ĐINPING SPREMAN DA RAZORI SVET! Masovno se kupuje GORIVO, HRANA, ZALIHA na izvoz, VOJSKA nikad jača - Šta li se to sprema?

Kina gradi nova skladišta i rezervoare i kupuje po svetu zlato, hranu, naftu i strateške sirovine za namensku industriju. Za zapadne vojne analitičare to znači samo jedno: Si Đinping sprema ovu velesilu osvajanjem Tajvana po cenu rata s Amerikom.

Gabrijel Kolins, bivši analitičar Departmenta za odbranu SAD, kaže da su Kini ove zalihe neophodne da preživi sukob.

VOJSKA SVE JAČA

- Pošto uz gomilanje zaliha Kinezi ubrzano jačaju vojsku, onda sve postaje veoma zabrinjavajuće. Bela kuća i Pentagon moraće pažljivo da prate ceo proces, da bi prepoznali trenutak u kom će velike zalihe dati Kini samouverenost da postane agresivna - kaže Kolins za britanski nedeljnik Ekonomist.

Kineska gigantska industrija zahteva energente i metale, a sve brojnije stanovništvo hranu, pri čemu veći deo sirovina mora da se uvozi. Rukovodstvo sad preusmerava privredu na visoke tehnologije koje ne zahtevaju velike resurse, ali su skladišta sve veća i nabijena do vrha. Prošle godine kineski uvoz mnogih osnovnih resursa oborio je rekorde, a uvoz svih vrsta roba porastao je za 16 odsto. Sličan trend, uprkos višim cenama, zabeležen je i u prvih pet meseci ove godine sa stopom rasta od šest odsto. Međutim, potrošnja ne raste, pa je jasno da veliki deo ide u skladišta.

U Pekingu su zabrinuti da bi Tramp, koji je u prvom mandatu visokim carinama vodio trgovinski rat s Kinom, mogao po povratku u Belu kuću da prekine ključne puteve snabdevanja trgovinskim ratom i sankcijama. Kina bi mogla da uvozi iz članica BRIKS, ali u tom slučaju postoji opasnost američke pomorske blokade. Pritom, uvoz kopnom iz Rusije ne bi bio dovoljan.

GASA ŠEST PUTA VIŠE

Od 2020. kapacitet skladištenja sirove nafte u Kini povećan je s 1,7 milijardi barela na dve milijarde. Ema Li iz kompanije za prenos podataka "Vorteka" kaže da je lokacija tih rezervoara tajna, ali da satelitski snimci pokazuju da su prošireni kapaciteti onih za koje znaju odranije.

I kapacitet gasnih skladišta je uvećan i to s 15 na 55 milijardi kubnih metara. Osim toga, Kina gradi desetak rezervoara za tečni gas duž obale. JPMorgan Chase banka predviđa da će ukupan kapacitet dostići 85 milijardi kubnih metara do 2030. Pritom američko Ministarstvo poljoprivrede predviđa da će ove godine kineske zalihe pšenice i kukuruza predstavljati do 67 odsto svetskih rezervi, što je Pekingu dovoljno da hrani stanovništvo godinu dana.

Sankcije im ne mogu ništa

To što kineska vlada gomila zalihe minerala pokazatelj je da se sprema za invaziju na Tajvan, rekao je Gregori Višer iz "Dei Gratia Minerals" Kongresnoj ekonomsko-bezbednosnoj komisiji SAD.

- Velike količine aluminijuma, kobalta i bakra nisu usmerene da zadovolje potrebe proizvodnje, već da se zaobiđu problemi s nabavkom ako Kina padne pod sankcije, što će se svakako desiti u slučaju da pokuša da osvoji Tajvan - rekao je Višer.

Tom Prajs iz Panmure Liberum banke otkrio je da Kina godišnje kupuje pojedine metale po 35 do 133 odsto više nego što može da preradi.

EVROPA BEZ SIROVINA ZA EKSPLOZIV

Vodeći evropski proizvođači oružja nedavno su se požalili da nemaju dovoljno nitroceluloze, pošto Rusija i Kina kupuju gotovo svu svetsku proizvodnju. Nitroceluloza je osnovna sirovina za savremeno raketno gorivo i eksplozive i bez nje ne može da se napravi ni obična artiljerijska granata.

Osim toga, Kina dozirano izvozi u Evropu pamuk, iz čijeg nusprodukta se najjeftinije i najlakše dobija nitroceluloza. Švedski "Saab" i nemački "Rheinmetall" upozorili su da se Evropa previše oslanja na uvoz iz Kine. Američki državni sekretar Entoni Blinken čak preti sankcijama i optužuje Kinu da veliki deo nitroceluloze izvozi u Rusiju, a da masovnom kupovinom sprečava zapad da nabavi ovu sirovinu.

Kupuju zlato, prodaju američke dugove

Kina ubrzano rasprodaje američke obligacije od početka rata u Ukrajini. Reč je o dugu SAD prema Kini, čije bi vraćanje u slučaju sukoba odmah bilo stopirano. Pritom je Peking imao u vidu da je zapad blokirao oko 300 milijardi evra ruskih rezervi u novcu i hartijama od vrednosti koje su čuvane uglavnom u belgijskim bankama.

Samo u aprilu i maju Peking je prodao 54 milijarde. Tako Peking drži još samo 767 milijardi dolara u američkim obligacijama, u odnosu na 1.297 milijardi 2013. Pritom su zlatne rezerve uvećane za 67 odsto, na 2,262 tone.

Izvor: Srbija Danas/Republika