ДЕСНИЦА ПОБЕЂУЈЕ НА ИЗБОРИМА У НЕМАЧКОЈ?! Контраверзном АфД-у се предвиђа тријумф, а њима и левици је заједничко - ДА ВОЛЕ ПУТИНА
Данас се у две савезне државе на истоку Немачке - Саксонији и Тирингији, одржавају регионални избори, који су привукли велику пажњу водећих светских медија. Зашто? Зато што анкете најављују уверљиву победу контроверзне екстремистичке странке Алтернатива за Немачку (АфД) и незапамћени потоп традиционалних опција умереног центра. Ако се ова очекивања потврде на биралиштима, из темеља ће променити "економски мотор Европске уније".
Некада маргинална странка с којом нико није хтео да сарађује, данас је надомак тога да преузме кормило у две источне савезне државе.
И левица и десница за Путина
У том науму десничарима би могла да помогне Сара Вагенкнехт, својеврсна "црна лабудица" овог изборног циклуса. Левичарском Савезу Сара Вагенкнехт (БСВ) у Тирингији прогнозирају освајање око 20 посто, а у Саксонији између 11 и 15 одсто. Математика каже да ће се без њене подршке тешко формирати владајућа већина. Ипак, аналитичари страхују због поклапања неких ставова левице и деснице.
И 1930-их година, у истој тој Немачкој, радикална левица имала је много додирних тачака с радикалном десницом. Овога пута, заједничка нит су им нескривене симпатије према Владимиру Путину, а тиме и најава радикалног смањења сваке будуће војне помоћи Украјини, критичан став према евроатлантским интеграцијама и драстично пооштравање мигрантске политике.
Тачно 35 година након пада Берлинског зида, тако, јаз између "источне" и "западне" Немачке као да никада није био јаснији него ових месеци. Запад, наиме, успешно одолева расту популизма, те се задржава у габаритима прихватљивог центра, добрим делом због својеврсног осећаја друштвене одговорности према Старом континенту, а исток све више кокетира са странком толико радикалном да је све чешће упоређују с нацистичком и пропагандом Кремља.
Треба напоменути како је и немачка федерална обавештајна служба огранке АфД-а, и то управо у Тирингији и Саксонији, означила као претњу демократском уставном поретку.
Свега су тога свесни Немци, нација која је, као мало која на овом свету, научила лекције из историје.
Страх од историјског успеха деснице
-Није претерано тврдити да су ови избори лакмус-папир за тренутно стање немачке демократије - изјавио је радијски новинар Александер Мориц за британски "Гардијан".
Инфлација, страх од ратова, те укидање слобода током пандемије, Немце су учинили врло подложним за популистичка обећања и нереална "брза решења" која нуди десница. То су трендови који су "похарали" исток земље последњих година, након што су га на колена прво бацили одлазак индустрије, масовно исељавање грађана и општа незаинтересованост традиционалних странака.
Настали вакуум успешно је попунио АфД. Управо је у тим срединама АфД на прошлим изборима, онима који су се у јуну одржали за Европски парламент, освојио више од половине укупних гласова.
За АфД су ови избори до шире стратегије легитимизације политике на немачкој сцени која страхује од екстремне деснице. Први корак је рушење тзв. Брандмауера, што ће успети у оном тренутку кад се наметну као кључни актер без којег се не може формирати већина и донети нити један закон на локалном нивоу.
Њихов циљ је да мејнстрим политичаре навикну на сарадњу у "небитним" питањима, попут асфалтирања путева или отварања нових дечјих вртића, како би им с временом и сарадња око "већих" питања постала замислива. "Политико" истиче како је Брандмауер већ незванично и срушен, јер је, према њиховој анализи, у раздобљу између 2019. и 2023. до сарадње АфД-а и традиционалних странака на локалном нивоу дошло чак 120 пута.
Немоћ "семафор коалиције"
Анкете предвиђају да ће све три странке у коалицији Олафа Шолца имати лош учинак, а чини се да ће и Зелени и Либерали (ФДП) испасти из парламента Тирингије.
Социјалдемократска партија (СПД) Олафа Шолца је на путу да освоји само шест до седам одсто гласова у Саксонији и Тирингији, што је лош учинак за партију која је дуго била једна од две велике немачке странке.
Немачка је парламентарна демократија у којој странка која је у стању да формира већину - било сама или у коалицији - може да влада.
Србија Данас / Блиц / Јутарњи лист