AMERIČKI IZBORI UVELIKO TRAJU: Šta sve može da odluči krajnji ishod?
Aktuelni predsednički kandidati u fotofinišu trke koriste se obostranim napadima
Posle održane druge i poslednje debate između aktuelnog predsednika Donalda Trampa i demokratskog kandidata Džo Bajdena stvari su donekle već jasne svima, i programi koje ova dvojica predstavnika često iznose tiču se uglavnom istog.
"UPRAVO SAM GLASAO" Predsednik SAD se odmah oglasio na društvenim mrežama (VIDEO)
REZULTATI PREVREMENOG GLASANJA: U Americi već glasalo više od 50 miliona stanovnika!
DA LI ĆE SE ISTORIJA PONOVITI? Šta ako ankete pogreše, a Tramp trijumfuje i zašto Bajden nije siguran pobednik
Tramp smatra da se Amerika vrlo dobro i spremno suočila sa kovid-19 pandemijom, i da je sada vreme da se krene u što jaču borbu protiv iste, kako bi američka privreda mogla da nastavi da živi.
On je skoro izjavio da grad u kome je rođen, njegov Njujork, više ne podseća na stari Njujork, ulice su puste, nema ljudi. Takođe, njegove česte optužbe uprte su ne samo u njegovog protivnika Bajdena i Obamine administracije, nego i protiv države čije ime najčešće pominje – Kine.
Tramp voli da naglasi kako Bajden zapravo uživa finansijsku pomoć u kampanji koju mu dostavljaju Kinezi, a isto tako oni su mu glavni krivci za širenje korona virusa.
Bajden sa druge strane često ponavlja da je Amerika zemlja svih Amerikanaca, da rasne, polne i drugi vidovi diskriminacija moraju ostati iza njih, jer na tome se zasnima američka demokratija, svako ima pravo da živi i bude slobodan bez obzira na pripadnost nekoj grupi.
Pored toga, Trampa optužuje da je mogao bolje reagovati kada je pandemija krenula, samim tim ishod bi bio drugačiji i ne bi bilo tolikog broja preminulih od posledica aktuelnog virusa.
Pokušao je Bajden na drugoj debati da pridobije građane pričajući o tome kako se nauci veruje, kako maska spašava živote. Pričanje o zagađenju i klimatskim promenama sigurno mu je obezbedilo simpatije određene grupe ljudi.
Ali ključ može biti u stavu Bajdena da treba raditi na prestanku korišćenja nafte i gasa. To je izazvalo velika negodovanja i upite, koje je Nensi Pelosi pokušala da pravda na razne načine.
Odlučujuće za konačni ishod američkih izbora moglo bi biti i to ako Tramp iskoristi, što sigurno hoće, ovu omašku Bajdenovu, i to baš u zemljama u kojima uskoro nastupa i promoviše svoje ciljeve.
Ima i tu sreću da se radi baš o državama poput Teksasa, dakle gde je pitanje eksploatacije nafte i gasa od ključnog značaja.
Za Trampa bi moglo biti ključno to što vodi politiku pomirenja. Poslednje dve države koje su na telefonskoj sednici uz posredovanja Trampa dogovorile normalizaciju odnosa bile su Izrael i Sudan.
I to je ono što on često navodi u svoju korist, a što Amerikancima može biti veoma važno. Konačno pomirenje arapskih država sa Izraelom i njegov put ka zatvaranju konflikata koje je izazvala Obamina administracija "Arapskim prolećem".
Možda u ovom trenutku, na osnovu anketa u kojim učestvuju građani čini se da je Bajden u prednosti. Ipak, ne sme se zaboraviti da je sistem izbora američkog predsednika jedinstven i komplikovan.
Dakle, američki građani biraju isključivo elektore u svojim državama članicama, a elektori će svoje konačne glasove dati 14. decembra ove godine.
Isto se činilo 2016. godine, kada je delovalo da Hilari Klinton ima ubedljivu pobedu nad Trampom, ali se nakon prebrojavanja elektorskih glasova utvrdilo da je on budući predsednik SAD-a.
Ove godine, usled virusa korona, glasa se uglavnom putem pošte, što može otežati samo prebrojavanje ili čak i uticati na validnost glasova.
Po svemu sudeći, ovo će biti zanimljiva zima i puna iščekivanja, i baš kao što je izgledala prva debata, možemo očekivati i stvari koje do sad nisu bile viđene u američkoj izbornoj istoriji.
Bajden je rekao da građani Amerike znaju ko je i šta radi Donald Tramp celog života. Tramp je odgovorio da građani Amerike budu obazrivi, jer se zapravo zna da je Bajden 47 godina u politici, ali se ne zna ko je on, ni šta radi.
