ЂИНПИНГ СПРЕМАН ДА РАЗОРИ СВЕТ! Масовно се купује ГОРИВО, ХРАНА, ЗАЛИХА на извоз, ВОЈСКА никад јача - Шта ли се то спрема?

Кина гради нова складишта и резервоаре и купује по свету злато, храну, нафту и стратешке сировине за наменску индустрију. За западне војне аналитичаре то значи само једно: Си Ђинпинг спрема ову велесилу освајањем Тајвана по цену рата с Америком.

Габријел Колинс, бивши аналитичар Департмента за одбрану САД, каже да су Кини ове залихе неопходне да преживи сукоб.

ВОЈСКА СВЕ ЈАЧА

- Пошто уз гомилање залиха Кинези убрзано јачају војску, онда све постаје веома забрињавајуће. Бела кућа и Пентагон мораће пажљиво да прате цео процес, да би препознали тренутак у ком ће велике залихе дати Кини самоувереност да постане агресивна - каже Колинс за британски недељник Економист.

Кинеска гигантска индустрија захтева енергенте и метале, а све бројније становништво храну, при чему већи део сировина мора да се увози. Руководство сад преусмерава привреду на високе технологије које не захтевају велике ресурсе, али су складишта све већа и набијена до врха. Прошле године кинески увоз многих основних ресурса оборио је рекорде, а увоз свих врста роба порастао је за 16 одсто. Сличан тренд, упркос вишим ценама, забележен је и у првих пет месеци ове године са стопом раста од шест одсто. Међутим, потрошња не расте, па је јасно да велики део иде у складишта.

У Пекингу су забринути да би Трамп, који је у првом мандату високим царинама водио трговински рат с Кином, могао по повратку у Белу кућу да прекине кључне путеве снабдевања трговинским ратом и санкцијама. Кина би могла да увози из чланица БРИКС, али у том случају постоји опасност америчке поморске блокаде. Притом, увоз копном из Русије не би био довољан.

ГАСА ШЕСТ ПУТА ВИШЕ

Од 2020. капацитет складиштења сирове нафте у Кини повећан је с 1,7 милијарди барела на две милијарде. Ема Ли из компаније за пренос података "Вортека" каже да је локација тих резервоара тајна, али да сателитски снимци показују да су проширени капацитети оних за које знају одраније.

И капацитет гасних складишта је увећан и то с 15 на 55 милијарди кубних метара. Осим тога, Кина гради десетак резервоара за течни гас дуж обале. ЈПМорган Chase банка предвиђа да ће укупан капацитет достићи 85 милијарди кубних метара до 2030. Притом америчко Министарство пољопривреде предвиђа да ће ове године кинеске залихе пшенице и кукуруза представљати до 67 одсто светских резерви, што је Пекингу довољно да храни становништво годину дана.

Санкције им не могу ништа

То што кинеска влада гомила залихе минерала показатељ је да се спрема за инвазију на Тајван, рекао је Грегори Вишер из "Деи Гратиа Минералс" Конгресној економско-безбедносној комисији САД.

- Велике количине алуминијума, кобалта и бакра нису усмерене да задовоље потребе производње, већ да се заобиђу проблеми с набавком ако Кина падне под санкције, што ће се свакако десити у случају да покуша да освоји Тајван - рекао је Вишер.

Том Прајс из Панмуре Либерум банке открио је да Кина годишње купује поједине метале по 35 до 133 одсто више него што може да преради.

ЕВРОПА БЕЗ СИРОВИНА ЗА ЕКСПЛОЗИВ

Водећи европски произвођачи оружја недавно су се пожалили да немају довољно нитроцелулозе, пошто Русија и Кина купују готово сву светску производњу. Нитроцелулоза је основна сировина за савремено ракетно гориво и експлозиве и без ње не може да се направи ни обична артиљеријска граната.

Осим тога, Кина дозирано извози у Европу памук, из чијег нуспродукта се најјефтиније и најлакше добија нитроцелулоза. Шведски "Сааб" и немачки "Rheinmetall" упозорили су да се Европа превише ослања на увоз из Кине. Амерички државни секретар Ентони Блинкен чак прети санкцијама и оптужује Кину да велики део нитроцелулозе извози у Русију, а да масовном куповином спречава запад да набави ову сировину.

Купују злато, продају америчке дугове

Кина убрзано распродаје америчке облигације од почетка рата у Украјини. Реч је о дугу САД према Кини, чије би враћање у случају сукоба одмах било стопирано. Притом је Пекинг имао у виду да је запад блокирао око 300 милијарди евра руских резерви у новцу и хартијама од вредности које су чуване углавном у белгијским банкама.

Само у априлу и мају Пекинг је продао 54 милијарде. Тако Пекинг држи још само 767 милијарди долара у америчким облигацијама, у односу на 1.297 милијарди 2013. Притом су златне резерве увећане за 67 одсто, на 2,262 тоне.

Извор: Србија Данас/Република