КОНАЧНО КРАЈ РАТА? Руси имали пресудан утицај - спремају се мировни преговори за теориторије

Руске мировне снаге завршиле су своје вишегодишње распоређивање у стратешком региону Јужног Кавказа, пише Ројтерс. Нагорно-Карабах је тако у потпуности враћен Азербејџану.

-Јерменија нема, изван међународно признатих граница, аспирација ни претензија и надамо се да ће се у процесу разграничења обновити територијална целовитост Републике Јерменије - рекао је премијер Никол Пашињан прошле недеље.

Почело је утврђивање граничне линије

У уторак су тимови из Јерменије и Азербејџана поставили прве граничне ознаке након што су се званичници сложили да разграниче деоницу на основу мапа из совјетског доба.ЕКСПЛОЗИЈА У БЛИЗИНИ ТЕЛ АВИВА

Генерал Кристофер Каволи, командант УСЕУЦОМ-а, је детаљно објаснио, Јерменија је схватила да би даљи сукоб са Азербејџаном, који иза себе има нафту и гас и моћну Турску (не треба заборавити ни Израел), док јој је остао дестабилизован Иран, био погубан. Русија није показала интерес да је брани не само због фокусираности на рат са Украјином, већ и због сигнала из Јеревана о окретању ка Западу и процене да је потребно одржавати добре односе са Бакуом. Председник Азербејџана Илхам Алијев недавно је изјавио да његова земља није испоручила оружје Украјини, иако је то тражено. Он је сугерисао да је рат могао да се избегне да су украјински лидери током година развили „нормалне односе“ са Русијом. Јерменија је солидарна са Украјином.

Због свега наведеног, руски одбрамбени савез, ОДКБ (енглески акроним, Организација Уговора о колективној сигурности), није деловао. Имангали Тасмагамбетов, генерални секретар ОДКБ, чије су чланице Белорусија, Киргистан, Казахстан, Таџикистан, каже да Јерменија може слободно да изађе из чланства, али ако Јереван тако одлучи, ОДКБ би био принуђен да преиспита безбедност на Јужном Кавказу.

Влада у Јеревану прихватила је повратак Нагорно-Карабаха Азербејџану јер се налази у његовим међународним границама. Премијер Пашињан је 19. марта рекао да Јерменија ризикује рат са – моћнијим – Азербејџаном ако не врати четири азербејџанска села (Баганис Аирум, Асагı Əскипара, Ксеиримли и Кıзıлхацıлı) која је држала од раних 1990-их након што их је окупирала. Одлука је изазвала протесте у Јеревану, али се може очекивати да ће се они временом смирити јер и јавност треба да схвати да улазак у рат доноси пораз.

Алијев тврди да им не треба медијатор за мир

Баку је одлуку о враћању четири села, у пракси само два и по, јер је Азербејџан већ делимично контролисао придружена насеља, прогласио „дуго очекиваним историјским догађајем“. Јереван је саопштио да добија „смањење ризика повезаних са демаркацијом границе и безбедношћу, јер иде мирним путем – па, након што је Азербејџан прошле године прегазио Нагорни Карабах – да би решио сукоб који је пратио распад Совјетског Савеза.

Илхам Алијев, председник Азербејџана, најављује да је мировни споразум све ближи и да су две стране потврдиле да им није потребна трећа страна у улози посредника. Све то на осетљивој територији кавкаског региона, где се сукобљавају интереси Русије, Ирана и Турске, а сада је Запад добио тачку са које може да утиче на догађаје – Грузија се и даље колеба и питање је куда ће скренути.

Неће све бити без препрека, Азербејџан је у понедељак затражио од Међународног суда правде (МСП) у Хагу да одбије тужбу Јерменије којом се оптужује за етничко чишћење и кршење Конвенције УН против расне дискриминације. Јерменија је поднела тужбу за дискриминацију Међународном суду правде 2021. године, оптужујући Азербејџан за кршење Конвенције УН о елиминацији свих облика расне дискриминације.Она је оптужила Азербејџан да велича расизам према Јерменима, дозвољава говор мржње против Јермена и уништава јерменска културна добра, што Баку негира. 

Азербејџан је потом поднео тужбу против Јерменије оптужујући је за дискриминацију и етничко чишћење Азера и кршење исте конвенције. Отворено је питање провинције Нахичеван, дела Азербејџана, одвојеног од земље јерменском територијом, и последичне жеље Бакуа да успостави одрживе транспортне везе.

Извор: Србија Данас/Јутарњи лист/Жељко Тркањец