ALARM UPALJEN, KORONAVIRUS JE MUTIRAO! Šta to znači za postojeće vakcine?
Vakcine će biti efikasne i protiv novog mutiranog soja koronavirusa
Jedna nova mutacija, potvrđena na području južne Velike Britanije, širi se brže nego dosadašnja verzija kovida-19, potvrdio je britanski ministar zdravstva Mat Henkok. Trenutno je već 1.000 osoba inficirano mutiranim koronavirusom.
Dr Ristić objašnjava: U kakvoj vezi su creva i imunitet i kako da sprečimo infekciju
LEPA VEST ZA KOSIBAŠE: Kosidba na Kupresu uvrštena na listu svetske kulturne baštine
GRAD NA JUGU SRBIJE KRITIČNO: Epidemija uzima danak, hospitalizovano 76 pacijenata ,60 na kiseoniku
To ipak ne znači da je ta nova verzija opasnija, dodao je Henkok. Za sada se może samo pretpostaviti da aktuelni porast broja novih infekcija zaista ima veze s novom varijantom.
Nije ništa neobično da se otkrije mutacija virusa. U Kini, zemlji iz koje se počela širiti pandemija, već je pre pola godine počela da cirkuliše nova varijanta virusa COVID 19. Tokom leta se iz Španije počela širiti jedna druga verzija, koja je relativno brzo primećena i u ostatku Evrope. Virusi stalno mutiraju, a te mutacije većinom nemaju nikakve ili minimalne (dodatne) efekte.
U normalnim okolnostima je ljudsko telo u stanju da se samo zaštiti od virusa. Organizam proizvodi antitela koja ga onda brane od virusa i čine imunim protiv uzročnika bolesti.
Ali kada je uzročnik već mutirao, a antitela koja poseduje "programirana" za odbranu od starije verzije virusa, onda ta antitela imaju znatno manji efekat.
To je razlog zbog kog redono imamo prehladu. Naše je telo doduše već ranije proizvelo antitela protiv prehlade, ali naš organizam još nije uspeo da proizvede odgovarajuća nova antitela za mutaciju virusa, odnosno uzročnika bolesti.
Razlog za paniku ipak ne postoji, jer proces mutacije sam po sebi ne znači automatski da je virus postao i opasniji. Neke mutacije konačno znaju i da oslabe virus.
Kada ljudsko telo razvije antitela protiv virusa i tako spreči izbijanje bolesti, virus mora promeniti svoju "čauru" – kako ga antitela ne bi prepoznala. Da bi uopšte mogao da preživi, virus mora da menja svoje spoljne proteine i razvija nove "ogranke".
A kako bi se proširili, virusi koriste ćelije svog domaćina. Kada virusi napadnu te ćelije, oni iz svoje "utrobe" ubacuju svoje genetske informacije u napadnute ćelije. Tako u stvari ćelije ljudskog organizma reprodukuju milione kopija tog virusa. Ali kod svake takve reprodukcije dešavaju se i male greške u procesu "kopiranja", a svaka ta greška menja genetski kod virusa – on dakle mutira.
Virus koji je odgovoran za izbijanje COVID-19, radi se o SARS-CoV-2, je (baš kao i u slučaju svih koronavirusa) takozvani RNA-virus sa stepenom mutacije od gotovo jedne mutacije – mesečno.
Te različite varijante objašnjavaju i zbog čega uzročnik neke bolesti u određenim regijama sveta prouzrokuje talas infekcija različitog intenziteta – odnosno zašto različiti ljudi na vrlo različit način reaguju na infekcije.
Nova verzija registrovana u Velikoj Britaniji otkriva više mutacija "spike proteina" (šiljastih) koronavirusa. Njemu nedostaju dve aminokiseline, to je verovatno razlog zbog kog se virus može lakše i brže da se širi.
Taj proces u kojem je virus ostao bez aminokiselina naziva se delacija. Već tokom leta je slična delacija zapažena i na istoku Azije. Tamo je mutirana varijanta SARS-CoV-2 prouzrokovala blaže infekcije, zato što je koronavirus očito u međuvremenu oslabio.
Velika Britanija je pre nekoliko dana, kao prva zapadnoevropska zemlja, počela s kampanjom masovnog vakcinisanja. Vakcina će ipak biti efikasna protiv te nove mutacije. Vakcine protiv koronavirusa su tako napravljene da one "kodiraju" informacije za spike proteine tako da oni stimulišu naš imunološki sistem – uprkos mutaciji.
Srećom, potrebno je ipak mało više od samo par mutacija da bi neki virus u toj meri promenio svoje proteine da oni budu u stanju "da zaobiđu" našu imunološku zaštitu.
Ipak, na osnovu iskustva s gripom znamo da virusi gripa vrlo brzo mutiraju i da se vakcina za svaku novu sezonu gripa mora ispočetka "prilagoditi" – kako bi uopšte ostala delotvorna.
Tako će se i vakcine protiv koronavirusa morati i ubuduće "prilagođavati". Informacije prikupljene tokom krize, odnosno novi proizvodni kapaciteti će i ubuduće obezbediti brzu nabavku vakcine po povoljnoj ceni.
