OD KRALJICE DO FARMERKE: Znate li priču o najvoljenijoj srpskoj vladarki?
Savremenici kažu da je ona bila sve što je narod u tom trenutku želeo od vladarke - dobra supruga, požrtvovana majka, vredna domaćica i dostojanstvena kraljica koja je za svakoga imala blagu reč – Marija Karađorđević.
Rođena je kao treće dete rumunskog kralja Ferdinanda. Bila je imenjakinja sa svojom majkom, ali je ubrzo dobila nadimak Minjon.
Neki kažu da je to zbog toga što je bila "slatka kao minjon". Drugi kažu da je nadimak dobila po nazivu opere koju je njena majka gledala neposredno pre nego što ju je rodila.
NJEGOV ŽIVOT PRAVA JE SLIKA ISTORIJE SRBIJE: Na današnji dan rođen je veliki vođa Prvog srpskog ustanka (FOTO)
Ko je bio veliki Đura Daničić: Susret sa Vukom Karadžićem potpuno mu je promenio život!
Poslednji veliki srednjovekovni vladar Srbije: Bolji od Lazara, najslavniji posle Dušana, znate li ko je?
Kako god bilo, "Minjon" Marija je uskoro je postala jedna od najlepših princeza Evrope.
Osim lepote, reč je bila o veoma obrazovanoj dami - edukovala se u najprestižnijim školama, a osim rumunskog govorila je tečno engleski, nemački i francuski jezik. Uskoro je progovorila i srpski. Udala se za jugoslovenskog kralja "ujedinitelja" - Aleksandra Karađorđevića.
Kažu da je omiljenost u narodu počela da stiče i pre samog venčanja, kada je sa balkona Starog dvora, nakon što je prvi put došla u svoju novu domovinu, okupljene pozdravila rekavši: "Ja vam od srca blagodarim!"
Kraljica Marija i kralj Aleksandar uskoro su postali uzor za sve evropske kraljevske parove. Živeli su skladno i povučeno, a brak je krunisan trojicom sinova - Petrom, Tomislavom i Andrejem.
Kraljici Mariji nije trebalo mnogo da svojom elegancijom i prefinjenošću kupi srca dama Beograda. Ali i više od toga... Nju su volele i obične žene, građanke podjednako kao i seljanke, a ona im je vraćala otvarajući škole, bolnice, obdaništa i poklanjajući novac dobrotvornim udruženjima. Bila je aktivna u dobrotvornoj organizaciji Kolo srpskih sestara, a vrednim, siromašnim đacima pomagala da nastave školovanje.
Udovica sa 34 godine i tri sina
Sreću kraljice Marije pomutila su dva događaja. Prvi se dogodio jednog oktobarskog dana 1934. godine kada je u atentatu u Marseju ubijen kralj Aleksandar. Kraljica je dostojanstveno i nemo podnosila svoju bol postavši sa 34 godine udovica sa tri sina, od kojih je najstariji imao 11 i trebalo je da postane kralj.
Kraljica je sklopila oči i uzdahnula. Nije plakala. Posle lake nesvestice i uzetih kapljica za smirenje, odlučno je rekla: "Umro je na dužnosti, a to je smrt koje je On dostojan" - piše u izveštaju koji je francuskoj vladi tog dana podneo komandant lionske policije koji je kraljici Mariji saopštio da je na njenog supruga izvršen atentat.
Crninu je nosila dve godine i za to vreme potpuno se okrenuvši obrazovanju svojih sinova i dobrotvornom radu. U godinama koje su usledile ona je preuzela brigu o Društvu Crvenog krsta, potpisala Povelju o pravima deteta i darovala na desetine humanitarnih organizacija. Kraljica Marija je ličnim sredstvima pomogla zidanje Dečje klinike u Tiršovoj ulici i Instituta za onkologiju.
Drugi događaj koji je nepovratno izmenio život "narodne kraljice" bio je početak Drugog svetskog rata i odlazak iz Jugoslavije. Kako je istorija pokazala, taj odlazak je bio - zauvek! U ratnim godinama, za kraljicu Mariju čulo je malo ljudi u okupiranoj zemlji. A ipak, ona je neumorno radila za njih - preko Komiteta Crvenog krsta, do kraja 1943. godine zarobljenicima u logorima širom zaraćene Evrope upućeno je oko 7,5 miliona kilograma pošiljki, od čega oko 5,5 miliona kilograma hrane. Kako okupator ne bi saznao ko zapravo šalje pakete, kraljica ih je potpisivala kao Marija K. Đorđević.
"Narodna kraljica" bez zemlje i naroda
Život kraljice Marije se do tog trenutka već iz korena promenio. Živela je sa sinovima Tomislavom i Andrejem u maloj seoskoj kući na imanju "Stari mlin" kraj Londona. Kada je postalo izvesno da se nikada neće vratiti u Jugoslaviju, onda kada im je nova vlast oduzela sve privilegije i imanja, porodica se povukla na imanje u Kentu.
Kraljica Marija je nastavila da živi mirnim seoskim životom. Sinovi su joj se bavili poljoprivredom, a ona je obavljala kućne poslove, a u slobodno vreme je slikala i vajala. Bavila se i izučavanjem umetnosti slikanja. I dalje je slavila porodičnu krsnu slavu, poštovala sve pravoslavne praznike, posebno Božić i Uskrs, ali zdravlje ju je polako napuštalo.
Pred kraj života, kraljica kojoj nije smetalo da postane farmerka, ostala je bez sredstava i bila je prinuđena da prodaje nakit. Njen poslednji službeni snimak, urađen je da bi se javnosti prikazala njena izuzetno vredna dijadema, koja je ponuđena na prodaju.
Kraljica Marija umrla je u 61. godini. Opelo joj je po pravoslavnim običajima služeno u hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla. Sahranjena je u Vindzoru, blizu groba engleske kraljice Viktorije, svoje prebake.
Njeni ostaci danas počivaju na Oplencu, u porodičnoj crkvi dinastije Karađorđević.
