BORELJ SLEPO SLUŠA SAD?! Želi da naoružane brodove EU pošalje u "kinesko dvorište" - Amerika diktira poteze Evrope?!
Borelj je u autorskom tekstu za francuski nedeljnik „Žurnal di dimanš” poziv evropskoj mornarici da patrolira Tajvanskim moreuzom pravdao posvećenošću Evrope slobodi plovidbe u ovom neuralgičnom regionu.
Žozep Borelj bio bi srećan da od Evrope napravi marionetu Sjedinjenih Američkih Država, piše pekinški „Global tajms” povodom predloga visokog predstavnika za spoljnu politiku EU da se i evropska mornarica pridruži američkim vojnim brodovima u patroliranju Tajvanskim moreuzom.
- Više puta se ispostavilo da ples po taktovima američke melodije nije u dugoročnom interesu evropskih zemalja, ali očigledno Borelj nije naučio tu lekciju - kaže se u komentaru dnevnika na engleskom jeziku, čiji je osnivač Komunistička partija Kine.
OGLASIO SE STEJT DEPARTMENT: SAD i dalje vrše pritisak da se produži prekid vatre u Sudanu
"U TOM LUDOM RATU NIKO NE GOVORI O MIRU" Lula da Silva govorio o sukobu u Ukrajini
"OKO ZA OKO" Putin novim ukazom žestoko uzvratio "neprijateljskim" zemljama
Iako zvanični Peking još nije komentarisao Boreljovu ideju da se naoružani brodovi članica EU upute u „kinesko dvorište”, pojedini stručnjaci za spoljnu politiku iz druge ekonomije sveta smatraju da je reč o opasnoj provokaciji, jer zadire u unutrašnje pitanje Kine, što bi moglo da izazove opasne posledice.
Po njima visoki predstavnik EU za spoljnu politiku trebalo bi da bude oprezan u svojim izjavama, jer je politika jedne Kine politički temelj Pekinga i Brisela.
- Ako Evropa pošalje trupe da patroliraju Tajvanskim moreuzom, to će značiti da je EU spremna da bude sluga SAD, stvarajući krize i podele u Azijskopacifičkom regionu. U tom slučaju Evropa bi bila remetilački faktor i naišla bi na širok otpor - kaže Li Hajdong, profesor na Institutu za međunarodne odnose Kineskog univerziteta za spoljne poslove.
Borelj je u autorskom tekstu za francuski nedeljnik „Žurnal di dimanš” poziv evropskoj mornarici da patrolira Tajvanskim moreuzom pravdao posvećenošću Evrope slobodi plovidbe u ovom neuralgičnom regionu.
Ovaj kontroverzni predlog je logičan nastavak Boreljovog istupa u Evropskom parlamentu početkom prošle nedelje, kada je poručio da je Tajvan očigledno deo evropske geostrateške interesne sfere, koji garantuje mir.
- Ne samo iz moralnog razloga, akcija protiv Tajvana mora nužno biti odbačena. I zato što bi to u ekonomskom smislu bilo izuzetno ozbiljno za nas, jer Tajvan ima stratešku ulogu u proizvodnji najnaprednijih poluprovodnika - istakao je Borelj, koji se zalaže da EU ima jedinstveni pristup Kini.
Boreljovi komentari dolaze nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron posle posete Si Đinpingu izazvao pravi „zemljotres” izjavom da Evropa treba da misli svojom glavom i da ne dozvoli da bude uvučena u konfrontaciju SAD i Kine oko Tajvana.
- Boreljov predlog se može posmatrati kao protivteža primedbama Makrona, koji pokazuje da se EU nada da će njena takozvana jedinstvena spoljna politika nadjačati politiku njenih država članica - kaže Cuj Hongđan, direktor Odeljenja za evropske studije Kineskog instituta za međunarodne studije.
Cuj smatra da ovakve razlike u evrobloku ukazuju na složenu borbu za moć među institucijama EU, posebno oko toga ko ima snagu da formuliše spoljnu politiku EU. Ovaj kineski ekspert za međunarodne odnose ipak smatra da je malo verovatno da će se Boreljovi predlozi pretočiti u realnu politiku, s obzirom na razlike u stavovima između ključnih evropskih institucija: Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropskog parlamenta.
Pokušaj Brisela da zaoštri svoj stav prema Pekingu posle nedavnih trodnevnih vojnih vežbi u kojima je Kina simulirala potpunu blokadu Tajvana, dolazi na nagovor Vašingtona. Na ministarskom sastanku zemalja G7, održanom od 16. do 18. aprila u japanskom gradu Karuizavi, šefovi diplomatija su pod pritiskom SAD zauzeli oštriji stav prema pretnjama Pekinga Tajpeju.
Zabrinutost visokog predstavnika EU za slobodu plovnih puteva u Tajvanskog moreuzu, zbog čega bi evropska mornarica morala da patrolira u ovom dalekoistočnom regionu, po oceni Li Hajdonga nije osnovana. Kako kaže, Evropa ne treba da brine, jer je Kina najveći garant koji obezbeđuje nesmetanu i stabilnu plovidbu trgovačkih brodova kroz Tajvanski moreuz.
Za razliku od brodova američke mornarice, koji stalno patroliraju Južnim kineskim morem i prolaze kroz Tajvanski moreuz, vojna plovila članica EU retko zalaze u ovaj deo sveta. Kako saopštava tajvanska vlada, početkom aprila francuska osmatračka fregata „Prairijal” je prošla kroz moreuz. Međutim, kad je nemačka fregata „Bajern” 2021. prvi put posle dve decenije plovila Indopacifikom zaobišla je Tajvanski moreuz.
Ne računajući Veliku Britaniju, koja je napustila evroblok, od 27 članica EU samo Francuska, Nemačka i Holandija imaju adekvatne brodove sposobne da patroliraju tako daleko od Evrope.