ALIJEV ZAGRMEO: Jermenima preti kazna ako napadnu Azerske naftovode!
Istakao je Baku energetski obezbeđuje mnoge zemlje
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je rekao da će u slučaju napada na naftovode i gasovode Jerevan biti strogo kažnjen od Bakua i zemalja čiji deo energetske bezbednosti osigurava Azerbejdžan.
BESNE BORBE U NAGORNO-KARABAHU: Vojnici padaju kao snoplje, ginu i civili u pograničnim naseljima
ŽIVOT U ČERNOBILJU JE I DALJE MOGUĆ? 180 ljudi odbilo je da napusti mesto katastrofe i danas žive tamo (VIDEO)
NAGORNO-KARABAH GROBNICA ZA HILJADE: Objavljeno koliko je ljudi dosad poginulo u sukobima
- Cevovodi su na našoj teritoriji zaštićeni na odgovarajući način. Ali, naravno, čuli smo pretnje zvaničnika iz Jermenije. Rekli su da će napasti naše cevovode i terminal Sangačal, koji je od velikog značaja za transport nafte i gasa. Ako to urade, onda će zažaliti. Biće strogo kažnjeni od nas i zemalja čiji deo energetske sigurnosti obezbeđuje Azerbejdžan. Kakva će biti reakcija ovih zemalja? U ove cevovode su uložene milijarde - rekao je Alijev u intervjuu za japanski list "Nikei".
Prema njegovim rečima "investicije su izvršile međunarodne banke: Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Azijska banka za razvoj, Evropska investiciona banka i druge".
- Zbog toga bi rukovodstvo Jermenije trebalo dobro da razmisli. Naravno, kao što sam već rekao, Azerbejdžan će ih strogo kazniti i ne mislim da će se usuditi da to učine, da počine još jedan ratni zločin - zaključio je Alijev.
Ranije je azerbejdžanski predsednik izjavio da ne isključuje mogućnost kulturne autonomije Jermena u Nagorno-Karabahu, ali da "o referendumu nema ni govora". Lider Azerbejdžana je isključio mogućnost nastanka druge jermenske države u Azerbejdžanu, ali je istakao da će prava i bezbednost Jermena, koji žive u Karabahu, biti u potpunosti poštovana.
On je nedavno izjavio da Azerbejdžan nikada neće priznati nezavisnost Nagorno-Karabaha.
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
