БАЈДЕНОВА НОВА НУКЛЕАРНА СТРАТЕГИЈА: Ево на шта се ФОКУСИРА овог пута

До промене долази пошто Пентагон верује да ће кинеске залихе нуклеарног наоружања бити конкурентне величини и разноликости америчким и руским у наредној деценији.

Бела кућа никада није потврдила да је Бајден одобрио ревидирану стратегију, под називом "Упутство за нуклеарно запошљавање", која такође покушава да припреми Сједињене Државе за могуће координисане нуклеарне изазове Кине, Русије и Северне Кореје.

Документ, који се ажурира углавном на сваке четири године, врло је поверљив и нема електронских копија, већ само мали број штампаних копија, који је подељен неколицини званичника за националну безбедносту и командантима Пентагона, пренео је "Њујорк тајмс".

Али двојица високих званичника администрације су у својим недавним говорима алудирали на промену користећи пажљиво ограничене, појединачне реченице, које су биле унапред припремљене. Такође, очекује се да ће Конгрес бити обавештен о промени пре него што Бајден напусти функцију у јануару наредне године.

- Председник је недавно издао ажуриране смернице за нуклеарно наоружање како би се узело у обзир више нуклеарно наоружаних противника - рекао је овог месеца Випин Наранг, нуклеарни стратег са Технолошког института Масачусетса, који је служио у Пентагону, пре него што се вратио у академску заједницу.

"А посебно", додао је он, ове смернице за оружје представљају "значајно повећање величине и разноликости кинеског нуклеарног арсенала".

У јуну, виши директор Савета за националну безбедност за контролу наоружања и непролиферацију, Пранај Вади, такође се осврнуо на документ, први који је детаљно испитао да ли су Сједињене Државе спремне да одговоре на нуклеарне кризе које избију истовремено или узастопно, комбинацијом нуклеарног и ненуклеарног оружја.

- Нова стратегија наглашава потребу да се истовремено одврате Русија, НР Кина и Северна Кореја - рекао је Вади.

У прошлости, вероватноћа да би амерички противници могли да координирају нуклеарне претње како би надмашили амерички нуклеарни арсенал изгледала је врло далеко. Али ново партнерство између Русије и Кине и конвенционално оружје које Северна Кореја и Иран обезбеђују Русији за рат у Украјини суштински су променили размишљање Вашингтона.

Русија и Кина већ заједно изводе војне вежбе. Обавештајне агенције покушавају да утврде да ли Русија заузврат помаже севернокорејски и ирански ракетни програм.

Нови документ је оштар подсетник да ће се ко год положи заклетву следећег 20. јануара суочити са промењеним и далеко нестабилнијим нуклеарним пејзажом од оног који је постојао пре само три године.

Руски председник Владимир Путин је више пута претио употребом нуклеарног оружја против Украјине, укључујући и током кризе у октобру 2022, када су Бајден и његови сарадници, гледајући пресретнуте разговоре између високих руских команданата, страховали да би вероватноћа употребе нуклеарног оружја могла порасти на 50 одсто или чак и више.

Бајден, заједно са лидерима Немачке и Велике Британије, натерао је Кину и Индију да дају јавне изјаве да нема места употреби нуклеарног оружја у Украјини и криза је попустила, барем привремено.

- Био је то важан тренутак - сматра Ричард Н. Хас, бивши високи званичник Стејт департмента и Савета за националну безбедност неколико републиканских председника и председник емеритус Савета за спољне послове:

- Имамо посла са Русијом која је радикализована. Идеја да се нуклеарно оружје не би користило у конвенционалном сукобу више није сигурна претпоставка - додао је он.

Друга велика промена произилази из нуклеарних амбиција Кине. Нуклеарна експанзија земље одвија се још бржим темпом него што су амерички обавештајни званичници очекивали пре две године.

Вођена је одлучношћу председника Си Ђинпинга да одустане од вишедеценијске стратегије одржавања "минималног одвраћања" како би се достигла или премашила величина америчког и руског арсенала.

Кинески нуклеарни комплекс је сада најбрже растући на свету. Иако бивши председник Доналд Трамп је самоуверено предвидео да ће Ким Џонг Ун, севернокорејски лидер, предати своје нуклеарно оружје након њихова три састанка, догодило се супротно.

