Kako su Rusi uveli radnu nedelju od pet dana: Odjednom se fabričke mašine nisu čule nedeljom!
Priča o tome kako je SSSR stvorio novu radnu nedelju od samo 5 dana izbacivši subotu i nedelju
Krajem 1929. godine u SSSR-u, za vreme Staljinove vladavine, uvedene su radikalne promene u sovjetski kalendar - stvorena je nova nedelja (sedmica) od pet radnih dana, bez vikenda!
No, pre nego što se osvrnemo na detalje ovog istorijskog kurioziteta, krenimo redom. Prva velika promena kalendara obavljena je za vreme Lenjina u februaru 1918. - Lenjin je tada naredio da se "preskoči" 12 dana kako bi se SSSR uskladio s gregorijanskim kalendarom. Naime, do tada je korišćen julijanski (zbog te činjenice se slavna Oktobarska revolucija, prema danas najzastupljenijem gregorijanskom kalendaru, zapravo dogodila u novembru, a ne u oktobru).
"KOVID PASOŠI" USKORO POSTAJU REALNOST? Ova ideja sve glasnija u svetu, poznato kako će funkcionisati
KULTURNA BAŠTINA U SRCU BEOGRADA: Vlada Srbije zaštitila područje uz Ulicu kneza Miloša!
"PRED NAMA JE 2021. KOJA ĆE UĆI U ISTORIJU MEDICINE" Koronavirus je najveća zdravstvena KATASTROFA
No, Lenjinovo usklađivanje kalendara nije bilo ništa prema "zahvatu" koji će kasnije sprovesti Staljin. Zapravo na ideju stvaranja nove nedelje, u kojoj bi se izbacio vikend, prvi je došao sovjetski ekonomista Jurij Larin, a Staljinu se izuzetno dopala.
Naravno, sama pomisao na nedelju bez vikenda zvuči kao nekakva najgora noćna mora. Radnici i studenti širom sveta tokom sedmice broje dane do vikenda, opuštanja, druženja, "prikupljanja energije" za novu radnu nedelju. Teško je uopšte zamisliti život u kojem ti vikendi odjednom ne postoje - no, upravo to se dogodilo sovjetskim radnicima u novembru 1929. te će potrajati, uz neke izmene, više od decenije!
Cilj stvaranja nove nedelje od 5 radnih dana bez vikenda bio je osigurati da fabrike rade bez prestanka jer do tada su se, barem nedeljom, mašine gasile, proizvodnja bi stala, a sovjetskim vlastima to je bilo neprihvatljivo u kontekstu jurišanja da sustignu (i prestignu) ekonomsku snagu drugih svetskih sila. Naravno, tu su bile i poznate "petoletke", planovi napravljeni za 5 godina unapred koji su apsolutno morali da se ispune po pitanju ekonomske proizvodnje.
Uz nedelju od 5 dana produktivnost bi se, naravno, znatno povećala, mašine se nikada ne bi gasile... ali šta je sa radnicima? Znači li to da su oni radili bez prestanka dan za danom? Ne, tako šta ni Staljin ne bi mogao da nametne. Sistem je izgledao ovako - tih 5 dana, pošto tradicionalni nazivi (ponedeljak, utorak...) više ne važe, podeljeno je po bojama. Tako je prvi dan u nove nedelje postao "žuti dan", drugi je bio narandžasti, pa crveni, ljubičasti i na kraju, poslednji peti dan je bio zeleni dan.
Po istom ključu podeljeni su i radnici. Jedna petina radne snage postala je žuta grupa, druga narandžasta, crvena, itd. Drugim rečima, "žuti radnik" imao je pravo na slobodan dan kada je bio "žuti dan". Dakle, radilo se četiri dana u nizu, a peti dan bio je slobodan - no, naravno, ne za sve, već samo za petinu radne snage!
Ne treba ni spominjati do koje mere je ovo uticalo na društveni život tadašnjih sovjetskih radnika. Recimo jedan "ljubičasti radnik" teško je mogao da održava kontakte s radnikom iz neke druge boje - jer im se slobodni dani nikada nisu poklapali. Osim u slučaju praznika - naime, novi sovjetski kalendar nije menjao broj dana u godini, svaki mesec imao je po šest 5-dnevnih nedelja, a da bi se sve zaokružilo na 365 dana proglašeno je 5 nacionalnih praznika raspoređenih tokom čitave godine.
Ipak, ako zanemarimo praznike, radnici drugačijih boja retko su se viđali. Da stvar bude još i gora supružnici su najčešće dobijali druge boje što znači da tokom nedelje nikada nisu imali slobodan dan istovremeno!
Iako je nedvosmisleno ova radikalna šema osmišljena kako bi se mašine držale večito upaljenima, neki smatraju da su postojali i drugi motivi - da su se muževima i ženama namerno davale drugačije grupe kako bi se "razbio porodični život" dok je izostanak klasične subote i nedelje bio svakako usmeren protiv religijske prakse. Ovo drugo gotovo sigurno je tačno, što se pak tiče namernog razdvajanja muževa i žena ne nužno - naime, uskoro nakon implementacije muž i žena mogli su da podnesu zahtev da ih stave u "istu boju" (što je sa druge strane ponovo moralo da bude odobreno od strane sovjetske birokratije).
Koliko dugo je potrajala ova nimalo ugodna 5-dnevna nedelja? Ne predugo, već 1931. vlasti su vratile subotu tako da je nedelja sada postala 6-dnevna, ali nedelju neće vratiti sve do 1940. godine.
Je li sve bilo baš tako sivo? Uglavnom jeste, iako je bilo i nekih po radnike pozitivnih mera - naime, SSSR je godinu dana pre skraćivanja nedelje, odnosno 1928., smanjio radni dan sa 8 na 7 sati rada.
Da li je 5-dnevna, a kasnije 6-dnevna radna nedelja bila uspešna iz perspektive produktivnosti? I ne baš - jer da jeste ne bi SSSR u krajnjoj liniji 1940. odustao od ovih eksperimenata. Naime, bilo je dosta problema. Kao prvo, mašine nisu bile u stanju da rade neprekidno, kvarile su se znatno češće. Bilo je teško postići organizovanost radnika, bilo je dosta konfuzije. U "normalnoj" nedelji radnici su svesni celog procesa i mogu adekvatnije da deluju - u sovjetskoj nedelji prema bojama to više nije bio slučaj. Šta ako je neki problem na mašini znao da popravi samo "žuti" radnik, a njega tog dana nema u fabrici? Opšta međusobna komunikacija bila je otežana kao i činjenica da je na pogonu odjednom radilo uvek samo 80 odsto radne snage umjesto 100 odsto.
Eksperiment s 5-dnevnim i 6-dnevnim radnim nedeljama potrajao je više od decenije, a tu je bilo svakako i raznih drugih eksperimentisanja oko radničke produktivnosti koji sada već pripadaju istorijskim kuriozitetima. Ipak, ako se gleda samo statistika, jedna činjenica nije sporna - SSSR je za kratko vreme, od ruralne i slabo razvijene zemlje (odnosno njenih članica s Rusijom kao najvećom) postao svetska super-sila koja je uspela da zaustavi nacističku invaziju i zatim se decenijama takmiči sa SAD za dominaciju u svetu.
