BURE BARUTA NA KAVKAZU: Koliko je zaista jaka rusko-čečenska bratija?
Šta sprečava Kadirova da digne celu Čečeniju na noge i započne novi rusko-čečenski rat?
U Rusiji terorističke pretnje često dolaze od severnokavkaskih naroda, a Čečenija je poznato područje gde se tokom godina stvorila podela na nacionaliste, islamiste i džihadiste. Njih za sada uspešno zaustavlja Ramzan Kadirov, predsednik Čečenije, međutim s povlačenjem IS-a u Iraku i Siriji očekuje se povratak terorista na Severni Kavkaz, što vrlo lako može postati najveća pretnja ruskoj državi.
Ruski vojnici DOČEKANI u Čečeniji kao HEROJI! Vratili se iz OPASNE vojne misije! (VIDEO)
Rusija od propasti Sovjetskog saveza pokušavala da sačuva Čečeniju pod svojom kontrolom, iako se radi o većinski muslimanskoj i poluautonomnoj državi. Negde krajem 20 veka Moskva je uspela da pronađe porodicu Kadirov kao jedinu instancu za povratak mira i reda. No, i nad njima moć Kremlja jenjava, te se ispituje kako se može osigurati čečenska stabilnost u budućnosti. Kadirov sam mora pronaći rešenje za pozicioniranje islama u čečensku politiku, što mu je izuzetno mrsko i zbog čega bi Čečenija mogla da postane feudalni posed njegove porodice.
Nakon dva čečenska rata, ruski predsednik Vladimir Putin postavio je Ramzana Kadirova za predsednika Čečenije, kad je ovaj navršio 30 godina. Do tada je smanjena džihadistička pretnja u regionu, ali velik deo čečenskih terorista iselio se u zemlje Bliskog istoka, Srednje i Južne Azije, gde su se pridružili terorističkim organizacijama raznih oblika. Poslednjih godina Čečeni čine udarne snage Islamske države u Siriji i Iraku, pa su tako stigli i na vodeća mesta. Ponekad izvode i manje akcije u Čečeniji i Rusiji, međutim zahvaljujući bliskom odnosu Putina i Kadirova napravljen je neprobojan zid teroristima.
U Čečeniji novi ORUŽANI SUKOB! Sumnja se da je među 12 MRTVIH i šest ekstremista Islamske države
Međutim, u poslednje vreme sve više se govori da Grozni nije u stanju održava bezbednost u celoj zemlji, kao i da se republika suočava s ozbiljnim teškoćama. Ne radi se ovde samo o teroristima, već i o konkurentnim klanovima. Smanjen uticaj Moskve, koja se bavi i drugim svojim regijama, omogućio je nastanak takvih klanova i unutrašnjih neprijatelja.
Kadirov postaje sve više okrenut islamističkim vrednostima i proglasio se zaštitnikom islamske vere u Čečeniji. U poslednje dve godine nametnuo je pravila odevanja za žene, uveo stroge kazne za javno druženje među polovima i podržao je poligamiju. U nekim drugim uslovima, Rusija ovo ne bi dopustila, ali postoji razlog zašto Moskva ćuti. Ako Čečenija mora biti islamistička republika, neka barem bude proruska islamistička država. U protivnom bi Kremlj mogao preko noći dobiti pripadnike transnacionalnih terorističkih grupa na Severnom Kavkazu.
Međutim, problem je što će radikalni islamisti najviše zaraditi na tim promenama. Već je viđeno da muslimanske vlade koje koriste religiju za očuvanje stabilnosti obično proizvode okvir unutar kojeg daju legitimitet ekstremistima i daju im glas. I tako imamo situaciju u kojoj Rusiji treba Kadirov na vlasti kako bi nadgledala Čečeniju, ali obrnuto je još važnije. Kadirov ne može bez Kremlja zadržati snagu nad disidentima i sačuvati svoju feudalnu poziciju.
Ruski FSB UHAPSIO grupu džihadista, koji su spremali teroristički napad u Moskvi!
Ipak. ključni razlog zašto Moskva ne reaguje na navodne represije i pretnje u Čečeniji, koja izvozi svoju nestabilnost i u druge ruske regije pa i u Moskvu, jest što Kadirov može da digne celu Čečeniju na noge kad god mu to padne napamet i započne novi rusko-čečenski rat.
Međutim, on to svakako neće napraviti bez jako dobrog razloga, pa su dve strane u nužnoj, ali ne i željenoj vezi. Rusija jednostavno ne može bez Kadirova i pokušava svim silama da zaštiti svog neposlušnog protežea.