KONAČNO KRAJ RATA? Rusi imali presudan uticaj - spremaju se mirovni pregovori za teoritorije
Ruske i turske zastave spuštene su u petak kako bi se obeležilo zatvaranje centra postavljenog za praćenje prekida vatre u Nagorno-Karabahu, azerbejdžanskoj pokrajini koju je Jermenija stavila pod svoju kontrolu tokom raspada Sovjetskog Saveza zbog pretežno jermenskog stanovništva.
Ruske mirovne snage završile su svoje višegodišnje raspoređivanje u strateškom regionu Južnog Kavkaza, piše Rojters. Nagorno-Karabah je tako u potpunosti vraćen Azerbejdžanu.
-Jermenija nema, izvan međunarodno priznatih granica, aspiracija ni pretenzija i nadamo se da će se u procesu razgraničenja obnoviti teritorijalna celovitost Republike Jermenije - rekao je premijer Nikol Pašinjan prošle nedelje.
Počelo je utvrđivanje granične linije
U utorak su timovi iz Jermenije i Azerbejdžana postavili prve granične oznake nakon što su se zvaničnici složili da razgraniče deonicu na osnovu mapa iz sovjetskog doba.EKSPLOZIJA U BLIZINI TEL AVIVA
General Kristofer Kavoli, komandant USEUCOM-a, je detaljno objasnio, Jermenija je shvatila da bi dalji sukob sa Azerbejdžanom, koji iza sebe ima naftu i gas i moćnu Tursku (ne treba zaboraviti ni Izrael), dok joj je ostao destabilizovan Iran, bio poguban. Rusija nije pokazala interes da je brani ne samo zbog fokusiranosti na rat sa Ukrajinom, već i zbog signala iz Jerevana o okretanju ka Zapadu i procene da je potrebno održavati dobre odnose sa Bakuom. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev nedavno je izjavio da njegova zemlja nije isporučila oružje Ukrajini, iako je to traženo. On je sugerisao da je rat mogao da se izbegne da su ukrajinski lideri tokom godina razvili „normalne odnose“ sa Rusijom. Jermenija je solidarna sa Ukrajinom.
Zbog svega navedenog, ruski odbrambeni savez, ODKB (engleski akronim, Organizacija Ugovora o kolektivnoj sigurnosti), nije delovao. Imangali Tasmagambetov, generalni sekretar ODKB, čije su članice Belorusija, Kirgistan, Kazahstan, Tadžikistan, kaže da Jermenija može slobodno da izađe iz članstva, ali ako Jerevan tako odluči, ODKB bi bio prinuđen da preispita bezbednost na Južnom Kavkazu.
Vlada u Jerevanu prihvatila je povratak Nagorno-Karabaha Azerbejdžanu jer se nalazi u njegovim međunarodnim granicama. Premijer Pašinjan je 19. marta rekao da Jermenija rizikuje rat sa – moćnijim – Azerbejdžanom ako ne vrati četiri azerbejdžanska sela (Baganis Airum, Asagı Əskipara, Kseirimli i Kızılhacılı) koja je držala od ranih 1990-ih nakon što ih je okupirala. Odluka je izazvala proteste u Jerevanu, ali se može očekivati da će se oni vremenom smiriti jer i javnost treba da shvati da ulazak u rat donosi poraz.
Alijev tvrdi da im ne treba medijator za mir
Baku je odluku o vraćanju četiri sela, u praksi samo dva i po, jer je Azerbejdžan već delimično kontrolisao pridružena naselja, proglasio „dugo očekivanim istorijskim događajem“. Jerevan je saopštio da dobija „smanjenje rizika povezanih sa demarkacijom granice i bezbednošću, jer ide mirnim putem – pa, nakon što je Azerbejdžan prošle godine pregazio Nagorni Karabah – da bi rešio sukob koji je pratio raspad Sovjetskog Saveza.
Ilham Alijev, predsednik Azerbejdžana, najavljuje da je mirovni sporazum sve bliži i da su dve strane potvrdile da im nije potrebna treća strana u ulozi posrednika. Sve to na osetljivoj teritoriji kavkaskog regiona, gde se sukobljavaju interesi Rusije, Irana i Turske, a sada je Zapad dobio tačku sa koje može da utiče na događaje – Gruzija se i dalje koleba i pitanje je kuda će skrenuti.
Neće sve biti bez prepreka, Azerbejdžan je u ponedeljak zatražio od Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu da odbije tužbu Jermenije kojom se optužuje za etničko čišćenje i kršenje Konvencije UN protiv rasne diskriminacije. Jermenija je podnela tužbu za diskriminaciju Međunarodnom sudu pravde 2021. godine, optužujući Azerbejdžan za kršenje Konvencije UN o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije.Ona je optužila Azerbejdžan da veliča rasizam prema Jermenima, dozvoljava govor mržnje protiv Jermena i uništava jermenska kulturna dobra, što Baku negira.
Azerbejdžan je potom podneo tužbu protiv Jermenije optužujući je za diskriminaciju i etničko čišćenje Azera i kršenje iste konvencije. Otvoreno je pitanje provincije Nahičevan, dela Azerbejdžana, odvojenog od zemlje jermenskom teritorijom, i posledične želje Bakua da uspostavi održive transportne veze.
Izvor: Srbija Danas/Jutarnji list/Željko Trkanjec