЕЋЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНА: 79 година од масакра над невиним цивилима у Шумарицама
Масакр је извршен 19., 20. и 21. октобра 1941. године
Србија обележава Дан сећања на жртве у Другом светском рату и 79. годишњицу масовног стрељања цивила, међу њима и ђака и професора, у крагујевачким Шумарицама.
Како је изгледао дан кад је за Србе чуо цео свет? Андрић је добио Нобелову награду, али тог дана није било ЛУДОГ СЛАВЉА!
БЕОГРАДЕ, СРЕЋНО ОСЛОБОЂЕЊЕ! На данашњи дан Трећем рајху речено збогом: Славље остало забележено заувек (ФОТО)
Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника после сукоба на путу између Крагујева и Горњег Милановца. Издата је наредба да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за рањеног 50.
Масакр је извршен 19., 20. и 21. октобра 1941. године. Стрељања су прво почела у селима која су Немци звали "легла бандита". После тога је донета одлука да се убиства наставе и у Крагујевцу. Хапшења и рације су вршена неселективно и становништво је на стрељања извођено у групама.
Постоје различити подаци о броју убијених у злочину. Кустос Станиша Бркић је у књизи "Име и број" из 2007. објавио имена и личне податке 2.796 жртви стрељања у Крагујевцу.
Немци су упали у Гимназију и остале школе, одакле су у току наставе извели професоре и ђаке. Међу стрељанима било је око 300 младића и ђака средњих школа, као и четрдесеторо деце од 12 до 15 година старости.
Простор на коме је извршено стрељање 1953. претворен је у меморијални парк. На улазу је подингут монументални музеј "21. октобар". До сада је споменицима уметнички обликовано 10 хумки, а међу њима је и "Споменик стрељаним ђацима и професорима", који је постао симбол крагујевачке трагедије.
Командант Франц Беме суочио се са оптужницом за злочин у Крагујевцу. Након што је заробљен у Норвешкој, изведен је на суд у склопу Накнадних нирнбершких суђења. Извршио је самоубиство. Командант 724. пука 704. пешадијске дивизије, генерал Адалберт Лончар је 1947. осуђен на смрт пред Војним судом у Београду.
Крвава бајка
О овом масакру наша велика песникиња Десанка Максимовић написала је једну од најлепших и најтужних песама "Крваву бајку". Подсетимо се њених стихова.
Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану.
Исте су године сви били рођени, исто су им текли школски дани,
на исте свечаности заједно су вођени, од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу чета ђака у истом дану.
А педесет и пет минута пре смртног трена седела је у ђачкој клупи чета малена
и исте задатке тешке решавала: колико може путник ако иде пешке...
и тако редом.
Мисли су им биле пуне и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј петица и двојки.
Прегршт истих снова и истих тајни родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком да ће дуго, да ће врло дуго трчати испод свода плава
док све задатке на свету не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу чета ђака у истом дану.
Дечака редови цели узели се за руке, и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно као да смрт није ништа.
Другова редови цели истог часа се узнели до вечног боравишта.
