AMERIČKI IZBORI SU SUKOB MARKSIZMA I KAPITALIZMA?! Kamala vodi ekstremnu levicu, dok Tramp desnicu - "Psiha Amerikanaca u problemu"

Uvek je to bila parada polarizacije, ali nikad kao sada. Dve strane toliko agresivno žele pobedu da su u stanju da potpuno iskrive jedna drugu i sebe u tom procesu.

Pođimo od toga da dva velika tabora stvaraju toksičnu polarizaciju koja neminovno vodi u nasilje, jer se obojica pripremaju za to. Odavno je poznato da demokratski tabor i njima lojalni mediji pokušavaju da Donalda Trampa i njegove pristalice MAGA prikažu kao neofašiste koji će, ako im se dozvoli da pobede, započeti proces ukidanja američke demokratije.

Ideja je potpuno apsurdna jer ni Tramp ni bilo ko iz Republikanske stranke nikada nije rekao ništa o ukidanju demokratije. Štaviše, Tramp se sada hvali da je „uzeo metak da odbrani demokratiju“.

U redu, demokratski tabor želi da pobedi na izborima prikazujući Trampa kao fašističku pretnju. A šta radi druga strana? Ista stvar, samo okretanje političkog kompasa naopačke. Evo šta je Tramp juče objavio na svojoj društvenoj mreži: „Nismo spremni za marksističkog predsednika, a lažljiva Kamala je radikalni levičarski marksista, i to još gore!“.

Postavlja se pitanje – šta reći na to? Kako uopšte pristupiti analizi američke politike ako je sama politika toliko degradirala da je nemoguće „shvatiti“ svu bizarnost apsurdnih etiketa. Jer da proglasi Kamalu Haris „radikalnu levičarsku marksistkinju“ može samo osoba koja nema razumevanja ni u same osnove politike – ili osoba koja se bavi sejanjem straha. Tramp je vrlo verovatno ovaj drugi, mada ko zna. Ali on nije jedini. Čitav desničarski establišment godinama vodi ideološki rat protiv marksizma u SAD, ideologije koja ne postoji ni u tragovima.

Kamala Haris nije mogla da bude dalje od učenja Karla Marksa, štaviše, ona je kandidat koji obožava sam kapital, koji trenutno puni njenu kampanju milionima dolara.

Ali ukazivanje na ovaj apsurd značiće samo nekome ko već unapred zna koliko je apsurdno reći da je Kamala čak i levičar, a kamoli marksista. Šta je sa američkom javnošću? Da li je svesna kako su ove karakteristike izgubile svaki smisao u naizgled beskrajnoj kampanji koja Ameriku deli na dva suprotstavljena tabora koji realno ni ne znaju šta ih uopšte razdvaja – jer osnovna ekonomska politika to svakako nije. Razlike između demokrata i republikanaca po ključnim pitanjima bukvalno ne postoje. Obe stranke su kapitalističke partije koje se zalažu za slobodno tržište. Razlikuju se u sve manjim suptilnostima, a onda to kriju pred biračima stvarajući radikalno uporne razlike po brojnim pitanjima koja nemaju veze sa ekonomijom, odnosno šta zaista utiče na živote Amerikanaca.

Biračko telo je namerno držano u mraku i hranjeno teškim dezinformacijama. Prosečan Amerikanac, sudeći po načinu na koji su bombardovani propagandom, očigledno ne zna šta je fašizam ili šta je marksizam. Oni samo znaju da je „neprijatelj“ taj koji dolazi po njih, koji će dokrajčiti državu koju vole i koji će direktno napasti njihove lične i/ili kolektivne vrednosti.

Nemoguće je izabrati većeg prestupnika, većeg „omamljivača“, jer su podjednako krive obe stranke i njihovi predstavnici. Američki konzervativci su u paničnom strahu da dolaze „marksisti” i da će im oduzeti sve što je važno. Američki liberali se podjednako plaše dolaska autoritarnog fašizma, koji će nasilno pogaziti sva njihova teško stečena prava, a na kraju doći i po njih i za sistem koji Americi dozvoljava (prividnost) izbora.

