DESNICA POBEĐUJE NA IZBORIMA U NEMAČKOJ?! Kontraverznom AfD-u se predviđa trijumf, a njima i levici je zajedničko - DA VOLE PUTINA

Nekada marginalna stranka s kojom niko nije hteo da sarađuje, danas je nadomak toga da preuzme kormilo u dve istočne savezne države.

I levica i desnica za Putina

U tom naumu desničarima bi mogla da pomogne Sara Vagenkneht, svojevrsna "crna labudica" ovog izbornog ciklusa. Levičarskom Savezu Sara Vagenkneht (BSV) u Tiringiji prognoziraju osvajanje oko 20 posto, a u Saksoniji između 11 i 15 odsto. Matematika kaže da će se bez njene podrške teško formirati vladajuća većina. Ipak, analitičari strahuju zbog poklapanja nekih stavova levice i desnice.

I 1930-ih godina, u istoj toj Nemačkoj, radikalna levica imala je mnogo dodirnih tačaka s radikalnom desnicom. Ovoga puta, zajednička nit su im neskrivene simpatije prema Vladimiru Putinu, a time i najava radikalnog smanjenja svake buduće vojne pomoći Ukrajini, kritičan stav prema evroatlantskim integracijama i drastično pooštravanje migrantske politike.

Tačno 35 godina nakon pada Berlinskog zida, tako, jaz između "istočne" i "zapadne" Nemačke kao da nikada nije bio jasniji nego ovih meseci. Zapad, naime, uspešno odoleva rastu populizma, te se zadržava u gabaritima prihvatljivog centra, dobrim delom zbog svojevrsnog osećaja društvene odgovornosti prema Starom kontinentu, a istok sve više koketira sa strankom toliko radikalnom da je sve češće upoređuju s nacističkom i propagandom Kremlja.

Treba napomenuti kako je i nemačka federalna obaveštajna služba ogranke AfD-a, i to upravo u Tiringiji i Saksoniji, označila kao pretnju demokratskom ustavnom poretku.

Svega su toga svesni Nemci, nacija koja je, kao malo koja na ovom svetu, naučila lekcije iz istorije.

Strah od istorijskog uspeha desnice

-Nije preterano tvrditi da su ovi izbori lakmus-papir za trenutno stanje nemačke demokratije - izjavio je radijski novinar Aleksander Moric za britanski "Gardijan".

Inflacija, strah od ratova, te ukidanje sloboda tokom pandemije, Nemce su učinili vrlo podložnim za populistička obećanja i nerealna "brza rešenja" koja nudi desnica. To su trendovi koji su "poharali" istok zemlje poslednjih godina, nakon što su ga na kolena prvo bacili odlazak industrije, masovno iseljavanje građana i opšta nezainteresovanost tradicionalnih stranaka.

Nastali vakuum uspešno je popunio AfD. Upravo je u tim sredinama AfD na prošlim izborima, onima koji su se u junu održali za Evropski parlament, osvojio više od polovine ukupnih glasova.

Za AfD su ovi izbori do šire strategije legitimizacije politike na nemačkoj sceni koja strahuje od ekstremne desnice. Prvi korak je rušenje tzv. Brandmauera, što će uspeti u onom trenutku kad se nametnu kao ključni akter bez kojeg se ne može formirati većina i doneti niti jedan zakon na lokalnom nivou.

Njihov cilj je da mejnstrim političare naviknu na saradnju u "nebitnim" pitanjima, poput asfaltiranja puteva ili otvaranja novih dečjih vrtića, kako bi im s vremenom i saradnja oko "većih" pitanja postala zamisliva. "Politiko" ističe kako je Brandmauer već nezvanično i srušen, jer je, prema njihovoj analizi, u razdoblju između 2019. i 2023. do saradnje AfD-a i tradicionalnih stranaka na lokalnom nivou došlo čak 120 puta.

Nemoć "semafor koalicije"

Ankete predviđaju da će sve tri stranke u koaliciji Olafa Šolca imati loš učinak, a čini se da će i Zeleni i Liberali (FDP) ispasti iz parlamenta Tiringije.

Socijaldemokratska partija (SPD) Olafa Šolca je na putu da osvoji samo šest do sedam odsto glasova u Saksoniji i Tiringiji, što je loš učinak za partiju koja je dugo bila jedna od dve velike nemačke stranke.

Nemačka je parlamentarna demokratija u kojoj stranka koja je u stanju da formira većinu - bilo sama ili u koaliciji - može da vlada.

Srbija Danas / Blic / Jutarnji list