DA LI ĆE BERLUSKONI USPETI? Sve češće se spominje kao jedan od GLAVNIH kandidata u predsedničkoj trci - evo ko će mu biti najveći protivnik
Italija sledeće nedelje bira novog šefa države
Italijanski parlament u ponedeljak počinje izbor novog predsednika države. Aktuelni premijer Mario Dragi i bivši Silvio Berluskoni najčešće se spominju kao glavni kandidati.
"NE IGNORIŠITE RUSIJU" Lavrov žestoko odbrusio Blinkenu: Postavljanje vojske i oružja blizu naše granice imaće ozbiljne posledice
ARNOLD ŠVARCENEGER DOŽIVEO SAOBRAĆAJNU NESREĆU! Težak udes četiri vozila u Los Anđelesu, ima povređenih - pogledajte snimak sa lica mesta (VIDEO)
EVROPA U KOLAPSU: Brisel priznao da je došlo do kraha sistema
I dok se pregovori u kuloarima zahuktavaju iz nedelje u nedelju, živopisni i kontroverzni milijarder Silvio Berluskoni provodi žustru kampanju šarmiranja ne prezajući ni od toga da se hvali onim čime bi se drugi stideli - svojim razvratnim "bunga bunga" zabavama.
Bivši premijer (85) dugo već želi da karijeru "kruniš" titulom predsednika ali većina posmatrača smatra da neće moći da prikupi dovoljno glasova.
Opštee je poznato da je ishod tajnog glasanja za sedmogodišnju dužnost predsednika Italijanske Republike teško predvideti, piše Hina.
Iako je rič o uglavnom ceremonijalnoj dužnosti, predsednik Italije ima znatna ovlašćenja u vreme političkih kriza - od raspuštanja parlamenta do izbora novog premijera i odbijanja mandata krhkim koalicijama.
Italiji je sada, više nego ikada, potrebna stabilna osoba budući da se različite stranke u Dragijevoj koalicionoj vladi gde su već primetne trzavice oko izbora dogodine, a eventualni haos mogao bi da ugrozi priliv sredstava iz evropskog fonda za oporavak.
List Korijere dela Sera upozorio je da bi glasanje moglo da bude poput zemljotresa za vladu jer se Italija opet bori sa novim talasom koronavirusa koji ugrožava oporavak od recesije koju je izazvalo zaključavanje zemlje 2020.
U ponedeljak počinje glasanje nešto više od 1000 senatora, poslanika i predstavnika regija, a kandidati moraju da osiguraju dve trećine glasova u prva tri kruga ili nakon toga apsolutnu većinu.
Zbog mera fizičke distance, svaki krug trajaće jedan dan, a zvaničnik kandidata nema.
Bivši predsednik Evropske centralne banke, Mario Dragi (74), nagovestio je da je zainteresovan ali će, ako uđe u rimsku palatu Kvirnale, nekadašnje sedište pape, morati da u vrlo osetljivom trenutku napusti vladu.
Dragi, koga je u februaru 2021. za dužnost premijera odabrao sadašnji predsednik Serđo Matarela, uspeo je da okupi vladu u kojoj su zastupljene gotovo sve italijanske stranke i pokrenuo je postpandemijski rast privrede.
Nadzirao je i sprovođenje ključnih reformi potrebnih za korišćenje evropskog novca za oporavak od pandemije, a upravo je Italija najveći korisnik tih sredstava od gotovo 200 milijardi evra.
Uprkos ovim poduhvatima, većina stručnjaka misli da bi Dragiju (a i Italiji) više odgovarala predsednička uloga jer je, u slučaju da ekstremna desnica pobedi na parlamentarnim izborima, on već osigurao političku stabilnost i dobre odnose sa Briselom.
Uz to, zbog trenutne političke situacije nije izvesno da će Dragi uspeti da nastavi sa reformama kao premijer, a tu dužnost mogao bi da izgubi na izborima 2023.
Postoji mogućnost za dogovor da najstariji ministar u vladi, 71-godišnji Renato Bruneta preuzme dužnost premera, a čelnici vodećih italijanskih stranaka preuzmu čelna mesta ministarstava do izbora iduće godine.
Ako Dragi ostane premijer, postoje mnogi drugi kandidati za mesto šefa države, uključujuči i poverenika Evropske komisije i bivšeg premijera Paola Gentilonija, biveg premijera Đulijana Amata i bivše ministarke pravosuđa Marte Kartabije koja bi mogla da postane prva predsednica Italije.
