ŠOK ODLUKA NA KAVKAZU! Rusi upozoravaju, Azeri se okreću zastrašujućoj japanskoj taktici! (VIDEO)
Poseduju opasne letelice.
Azerbejdžanska vojska ima načina da modifikuje stare sovjetske dvokrilce An-2 i tako ih pretvori u bespilotno visoko precizno udarno oružje.
"LUDILO" U NAJAVI - Čak pet derbija za vikend, među njima i okršaj "Večitih"
OTKRIVENO KO JE OBEZGLAVLJEN U PARIZU I ZBOG ČEGA: Pogledajte jezivu hronologiju krvavih napada u Francuskoj
SULTANU SE DRMA PRESTO: Turska opozicija u uzletu, čekaju pravi trenutak da Erdoganu zadaju odlučujući udarac
U ulozi bespilotne letelice-kamikaze, njegov efekat mogao bi biti jednak eksploziji ozbiljnog krstarećeg projektila ili balističke rakete, s obzirom na nosivost ove letelice, upozoravaju ruski vojni stručnjaci. Međutim, prilikom izvođenja borbenih zadataka u novoj ulozi, ovaj avion takođe ima velike nedostatke.
Prema izvorima ruskog internet portala "Izvestija" koji su upoznati sa operativnom situacijom na frontu, azerbejdžanska vojska ove avione "utovaruje" velikim količinama goriva i eksploziva u nameri da ih navode na neprijateljske položaje. Ruski stručnjaci su uvereni da su Azerbejdžanci u stanju da modifikuju ove letelice i pretvore ih u dronove.
Uključuju jednostavnu opremu za upravljanje autopilotom, uključujući satelitske navigacione sisteme, što omogućava letelici da leti unapred određenom putanjom i vrši napade na nepokretne ciljeve na zemlji. Zvanični Baku negira ove informacije, mada ne poriče upotrebu drugih vrsta dronova.
Razarajuća snaga bespilotnih letelica kamikaza napravljenih na osnovu starih sovjetskih biplana An-2 može se uporediti sa razornom snagom krstarećih projektila, ali njihove dimenzije i mala brzina u letu čine beskrajne "kosice" vrlo lakom metom za malo bolje obučene posade na PVO sistemima.
Od početka sukoba u Nagorno-Karabahu, oboreno je najmanje pet modernizovanih aviona An-2, koji su pokušavali da prodru u zonu PVO koju je postavila odbrana, kažu stručnjaci u tekstu internet portala "Izvestija".
Prema njihovim podacima, dva aviona su oborena u ponedeljak, 12. oktobra, tokom misije nasilnog izviđanja prve linije fronta i pokušaja preleta.
Ministarstvo odbrane Republike Jermenije objavilo je video materijal koji pokazuje obaranje ovih letelica. Kao i u prethodnim situacijama, tokom obaranja ove letelice nije zabeležen pokušaj spasavanja pilota (padobranstvo).
Samo u prvoj nedelji sukoba zabeležena su dodatna tri pucanja u ove letelice. Izlaganje ostataka letelice nije identifikovalo prisustvo ljudske posade u njima.
Ovaj ruski medij poslao je pismo jermenskom Ministarstvu odbrane tražeći zvanične informacije o uništenom / oborenom avionu An-2, kao i da li su ove letelice mogle da nanesu bilo kakvu štetu tokom svog rada. U vreme pisanja ovog teksta, ruska redakcija nije dobila zvanični odgovor.
Jedinstveni medijski centar nepriznate Republike Nagorno-Karabah došao je do informacija da je od početka sukoba u borbenim operacijama oboreno ukupno 18 neprijateljskih aviona.
Međutim, ovo je cifra koja uključuje razne vrste borbenih aviona. Pored gore pomenutih aviona An-2, tu su i taktički bombarderi Su-25, kao i višenamenski lovci MiG-29. Međutim, osim An-2, njihovi mogući ostaci nisu prikazani na video i foto materijalima sa prve linije fronta.
S druge strane, Ministarstvo odbrane Republike Azerbejdžan ne priznaje gubitke svojih borbenih aviona, uključujući i An-2. Od 27. septembra, kada je sukob počeo, zvanični Baku nikada nije govorio o sopstvenim gubicima u ljudstvu i upotrebljenoj borbenoj opremi.
Pre nekoliko dana, šef informativne službe azerbejdžanskog Ministarstva odbrane optužio je jermensku stranu za falsifikovanje podataka kada je reč o video materijalima koji prikazuju obaranje aviona An-2. Naime, prema njegovim rečima, Jermeni su modifikovali svoje video materijale posebnim programima za grafiku i animaciju. Tom prilikom je naglasio da su sva bespilotna letelica koja su bila u naoružanju azerbejdžanske vojske "u celini i dalje u borbenoj mašini".
Istovremeno, azerbejdžansko Ministarstvo odbrane objavilo je na desetine snimaka masovne upotrebe udarnih bespilotnih letelica "Bajraktar" turske proizvodnje, kao i bespilotnih letelica "Harop" i "Orbiter" izraelske proizvodnje. Ovi hici pokazuju veliki broj udara na neprijateljske kopnene ciljeve, koji se uglavnom sastoje od nepokretnih ciljeva kao što su artiljerija, oklopna vozila, bunkeri, grupe neprijateljskih vojnika.
