BAJDENOVA NOVA NUKLEARNA STRATEGIJA: Evo na šta se FOKUSIRA ovog puta

Do promene dolazi pošto Pentagon veruje da će kineske zalihe nuklearnog naoružanja biti konkurentne veličini i raznolikosti američkim i ruskim u narednoj deceniji.

Bela kuća nikada nije potvrdila da je Bajden odobrio revidiranu strategiju, pod nazivom "Uputstvo za nuklearno zapošljavanje", koja takođe pokušava da pripremi Sjedinjene Države za moguće koordinisane nuklearne izazove Kine, Rusije i Severne Koreje.

Dokument, koji se ažurira uglavnom na svake četiri godine, vrlo je poverljiv i nema elektronskih kopija, već samo mali broj štampanih kopija, koji je podeljen nekolicini zvaničnika za nacionalnu bezbednostu i komandantima Pentagona, preneo je "Njujork tajms".

Ali dvojica visokih zvaničnika administracije su u svojim nedavnim govorima aludirali na promenu koristeći pažljivo ograničene, pojedinačne rečenice, koje su bile unapred pripremljene. Takođe, očekuje se da će Kongres biti obavešten o promeni pre nego što Bajden napusti funkciju u januaru naredne godine.

- Predsednik je nedavno izdao ažurirane smernice za nuklearno naoružanje kako bi se uzelo u obzir više nuklearno naoružanih protivnika - rekao je ovog meseca Vipin Narang, nuklearni strateg sa Tehnološkog instituta Masačusetsa, koji je služio u Pentagonu, pre nego što se vratio u akademsku zajednicu.

"A posebno", dodao je on, ove smernice za oružje predstavljaju "značajno povećanje veličine i raznolikosti kineskog nuklearnog arsenala".

U junu, viši direktor Saveta za nacionalnu bezbednost za kontrolu naoružanja i neproliferaciju, Pranaj Vadi, takođe se osvrnuo na dokument, prvi koji je detaljno ispitao da li su Sjedinjene Države spremne da odgovore na nuklearne krize koje izbiju istovremeno ili uzastopno, kombinacijom nuklearnog i nenuklearnog oružja.

- Nova strategija naglašava potrebu da se istovremeno odvrate Rusija, NR Kina i Severna Koreja - rekao je Vadi.

U prošlosti, verovatnoća da bi američki protivnici mogli da koordiniraju nuklearne pretnje kako bi nadmašili američki nuklearni arsenal izgledala je vrlo daleko. Ali novo partnerstvo između Rusije i Kine i konvencionalno oružje koje Severna Koreja i Iran obezbeđuju Rusiji za rat u Ukrajini suštinski su promenili razmišljanje Vašingtona.

Rusija i Kina već zajedno izvode vojne vežbe. Obaveštajne agencije pokušavaju da utvrde da li Rusija zauzvrat pomaže severnokorejski i iranski raketni program.

Novi dokument je oštar podsetnik da će se ko god položi zakletvu sledećeg 20. januara suočiti sa promenjenim i daleko nestabilnijim nuklearnim pejzažom od onog koji je postojao pre samo tri godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta pretio upotrebom nuklearnog oružja protiv Ukrajine, uključujući i tokom krize u oktobru 2022, kada su Bajden i njegovi saradnici, gledajući presretnute razgovore između visokih ruskih komandanata, strahovali da bi verovatnoća upotrebe nuklearnog oružja mogla porasti na 50 odsto ili čak i više.

Bajden, zajedno sa liderima Nemačke i Velike Britanije, naterao je Kinu i Indiju da daju javne izjave da nema mesta upotrebi nuklearnog oružja u Ukrajini i kriza je popustila, barem privremeno.

- Bio je to važan trenutak - smatra Ričard N. Has, bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta i Saveta za nacionalnu bezbednost nekoliko republikanskih predsednika i predsednik emeritus Saveta za spoljne poslove:

- Imamo posla sa Rusijom koja je radikalizovana. Ideja da se nuklearno oružje ne bi koristilo u konvencionalnom sukobu više nije sigurna pretpostavka - dodao je on.

Druga velika promena proizilazi iz nuklearnih ambicija Kine. Nuklearna ekspanzija zemlje odvija se još bržim tempom nego što su američki obaveštajni zvaničnici očekivali pre dve godine.

Vođena je odlučnošću predsednika Si Đinpinga da odustane od višedecenijske strategije održavanja "minimalnog odvraćanja" kako bi se dostigla ili premašila veličina američkog i ruskog arsenala.

Kineski nuklearni kompleks je sada najbrže rastući na svetu. Iako bivši predsednik Donald Tramp je samouvereno predvideo da će Kim Džong Un, severnokorejski lider, predati svoje nuklearno oružje nakon njihova tri sastanka, dogodilo se suprotno.