Ako čovek zaista veruje da je sve baš tako, da je ovaj izbor mnogo veći od izbora, onda je spreman na sve. Naravno, suprotstavljeni političari pre svega žele da mržnja i strah budu dovoljan motiv da izađu na izbore i glasaju za njih. Ko bude pobednik već u izbornoj noći, manično će pružiti ruke pomirenja da se sve što pre smiri i da u miru vladaju.

Takav je bio i Tramp posle pobede 2016. Skoro do poslednjeg dana je tvrdio da će Hilari Klinton uhapsiti ako postane predsednica. Njegova razmažena gomila je vrištala "Zaključajte je! Zaključajte je!" na svojim izbornim skupovima. Mogli su i dalje da urlaju koliko hoće, ali čim je Tramp osvojio vlast, odmah je odustao od te ideje, odmah su pružene ruke pomirenja.

Ali naelektrisani pristalice teško zaboravljaju, pa ni 2020. godine, odnosno početkom 2021. jednostavno nisu hteli da priznaju izborni rezultat na osnovu kojeg je Džo Bajden pobedio Trampa. Došli su pred zgradu Kongresa i napali je. I šta je Tramp uradio? Koliko god kasnije njegovi politički protivnici pokušavali da ga za to procesuiraju, on zapravo ništa nije učinio osim što je između redova izrazio nekakvu podršku onima koji su došli, ako treba, da ginu za njega. Da je Tramp zaista fašistički vođa, onda bi 6. januara 2021. naredio svojim pristalicama da idu do kraja, do državnog udara i „promene režima“.

Nije to uradio niti namerava. Kao što Kamala Haris sasvim sigurno nema nameru da poziva svoje pristalice na socijalističku revoluciju, nacionalni i međunarodni ustanak proletarijata!

Američke kampanje vode huškači koji su prelili sve čega se politika dotakne, uključujući sve medije, ali i ogromnu većinu „nezavisnih“ komentatora na platformama poput Jutjuba. Oni jednostavno ne mogu da odole da ne bace benzin na vatru kada smatraju da bi mogli da pomere rezultat ankete za najmanje 0,01%. Ne lažu samo kandidati, oni lažu čitave armije svojih pristalica koji, za razliku od njih, ne znaju razliku između političke dezinformacije i političke paranoje.

Kamalini ljudi će trčati širom Amerike (posebno ključnih saveznih država) i, kao u nekakvih 100 noći Noć veštica, plašiće ljude od vrata do vrata tvrdeći da dolazi fašistička pobuna koju vodi Donald Tramp. Istovremeno, Trampovi ljudi i on sam viču da dolazi marksistička revolucija, da dolazi „ekstremna levica“.

Fascinantno, ali čini se da godine nemilosrdne antisocijalističke propagande u SAD, koja je bila najjača pre sto godina, i dalje daju rezultate i oslanjaju se na potpunu nacionalnu traumu, na „crvenu plašicu“ i makartizam. U stvari, ta paranoja se podelila na dve grane koje sada napadaju psihu prosečnog Amerikanca sa obe strane – jedna ih plaši socijalizmom, druga fašizmom.

Ironično je koliko je američka stvarnost drugačija od prikazane, do te mere da oni Amerikanci koji bi možda i hteli socijalizam ili fašizam (nema ni jednog ni drugog) komotno mogu da odustanu od nade jer im neće doneti ni Kamala Haris ni Donald Tramp. bilo šta od navedenog. Dobiće kapitalističkog kandidata jer tu nema izbora.

Ali za mnoge Amerikance, ova kampanja straha će biti previše. Jedan od njih je verovatno već pucao na Trampa (osim ako iza toga nije bilo nečeg većeg). Takva Amerika je zrela za eskalaciju unutrašnjih sukoba i obe strane će biti duboko ubeđene da se bore protiv zla koje im je predstavljeno. To je neopisivo tragično, ali ne samo za Ameriku. Sve demokratije koje gravitiraju oko njega (Evropa pre svega) počinju da se ponašaju na sličan način, odbacujući činjenice i igrajući se strahom i paranojom, a posledice mogu biti katastrofalne i nezaustavljive.

Srbija Danas/Advance.hr