ДА ЛИ ЋЕ БЕРЛУСКОНИ УСПЕТИ? Све чешће се спомиње као један од ГЛАВНИХ кандидата у председничкој трци - ево ко ће му бити највећи противник
Италија следеће недеље бира новог шефа државе
Италијански парламент у понедељак почиње избор новог председника државе. Актуелни премијер Марио Драги и бивши Силвио Берлускони најчешће се спомињу као главни кандидати.
"НЕ ИГНОРИШИТЕ РУСИЈУ" Лавров жестоко одбрусио Блинкену: Постављање војске и оружја близу наше границе имаће озбиљне последице
АРНОЛД ШВАРЦЕНЕГЕР ДОЖИВЕО САОБРАЋАЈНУ НЕСРЕЋУ! Тежак удес четири возила у Лос Анђелесу, има повређених - погледајте снимак са лица места (ВИДЕО)
ЕВРОПА У КОЛАПСУ: Брисел признао да је дошло до краха система
И док се преговори у кулоарима захуктавају из недеље у недељу, живописни и контроверзни милијардер Силвио Берлускони проводи жустру кампању шармирања не презајући ни од тога да се хвали оним чиме би се други стидели - својим развратним "бунга бунга" забавама.
Бивши премијер (85) дуго већ жели да каријеру "круниш" титулом председника али већина посматрача сматра да неће моћи да прикупи довољно гласова.
Општее је познато да је исход тајног гласања за седмогодишњу дужност председника Италијанске Републике тешко предвидети, пише Хина.
Иако је рич о углавном церемонијалној дужности, председник Италије има знатна овлашћења у време политичких криза - од распуштања парламента до избора новог премијера и одбијања мандата крхким коалицијама.
Италији је сада, више него икада, потребна стабилна особа будући да се различите странке у Драгијевој коалиционој влади где су већ приметне трзавице око избора догодине, а евентуални хаос могао би да угрози прилив средстава из европског фонда за опоравак.
Лист Коријере дела Сера упозорио је да би гласање могло да буде попут земљотреса за владу јер се Италија опет бори са новим таласом коронавируса који угрожава опоравак од рецесије коју је изазвало закључавање земље 2020.
У понедељак почиње гласање нешто више од 1000 сенатора, посланика и представника регија, а кандидати морају да осигурају две трећине гласова у прва три круга или након тога апсолутну већину.
Због мера физичке дистанце, сваки круг трајаће један дан, а званичник кандидата нема.
Бивши председник Европске централне банке, Марио Драги (74), наговестио је да је заинтересован али ће, ако уђе у римску палату Квирнале, некадашње седиште папе, морати да у врло осетљивом тренутку напусти владу.
Драги, кога је у фебруару 2021. за дужност премијера одабрао садашњи председник Серђо Матарела, успео је да окупи владу у којој су заступљене готово све италијанске странке и покренуо је постпандемијски раст привреде.
Надзирао је и спровођење кључних реформи потребних за коришћење европског новца за опоравак од пандемије, а управо је Италија највећи корисник тих средстава од готово 200 милијарди евра.
Упркос овим подухватима, већина стручњака мисли да би Драгију (а и Италији) више одговарала председничка улога јер је, у случају да екстремна десница победи на парламентарним изборима, он већ осигурао политичку стабилност и добре односе са Бриселом.
Уз то, због тренутне политичке ситуације није извесно да ће Драги успети да настави са реформама као премијер, а ту дужност могао би да изгуби на изборима 2023.
Постоји могућност за договор да најстарији министар у влади, 71-годишњи Ренато Брунета преузме дужност премера, а челници водећих италијанских странака преузму челна места министарстава до избора идуће године.
Ако Драги остане премијер, постоје многи други кандидати за место шефа државе, укључујучи и повереника Европске комисије и бившег премијера Паола Гентилонија, бивег премијера Ђулијана Амата и бивше министарке правосуђа Марте Картабије која би могла да постане прва председница Италије.
