АМЕРИЧКИ ИЗБОРИ СУ СУКОБ МАРКСИЗМА И КАПИТАЛИЗМА?! Камала води екстремну левицу, док Трамп десницу - "Психа Американаца у проблему"
Америчка председничка кампања не само да траје мучно дуго, изложени томе више од 100 дана, али остатак света може да се „солидари” због чињенице да је толико широм света зависи од исхода америчких избора.
Увек је то била парада поларизације, али никад као сада. Две стране толико агресивно желе победу да су у стању да потпуно искриве једна другу и себе у том процесу.
Пођимо од тога да два велика табора стварају токсичну поларизацију која неминовно води у насиље, јер се обојица припремају за то. Одавно је познато да демократски табор и њима лојални медији покушавају да Доналда Трампа и његове присталице МАГА прикажу као неофашисте који ће, ако им се дозволи да победе, започети процес укидања америчке демократије.
Идеја је потпуно апсурдна јер ни Трамп ни било ко из Републиканске странке никада није рекао ништа о укидању демократије. Штавише, Трамп се сада хвали да је „узео метак да одбрани демократију“.
У реду, демократски табор жели да победи на изборима приказујући Трампа као фашистичку претњу. А шта ради друга страна? Иста ствар, само окретање политичког компаса наопачке. Ево шта је Трамп јуче објавио на својој друштвеној мрежи: „Нисмо спремни за марксистичког председника, а лажљива Камала је радикални левичарски марксиста, и то још горе!“.
Поставља се питање – шта рећи на то? Како уопште приступити анализи америчке политике ако је сама политика толико деградирала да је немогуће „схватити“ сву бизарност апсурдних етикета. Јер да прогласи Камалу Харис „радикалну левичарску марксисткињу“ може само особа која нема разумевања ни у саме основе политике – или особа која се бави сејањем страха. Трамп је врло вероватно овај други, мада ко зна. Али он није једини. Читав десничарски естаблишмент годинама води идеолошки рат против марксизма у САД, идеологије која не постоји ни у траговима.
Камала Харис није могла да буде даље од учења Карла Маркса, штавише, она је кандидат који обожава сам капитал, који тренутно пуни њену кампању милионима долара.
Али указивање на овај апсурд значиће само некоме ко већ унапред зна колико је апсурдно рећи да је Камала чак и левичар, а камоли марксиста. Шта је са америчком јавношћу? Да ли је свесна како су ове карактеристике изгубиле сваки смисао у наизглед бескрајној кампањи која Америку дели на два супротстављена табора који реално ни не знају шта их уопште раздваја – јер основна економска политика то свакако није. Разлике између демократа и републиканаца по кључним питањима буквално не постоје. Обе странке су капиталистичке партије које се залажу за слободно тржиште. Разликују се у све мањим суптилностима, а онда то крију пред бирачима стварајући радикално упорне разлике по бројним питањима која немају везе са економијом, односно шта заиста утиче на животе Американаца.
Бирачко тело је намерно држано у мраку и храњено тешким дезинформацијама. Просечан Американац, судећи по начину на који су бомбардовани пропагандом, очигледно не зна шта је фашизам или шта је марксизам. Они само знају да је „непријатељ“ тај који долази по њих, који ће докрајчити државу коју воле и који ће директно напасти њихове личне и/или колективне вредности.
Немогуће је изабрати већег преступника, већег „омамљивача“, јер су подједнако криве обе странке и њихови представници. Амерички конзервативци су у паничном страху да долазе „марксисти” и да ће им одузети све што је важно. Амерички либерали се подједнако плаше доласка ауторитарног фашизма, који ће насилно погазити сва њихова тешко стечена права, а на крају доћи и по њих и за систем који Америци дозвољава (привидност) избора.
Ако човек заиста верује да је све баш тако, да је овај избор много већи од избора, онда је спреман на све. Наравно, супротстављени политичари пре свега желе да мржња и страх буду довољан мотив да изађу на изборе и гласају за њих. Ко буде победник већ у изборној ноћи, манично ће пружити руке помирења да се све што пре смири и да у миру владају.
Такав је био и Трамп после победе 2016. Скоро до последњег дана је тврдио да ће Хилари Клинтон ухапсити ако постане председница. Његова размажена гомила је вриштала "Закључајте је! Закључајте је!" на својим изборним скуповима. Могли су и даље да урлају колико хоће, али чим је Трамп освојио власт, одмах је одустао од те идеје, одмах су пружене руке помирења.
Али наелектрисани присталице тешко заборављају, па ни 2020. године, односно почетком 2021. једноставно нису хтели да признају изборни резултат на основу којег је Џо Бајден победио Трампа. Дошли су пред зграду Конгреса и напали је. И шта је Трамп урадио? Колико год касније његови политички противници покушавали да га за то процесуирају, он заправо ништа није учинио осим што је између редова изразио некакву подршку онима који су дошли, ако треба, да гину за њега. Да је Трамп заиста фашистички вођа, онда би 6. јануара 2021. наредио својим присталицама да иду до краја, до државног удара и „промене режима“.
Није то урадио нити намерава. Као што Камала Харис сасвим сигурно нема намеру да позива своје присталице на социјалистичку револуцију, национални и међународни устанак пролетаријата!
Америчке кампање воде хушкачи који су прелили све чега се политика дотакне, укључујући све медије, али и огромну већину „независних“ коментатора на платформама попут Јутјуба. Они једноставно не могу да одоле да не баце бензин на ватру када сматрају да би могли да помере резултат анкете за најмање 0,01%. Не лажу само кандидати, они лажу читаве армије својих присталица који, за разлику од њих, не знају разлику између политичке дезинформације и политичке параноје.
Камалини људи ће трчати широм Америке (посебно кључних савезних држава) и, као у некаквих 100 ноћи Ноћ вештица, плашиће људе од врата до врата тврдећи да долази фашистичка побуна коју води Доналд Трамп. Истовремено, Трампови људи и он сам вичу да долази марксистичка револуција, да долази „екстремна левица“.
Фасцинантно, али чини се да године немилосрдне антисоцијалистичке пропаганде у САД, која је била најјача пре сто година, и даље дају резултате и ослањају се на потпуну националну трауму, на „црвену плашицу“ и макартизам. У ствари, та параноја се поделила на две гране које сада нападају психу просечног Американца са обе стране – једна их плаши социјализмом, друга фашизмом.
Иронично је колико је америчка стварност другачија од приказане, до те мере да они Американци који би можда и хтели социјализам или фашизам (нема ни једног ни другог) комотно могу да одустану од наде јер им неће донети ни Камала Харис ни Доналд Трамп. било шта од наведеног. Добиће капиталистичког кандидата јер ту нема избора.
Али за многе Американце, ова кампања страха ће бити превише. Један од њих је вероватно већ пуцао на Трампа (осим ако иза тога није било нечег већег). Таква Америка је зрела за ескалацију унутрашњих сукоба и обе стране ће бити дубоко убеђене да се боре против зла које им је представљено. То је неописиво трагично, али не само за Америку. Све демократије које гравитирају око њега (Европа пре свега) почињу да се понашају на сличан начин, одбацујући чињенице и играјући се страхом и паранојом, а последице могу бити катастрофалне и незаустављиве.
Србија Данас/Адванце.хр