Azijske kompanije da se pripreme za HAOS: Da li je ovo prva tačka kojom će se pozabaviti Donald Tramp? Trgovinski rat sa Pekingom je neminovan

On je predložio opšte carine od više od 60 odsto na sav kineski uvoz i okončanje trgovinskog statusa zemlje sa najpovoljnijom nacijom, poteze koji bi pogodili posrnulu kinesku ekonomiju i izazvali udare kroz globalne lance snabdevanja.

Trampov prvi mandat izazvao je trgovinski rat između SAD i Kine bez presedana, podstakao žurbu za prebacivanjem lanaca snabdevanja u jugoistočnu Aziju, Indiju i druge delove regiona. Njegov pristup regionalnoj bezbednosti takođe je izazvao zabrinutost američkih saveznika u Aziji zbog odbrambenih garancija Vašingtona, što je dovelo do naglog povećanja potrošnje na oružje.

Ako bi Tramp primenio najteže mere protiv Kine kojima sehvale njegove pristalice, uključujući bivšeg američkog trgovinskog predstavnika Roberta Lajtajzera, „to bi stvorilo veoma teško vreme za američko-kineske trgovinske odnose i čitav odnos“, rekao je Ma Vei, saradnik istraživač na Kineskoj akademiji.

Analitičari Citija procenjuju da bi u ekstremnom scenariju, u kojem Peking nije bio u stanju da preusmeri deo svoje trgovine u SAD preko drugih zemalja, Trampova carina od 60 odsto smanjila rast kineskog BDP-a za 2,4 procentna poena.

Kineski zvaničnici su u sredu bili uskraćeni, a portparol ministarstva spoljnih poslova rekao je da Kina „poštuje izbor američkog naroda“.

Alisija Garsija-Erero, glavni azijsko-pacifički ekonomista u Natiksisu, predvidela je da će posle početne runde tarifa rit-za-kota, Tramp i Si verovatno pregovarati o novom trgovinskom sporazumu. Ali druge ekonomije bi bile „pritisnute“ Trampovim odbijanjem da dozvoli preusmeravanje trgovinskih tokova između SAD i Kine kroz druge zemlje kao što su Meksiko i Vijetnam.

Japanski proizvođač automobila Honda upozorio je da bi Trampova pretnja da će uvesti sveobuhvatne carine koje bi mogle biti veće od 100 odsto na automobile uvezene iz Meksika mogla imati „izuzetno veliki uticaj“ na njegovo poslovanje.

Šinđi Aojama, izvršni potpredsednik Honde, rekao je na konferenciji za novinare u Tokiju da bi trajne tarife, ako budu uvedene, mogle da primoraju proizvođača automobila da „razmotri premeštanje proizvodnje na drugo mesto... kao što je u zemlji u SAD ili negde drugde”.

Japanski kreatori politike su se pripremali za Trampovo predsedništvo dve godine, rekli su vladini zvaničnici. Tokom Trampovog prethodnog mandata, pokojni japanski premijer Šinzo Abe uspostavio je jak lični odnos sa predsednikom. Ali ovoga puta, nedavni opšti izbori ostavili su Japan sa oslabljenom vladajućom koalicijom pod Šigeruom Išibom.

- Zabrinutost u Tokiju je da će Tramp ubrzati udaljavanje od sveta koji više vode SAD - rekao je Stiven Nađ, profesor politike i međunarodnih studija na Međunarodnom hrišćanskom univerzitetu u Tokiju.

Tramp je optužio saveznike kao što su Japan i Koreja za „slobodno jahanje“ američke vojne snage u Aziji i hvalio se da ih je primorao da više doprinose troškovima smeštaja američkih snaga na njihovom tlu, što je pitanje koje je zategnuto odnose u to vreme.

- Tramp će očigledno zahtevati ponovne pregovore - rekao je Kim Džae Čun, profesor na Univerzitetu Sogang i bivši savetnik vlade.

Rizici američke spoljne politike još su veći za Tajvan, koji se oslanja na podršku Vašingtona da odvrati kinesku agresiju.

Tramp je pozvao Tajpej da plati Vašingtonu za odbranu, tvrdeći da se SAD „ništa ne razlikuju od osiguravajuće kompanije“ i žaleći se da im Tajvan „ne daje ništa“.

On je takođe optužio tajvanske kompanije da „kradu“ američku industriju čipova i predložio da se TSMC, najveći svetski proizvođač poluprovodnika, koji je dobio milijarde dolara subvencija za velike investicije u SAD, „vrati u njihovu zemlju“.

Ali većina zvaničnika tajvanske vlade veruje da dvopartijski konsenzus u Vašingtonu protiv Pekinga ukazuje na nastavak podrške Tajpeju.

- Verujemo da će SAD nastaviti sa svojim trenutnim pristupom ograničavanja Kine i prijateljskih odnosa prema Tajvanu - rekao je u sredu u parlamentu Cai Ming-ien, generalni direktor tajvanskog Biroa za nacionalnu bezbednost.

Za jugoistočnu Aziju, preusmeravanje proizvodnje iz Kine tokom prve Trampove administracije sada bi moglo da učini metom nove američke trgovinske partnere.

- Možda će biti više pažnje usmereno na trgovinske neravnoteže sa jugoistočnom Azijom, a očigledan cilj je veoma veliki trgovinski suficit Vijetnama sa SAD - rekao je Piter Mamford, šef grupe Eurasia za jugoistočnu Aziju.

Na godišnjem sajmu međunarodne trgovine u Šangaju, koji se poklopio sa američkim izborima, premijer Li Ćiang je pokušao da odbrani međunarodnu trgovinu, upozoravajući da je „protekcionizam“ „u porastu“.

Jedna učesnica, koja se prezivala kao Vu, rekla je da Tramp "želi da nas udavi".

- Možda zato što se plaši da će naša Kina prestići Ameriku - dodala je ona.

- Uvek su tarife, tarife, tarife.

Izvor: Srbija Danas/Kurir/FT