Ким је удвостручио арсенал и сада има више од 60 нуклеарних бојевих глава и гориво за још много више. Та експанзија је променила природу севернокорејског изазова: када је земља поседовала само неколико атмомских бомби, могла је да је одврати ракетна одбрана.

Али његов проширени арсенал брзо се приближава величини пакистанског и израелског, и довољно је велик да би, теоретски, могао да координира претње са Русијом и Кином. Било је само питање времена када ће фундаментално другачије нуклеарно окружење почети да мења америчке ратне планове и стратегију, кажу званичници.

- Наша је одговорност да видимо свет онаквим какав јесте, а не онаквим каквим смо се надали или желели да буде - рекао је Наранг док је напуштао Пентагон.

- Могуће је да ћемо једног дана погледати уназад и видети четврт века после Хладног рата као нуклеарну паузу. Нови изазов је стварна могућност сарадње, па чак и дослуха између наших нуклеарно наоружаних противника - додао је он.

До сада у председничкој кампањи, нови изазови америчкој нуклеарној стратегији нису били тема дебате. Бајден, који је већи део своје политичке каријере провео као заговорник нуклеарног неширења, никада није јавно говорио о томе како ће одговорити на изазове одвраћања проширених снага Кине и Северне Кореје.

Ни потпредседница Камала Харис, сада кандидат Демократске странке, то није учинила. На својој последњој конференцији за новинаре у јулу, само неколико дана пре него што је најавио да више неће тражити номинацију демократа за други мандат, Бајден је признао да је усвојио политику тражења начина да се одговори на ширење кинеско-руског партнерства.

- Да, јесам, али нисам спреман да говорим о детаљима у јавности - рекао је Бајден.

Он није поменуо и нису га питали о томе како то партнерство мења америчку нуклеарну стратегију.

Од председника Харија Трумана, та стратегија је у великој мери била фокусирана на арсенал Кремља. Бајденове нове смернице сугеришу колико брзо се то мења. Кина је споменута у последњем нуклеарном упутству, издатом на крају Трампове администрације, према поверљивом извештају који је достављен Конгресу 2020.

Али то је било пре него што је схваћен пун обим амбиција Си Ђинпинга. Бајденова стратегија изоштрава тај фокус како би одражавала процене Пентагона да ће се кинеска нуклеарна сила проширити на 1.000 нуклеарних бојевих глава до 2030. и 1.500 до 2035. године, отприлике колико САД и Русија сада поседују.

У ствари, Кина сада жели да има више бојевих глава, кажу званичници, и почела је да убацује нуклеарне пројектиле у нова поља силоса која су уочили комерцијални сателити пре три године.

Постоји још једна забринутост у вези са Кином. Она је сада прекинула разговоре са Сједињеним Државама о побољшању нуклеарне безбедности, договору да се међусобно упозоре на предстојеће ракетне тестове или успостављање телефонских линија или других средстава комуникације да се осигура да инциденти или несреће не прерасту у нуклеарне сукобе.

Један разговор између две земље одржан је крајем прошле јесени, непосредно пре него што су се Бајден и Си састали у Калифорнији, где су покушали да поправе односе између две земље. Они су се на те разговоре осврнули у заједничком саопштењу, али је Кина већ тада наговестила да није  заинтересована за даље разговоре.

Раније овог лета из Пекинга је поручено да су ти разговори завршени. Као разлог наведена је америчка продаја оружја Тајвану, која је била у току много пре него што су почели разговори о нуклеарној безбедности.

Малори Стјуарт, помоћница секретара за контролу наоружања, одвраћање и стабилност у Стејт департменту, рекла је да кинеска влада "активно спречава да се воде разговори о ризицима".

- Уместо тога, Пекинг изгледа да вади страницу из руске књиге која, док се не позабавимо тензијама и изазовима у нашим билатералним односима, они ће изабрати да не наставе наше разговоре о контроли наоружања, смањењу ризика и неширењу нуклеарног наоружања. У интересу Кине је да спречи ризике од погрешних прорачуна и неспоразума - навела је она.

Извор: Србија Данас/Телеграф