RUSIJA IMA SAMO TRI SAVEZNIKA - ARMIJU, FLOTU I SRBE: Moskva ne sme ostaviti Beograd na cedilu!

Ako je suditi prema izjavama zapadnih zvaničnika, političara i medija, onda su svi ruski obaveštajci nedavno prešli na Balkan. Koliko je u stvarnosti izraženo rusko prisustvo na Balkanu i da li Rusija ima konkretne interese u regionu za EADaily govore srpski i ruski eksperti.

Evropske sile se složile: Zatražene jasnije mere protiv ileganih migracija iz Afrike

Ceo svet DRHTI zbog Kimovih RAKETA: U Japanu se narod sprema za ono najgore!

Medijska kampanja protiv Moskve počela je tokom poslednjih izbora u Crnoj Gori krajem 2016. godine, kada su crnogorske vlasti - kojima su se prvi put, posle dugih godina, fotelje prilično zaljuljale u kontekstu pristupanja zemlje NATO paktu i kada je pronađen "ruski trag" u navodnom pokušaju državnog udara.

Ni američki potpredsednik Majk Pens nije zaboravio da pomene "ruku Kremlja" u avgustu ove godine tokom samita Jadranske povelje u Podgorici. On je optužio Rusiju da je pokušala da "podeli region", "da podrije integracione procese" i "pomoću sile uvede nove granice". 

Zato ne čudi što je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo učešće "stranog faktora" u špijunskom skandalu između Srbije i Makedonije, da bi ga razjareni novinari prvom prilikom upitali da li je u sve umešana Rusija? Srpski predsednik je dao negativan odgovor.

Za to vreme bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu Volfgang Petrič u intervjuu austrijskim medijima izjavio je da je precenjen uticaj ruskog faktora na Balkanu. On smatra da Srbija samo "flertuje sa Rusijom", ali da sigurno korača u EU. I nastavio da tvrdi kako predsedniku RF Vladimiru Putinu "nije stalo do Balkana", već da ga region interesuje isključivo u kontekstu teranja inata Briselu.

Doktor političkih nauka i saradnik Instituta za evropske studije iz Beograda Stevan Gajić kaže da u rečima austrijskog političara nema ničeg iznenađujućeg. 

On je za EADaily napomenuo da dok je Volfgang Petrič bio visoki predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu, on je vodio izrazito antisrpsku politiku koja se sastojala u prenosu ovlašćenja i državnih prava Republike Srpske u korist Muslimansko-hrvatske federacije (sada Federacije Bosne i Hercegovine).

- Važno je istaći da je on Austrijanac koji ima slovensko poreklo. Zašto je to važno? Zato što je upravo Austrija ta zemlja koja je imala aspiracije na BiH i zato što je austro-ugarska okupacija bila prva iskra u požaru Prvog svetskog rata. Tokom američke dominacije u svetu i posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine, globalisti su Austrijancima, kao tradicionalnim okupatorima BiH, namenili ulogu visokih predstavnika. I danas se tamo jedan takav nalazi na dužnosti, a to je Valentin Incko - precizira Stevan Gajić.

Što se tiče spoljne politike Rusije, ovaj ekspert smatra, da je Balkan iz objektivnih razloga za nju izuzetno važan, obzirom da je to jedini region u svetu sa koga se Rusija može kretati na jug, pošto ovde žive pravoslavni slovenski narodi, u prvom redu Srbi, ističe on.

- To je veliki potencijal kojeg se Evropljani plaše. Zato srpski narod poslednjih 30 godina pati, a u suštini i mnogo duže. Ovo pitanje datira još od „Velike igre" koja je vođena između Velike Britanije i Ruske Imperije u XIX veku - objašnjava srpski politikolog.

- Mislim da je Rusija zainteresovana za Balkan, ali u ovom momentu, sudeći po nekim događajima, ona nema jasno izgrađenu strategiju za ovaj region - ističe on. 

Ovaj ekspert je i ranije u razgovoru za EADaily isticao da je u poslednjih par decenija Rusija učinila nekoliko kardinalnih grešaka.

- To je povlačenje njene vojske sa Kosova 2003. godine, i krajnje ćutanje (ako ne i nešto više) u priči oko otcepljenja Crne Gore od Srbije. To je bila geopolitička katastrofa, pre svega, za Srbiju koja je izgubila izlazak na more, kao i za Rusiju, ulaskom Crne Gore u NATO - ponovio je ovaj ekspert i dodao da je to bio izrazito neprijateljski gest Zapada prema Moskvi.

Gajić ocenjuje da je globalni problem ruske politike u svetu to što Rusija u saradnji sa drugim državama uvek gradi odnose sa vlastima, a ne sa društvenom zajednicom.

- Srpsko društvo je najviše proruski orijentisano u svetu. I to svi znaju u Evropi i čitavom svetu, a ne samo u pravoslavnom ili ruskom svetu. U Srbiji je rusofilstvo, ma koliko to paradoksalno zvučalo, mnogo jače nego u bivšim republikama SSSR - ističe ovaj politikolog.

On smatra da zbog toga Rusija ima prednost bez presedana.

- Rusija još uvek nije pronašla mehanizme delovanja posebno kada je reč o "mekoj" i "tvrdoj" sili. Ona se ne snalazi u toj igri jer stalno komunicira sa vlašću, a ne sa društvom, što lokalni vlastodršci umeju dobro da iskoriste, Zato Rusija sa svom svojom ogromnom silom biva naivna i u suštini ponižena u komunikaciji sa lokalnim vlastodršcima - ističe Gajić.

Gajić smatra da je dobar primer za to upravo večiti šef Crne Gore Milo Đukanović koji je godinama uživao podršku Rusije po svim mogućim pitanjima da bi na kraju učinio ono "što je nama na Balkanu bilo očigledno od samog početka - ušao je u NATO, a antisrpska politika je na kraju dovela do antiruske aktivnosti, isto onako kako je prozapadna politika u Ukrajini brzo postala antiruska -  rekao je Gajić.