Kim je udvostručio arsenal i sada ima više od 60 nuklearnih bojevih glava i gorivo za još mnogo više. Ta ekspanzija je promenila prirodu severnokorejskog izazova: kada je zemlja posedovala samo nekoliko atmomskih bombi, mogla je da je odvrati raketna odbrana.

Ali njegov prošireni arsenal brzo se približava veličini pakistanskog i izraelskog, i dovoljno je velik da bi, teoretski, mogao da koordinira pretnje sa Rusijom i Kinom. Bilo je samo pitanje vremena kada će fundamentalno drugačije nuklearno okruženje početi da menja američke ratne planove i strategiju, kažu zvaničnici.

- Naša je odgovornost da vidimo svet onakvim kakav jeste, a ne onakvim kakvim smo se nadali ili želeli da bude - rekao je Narang dok je napuštao Pentagon.

- Moguće je da ćemo jednog dana pogledati unazad i videti četvrt veka posle Hladnog rata kao nuklearnu pauzu. Novi izazov je stvarna mogućnost saradnje, pa čak i dosluha između naših nuklearno naoružanih protivnika - dodao je on.

Do sada u predsedničkoj kampanji, novi izazovi američkoj nuklearnoj strategiji nisu bili tema debate. Bajden, koji je veći deo svoje političke karijere proveo kao zagovornik nuklearnog neširenja, nikada nije javno govorio o tome kako će odgovoriti na izazove odvraćanja proširenih snaga Kine i Severne Koreje.

Ni potpredsednica Kamala Haris, sada kandidat Demokratske stranke, to nije učinila. Na svojoj poslednjoj konferenciji za novinare u julu, samo nekoliko dana pre nego što je najavio da više neće tražiti nominaciju demokrata za drugi mandat, Bajden je priznao da je usvojio politiku traženja načina da se odgovori na širenje kinesko-ruskog partnerstva.

- Da, jesam, ali nisam spreman da govorim o detaljima u javnosti - rekao je Bajden.

On nije pomenuo i nisu ga pitali o tome kako to partnerstvo menja američku nuklearnu strategiju.

Od predsednika Harija Trumana, ta strategija je u velikoj meri bila fokusirana na arsenal Kremlja. Bajdenove nove smernice sugerišu koliko brzo se to menja. Kina je spomenuta u poslednjem nuklearnom uputstvu, izdatom na kraju Trampove administracije, prema poverljivom izveštaju koji je dostavljen Kongresu 2020.

Ali to je bilo pre nego što je shvaćen pun obim ambicija Si Đinpinga. Bajdenova strategija izoštrava taj fokus kako bi odražavala procene Pentagona da će se kineska nuklearna sila proširiti na 1.000 nuklearnih bojevih glava do 2030. i 1.500 do 2035. godine, otprilike koliko SAD i Rusija sada poseduju.

U stvari, Kina sada želi da ima više bojevih glava, kažu zvaničnici, i počela je da ubacuje nuklearne projektile u nova polja silosa koja su uočili komercijalni sateliti pre tri godine.

Postoji još jedna zabrinutost u vezi sa Kinom. Ona je sada prekinula razgovore sa Sjedinjenim Državama o poboljšanju nuklearne bezbednosti, dogovoru da se međusobno upozore na predstojeće raketne testove ili uspostavljanje telefonskih linija ili drugih sredstava komunikacije da se osigura da incidenti ili nesreće ne prerastu u nuklearne sukobe.

Jedan razgovor između dve zemlje održan je krajem prošle jeseni, neposredno pre nego što su se Bajden i Si sastali u Kaliforniji, gde su pokušali da poprave odnose između dve zemlje. Oni su se na te razgovore osvrnuli u zajedničkom saopštenju, ali je Kina već tada nagovestila da nije  zainteresovana za dalje razgovore.

Ranije ovog leta iz Pekinga je poručeno da su ti razgovori završeni. Kao razlog navedena je američka prodaja oružja Tajvanu, koja je bila u toku mnogo pre nego što su počeli razgovori o nuklearnoj bezbednosti.

Malori Stjuart, pomoćnica sekretara za kontrolu naoružanja, odvraćanje i stabilnost u Stejt departmentu, rekla je da kineska vlada "aktivno sprečava da se vode razgovori o rizicima".

- Umesto toga, Peking izgleda da vadi stranicu iz ruske knjige koja, dok se ne pozabavimo tenzijama i izazovima u našim bilateralnim odnosima, oni će izabrati da ne nastave naše razgovore o kontroli naoružanja, smanjenju rizika i neširenju nuklearnog naoružanja. U interesu Kine je da spreči rizike od pogrešnih proračuna i nesporazuma - navela je ona.

Izvor: Srbija Danas/Telegraf