BLIŽIMO SE KONAČNOM DANU? NAZIRU SE LEĐA KORONI? Virusolozi polažu nadu, jednoglasno - jedna stvar im je ključ!
Zemlje poput Indije pokazuju kako virus još uvek besni
Pandemija korona virusa trenutno pokazuje dva lica: Novi Zeland radi ono za čim mnogi čeznu: omogućava svojim stanovnicima da vode normalan život. I ne samo to: slike s rok koncerta u glavnom gradu Velingtonu obilaze svet. Desetine hiljada ljudi stoje zbijeni jedni uz druge i razdragano pevaju omiljene hitove - bez maske i bez sigurnog razmaka.
SENZACIJA: Grčki hoteli 5* na popustu do 50%! TRAVELLAND radi za vas i nedeljom!
DIREKTOR MODERNE SAOPŠTIO: Treća doza vakcine možda već u septembru, bilo bi poželjno da je prime ove grupe ljudi
POČINJE ISPITIVANJE SPUTNJIK V VAKCINE NA OBOLELIMA OD RAKA: Kada ćemo znati prve rezultate kliničkog istraživanja?
S druge strane, zemlje poput Indije pokazuju kako virus još uvek besni. Zdravstveni sistem propao je pod drugim talasom korone, premalo je boca s kiseonikom, a leševi plutaju Gangom. Broj smrtnih slučajeva od korona virusa dostigao je vrhunac u sredu (19. maja) - oko 4.500 ljudi umrlo je od COVID-19, piše Dojče vele.
Univerzitet Džon Hopkins javlja kako ni jedna druga država nije prijavila toliko smrtnih slučajeva od korona virusa u jednom danu kao Indija. Taj broj je verovatno veći, s obzirom na to da ima dosta neprijavljenih slučajeva.
Već godinu dana se raspravlja kada bi se pandemija mogla završiti. Do sada su odgovori bili otrežnjujući, ali i to se promenilo. Otkako vodeći nemački virolozi govore o "dobrom letu", mnogi polažu nade u okončanje pandemije. U Nemačkoj incidencija pada ispod 100, a broj vakcinisanih svakodnevno se povećava. Nazire li se koroni kraj?
I u SAD-u stručnjaci pokazuju optimizam. Epidemiolog sa Univerziteta Džon Hopkins Džastin Lesler rekao je za "Vašington post" da izgleda da će "vakcine pobediti" čak i ako neće biti nečega poput "konačnog dana" pandemije. I virolog Antoni Fauči, koji savetuje Belu kuću, uveren je da će se "pandemija COVIDa-19 okončati". On dodaje: "Ako do jeseni uspemo da vakcinišemo oko 70 posto ljudi, izaći ćemo iz faze epidemije i ući u fazu kontrole".
Čak i ako ove reči daju razloga za optimizam, u mnogim zapadnim zemljama to neće biti tako jednostavno. Jer, kada će i hoće li ova pandemija biti okončana zavisi od mnogih faktora, a na neke je teško uticati.
Naučnici su u početku rekli da oko 60 do 70 posto ljudi mora biti imuno na virus, kako bi se postiglo ono što se naziva imunitet stada ili krda. Kada oko 66 posto ljudi bude imuno na temelju preležane zaraze ili dobijenih vakcina, vrednost R će pasti ispod 1, glasila je tadašnja pretpostavka. Zaražena osoba bi u tom slučaju mogla da inficira manje od jedne osobe i pandemija bi bila okončana.
Sada se, međutim, polazi da je korona virus zarazniji nego što se u početku mislilo. Većina naučnika veruje da se oko 80 posto ljudi treba da vakciniše kako bi vrednost R pala ispod 1 i kako bi se pandemija zaustavila. U nekim bi situacijama - poput karnevalske povorke u Heinsbergu u saveznoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, koja je početkom 2020. postala poznata zbog brojnih infekcija, imunitet stada morao biti još veći kako bi postojale dobre šanse protiv širenja virusa zbog karnevalskog slavlja, na kojem ljudi, zbijeni jedni uz druge, slave i pevaju, smatra nemačka novinarka Mai Ti Nguen Kim.
Nove varijante korona virusa iz Velike Britanije, Južnoafričke Republike, Brazila i Indije takođe uzrokuju nesigurnost, jer naučnici pretpostavljaju da se šire najmanje 30 posto brže od originalne varijante. Gotovo 90 posto ljudi moralo bi biti vakcinisano, kako bi se dostigao imunitet stada.
Uz to, efikasnost vakcina bi se mogla smanjiti, posebno kod južnoafričke varijante. Tako su vektorske vakcine poput AstraZeneke pokazale efikasnost od 10 do 57 posto, dok su druge vakcine poput mRNA vakcine kompanije Biotek imale nešto bolji učinak.
U kojoj meri vakcinisanje pomaže protiv daljeg prenošenja virusa još nije konačno razjašnjeno. Dosadašnji rezultati proizvođača pokazuju da je mogućnost zaraze, koju mogu preneti vakcinisani ljudi, manja i da se brojka kreće između 67 i 94 posto - u zavisnosti od vakcine.
Stope vakcinacije u mnogim zemljama svakodnevno se povećavaju. U Nemačkoj je, prema podacima platforme "Naš svet u podacima", upotrebljeno 37 vakcina na stotinu stanovnika. U Izraelu, jednoj od vodećih zemalja po vakcinaciji, vakcinisano je 60 ljudi na 100 stanovnika.
Ali da li se stopa vakcinacije od oko 80 posto može postići u narednim mesecima je upitno. Problem: čak i ako je na raspolaganju dovoljno vakcina, uvek će biti ljudi koji se ne mogu vakcinisati. To uključuje, na primer, ljude kojima se vakcinacija trenutno ne preporučuje, poput trudnica ili dece.
U SAD-u se pokazalo da kampanja vakcinacije takođe može posustati; broj vakcina, koje se svakodnevno daju, pada od sredine aprila. Oko osam posto vakcinisanih nije se pojavilo da primi drugu dozu vakcine. Neke države nastoje da ljude privuku nagradama, kao što su lutrija, besplatnog ulaska u muzeje ili davanjem grickalica ili besplatnih pića. I u Izraelu broj vakcinisanih sporo raste od marta.
Do stagnacije bi moglo doći i u Nemačkoj. Prema studiji "Covimo", koju je proveo državni epidemiološki Institut Robert Koh, želja za vakcinacijom zavisi i od dostupnih cepiva. Stopa pristanka na mRNA-vakcinu kompanije Biotek-Fajzer i Moderna bila je znatno veća od one za vakcinu AstraZeneke. Što su stariji, ljudi su više spremni na vakcinaciju. To bi moglo da znači da će mlađe populacije pokazati manju spremnost kao i da će stopa vakcinacije stagnirati.
Pored toga, vakcine će se možda trebati osvežiti. Političar SPD-a i epidemiolog Karl Lauterbah smatra da će vakcinisani držati imunitet od oko šest meseci nakon dobijanja cepiva protiv korone.
Uprkos svim lošim vestima: stručnjaci nagoveštavaju neku vrstu prestanka opasnosti i pretpostavljaju da virus postaje endemski. To znači da će se pridružiti nizu virusa koji uzrokuju sezonske prehlade i da će verovatno postati dečja bolest ako deca i dalje ne budu vakcinisana. Ali do tada ćemo se morati malo da se strpimo: virolog iz berlinskog kliničkog centra Šarite Kristijan Drosten smatra da bi to mogao biti slučaj tek za oko godinu i po dana.