Satelitske slike azerbejdžanskog aerodroma u gradu Jevlah pokazuju više od 60 letelica An-2 obojenih u istu belu boju i nalik na oborene biplane koje smo mogli videti u objavljenim video materijalima. Ovaj aerodrom se nalazi samo 50 km od mesta izvođenja borbenih dejstava.
Ruski internet portal "Izvestija" obratio se azerbejdžanskom Ministarstvu odbrane pitanjem da li vazduhoplovne jedinice azerbejdžanske vojske imaju u svom naoružanju bespilotne modifikacije aviona An-2. Međutim, odgovor na ovo pitanje nije stigao u redakciju ovog ruskog medija.
- Koristite samo kao dron za kamikaze - rekao je za internet portal "Izvestija" vojni istoričar Dmitrij Boltenkov.
- Azerbejdžanu je na desetine takvih letelica ostalo od SSSR-a, u vojnoj i civilnoj verziji. Međutim, njihov upotrebni resurs je odavno iscrpljen. Takvim mašinama jednostavno više nije moglo bezbedno da se upravlja. Dakle, potpuno je razumljiva odluka da se ova letelica pretvori u dron, umesto da se razvede. Namenjen je provokaciji neprijateljske PVO u niskom letu da reaguje, otvori vatru i na taj način demaskira svoj položaj. To omogućava daleko savremenijim bespilotnim letelicama sa karakteristikama udara, koje obično idu u drugom talasu, da izvrše visoko precizan udar na otkrivene položaje i neutrališu njegov sistem PVO. U ulozi bespilotne letelice-kamikaze, njegov efekat može biti jednak eksploziji ozbiljne krstareće rakete ili balističke rakete, s obzirom na korisni teret ove letelice.
Čak i tokom SSSR-a, stariji lovci, kojih je bilo u ogromnim količinama poput MiG-15 i MiG-21, pretvoreni su u bespilotne leteće ciljeve. Ovim letelicama, koje su se uglavnom koristile za obuku jedinica ruskog vazduhoplovstva i PVO, upravljali su radio kanali.
Dakle, ako uzmemo u obzir da je čak i u sovjetsko vreme bilo moguće pretvoriti mlazne lovačke avione u avione sa daljinskim pilotiranjem, tada pretvaranje aviona An-2 u bespilotne letelice nije previše složen zadatak.
Pogotovo ako se zna da savremena elektronika značajno pojednostavljuje takvu konverziju. Teroristi u Siriji su bezbroj puta pokušali da se probiju kroz sistem PVO koji je branio prilaze ruskoj vazduhoplovnoj bazi "Hmejmim" koristeći improvizovane udarne bespilotne letelice vođene najjednostavnijim navigacionim uređajima i sistemima upravljanja. Dakle, za zemlju kao što je Azerbejdžan, ovo uopšte ne bi trebalo da bude posebno veliki problem.
Što se tiče transformacije An-2 u dron, prva iskustva potiču iz NR Kine. Naime, kineska kompanija "China Aerospace Science and Technology Corporation", na osnovu ovog aviona, koji se u ovoj zemlji proizvodi po licenci, napravila je bespilotni transportni avion oznake I5.
Dvokrilac je prvi put poleteo 2018. godine, a u avgustu iste godine izvršio je prvi komercijalni let. Kinezi ovu letelicu uglavnom koriste za domaći saobraćaj.
Laki transportni dvokrilac An-2 konstruisan je davne 1947. godine. Ovaj avion je takođe pronašao svoje mesto u Ginisovoj knjizi rekorda kao jedinstveni avion koji se i dalje proizvodi 60 godina nakon prvog sklapanja. U SSSR-u, Poljskoj i Kini proizvedeno je više od 18.000 An-2 u različitim varijantama. Više od 1.000 je i dalje u aktivnoj upotrebi širom sveta, uključujući i Rusiju.
Letelica može podići 1.500 kg tereta. Njegov plafon leta iznosi 4.500 metara, dok maksimalna brzina ne prelazi 260 km/h. Tokom bivšeg SSSR-a, ove letelice su se široko koristile za prevoz putnika i tereta u ogromnim područjima koja su siromašna naseljenim mestima, putnim komunikacijama i koja su uglavnom neprohodna (Sibir, Daleki Istok). An-2 je izvezen u 26 zemalja sveta.
U transportno-putničkoj varijanti, ovaj avion može da prevozi do 12 ljudi na udaljenosti od 1.000 km. Vazduhoplov se odlikuje izuzetno dobrim letačko-tehničkim karakteristikama tokom poletanja i sletanja. Da bi se popeo na put neba, dovoljna mu je kratka i ravna zemljana površina duga 500 metara.
Što se tiče vojne verzije, An-2 se uglavnom koristio za izvršavanje zadataka kada je reč o izviđanju, u jedinicama za vezu, kao i za isporuku tereta u oblastima u kojima ne postoji odgovarajuća aerodromska infrastruktura.
Postojala je i verzija koja je nosila oružje. Na nju su mogle da se prikače avionske bombe težine 250 kg ili lanseri sa nevođenim raketama. Tokom svog izuzetno dugog rada, letelica je uspela da učestvuje u desetinama različitih vojnih sukoba širom sveta.
U ruskoj vojsci se u obuci vazduhoplovnih jedinica koriste posebne verzije ovog aviona.
