SVET POSMATRA NAJVAŽNIJE AMERIČKE IZBORE! TRAMP ILI BAJDEN? Posledice referenduma osetiće se na svakom kutku planete
Po mišljenju mnogih stručnjaka, ovo su najbitniji američki izbori još od 1932. godine
Amerikanci u utorak biraju novog predsednika, ali čini se da ne biraju samo za sebe. Ceo svet se podelio na one za Donalda Trampa i one za Džoa Bajdena, dok nestrpljivo čeka rezultate. "America first" (Amerka na prvom mestu) ili američki intervecionalizam, tradicionalni savezi i globalizacija ili sve zemlje kao ekonomski konkurenti, međunarodni sporazumi ili povlačenje iz njih - između tih krajnosti odučuju američki glasači, a posledice tog izbora osetiće se na svakom kutku planete.
ĆUTANJEM U JAVNOM PREVOZU PROTIV KORONE? "Stalna tišina" sprečava dalje širenje epidemije?
PREMINUO PRVI BRITANAC KOJI JE OBOLEO OD KOVIDA: Njegova majka tvrdi da se nikada nije oporavio od posledica
Po mišljenju mnogih stručnjaka, ovo su najbitniji američki izbori još od 1932. godine kada je u mraku Velike depresije pobedio Frenklin Belano Ruzvelt. Usledilo je mnogo pokušaja i grešaka, ali je Ruzvelt 1940. godine svoju zemlju konačno mogao da nazove "arsenalom demokratije".
Od tada Amerika ima jedinstvenu ulogu u svetu. Ona je dugo važila za model funkcionalne liberalne demokratije, predvodnicu zemalja koje dele te vrednosti i ključnog igrača u rešavanju bilo kog većeg globalnog izazova. Od dolaska na vlast 2016. godine Tramp je poništio veliki deo te zaostavštine. Ako bude reizabran to bi značilo da i američki narod odbacuje sva tri nasleđa.
Nijedna druga zemlja ili grupa država u ovom trenutku ne bi bila spremna da zauzme upražnjeno mesto. Svet bi se transformisao. Nabolje ili nagore? Pa, zavisi koga pitate, ali oni najbliži nama, barem fizički, ne bi bili oduševljeni - prema nedavnoj anketi Istraživačkog centra "YouGov", samo se 15 odsto ljudi u Zapadnoj Evropi nada Trampovoj pobedi.
Predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka Neven Cvetićanin slaže se da su ovo najvažniji američki izbori još od kada je Ruzvelt pobedio i ponudio, za to vreme, novu politiku.
- Ovo su od tada prvi izbori, ako isključimo one 2016. kada je Tramp pobedio Hilari Klinton, gde se suočavaju dve politike. Svi prethodni izbori bili su između veoma sličnih politika. Postoji menjstrim američka politika čiji je jedan deo bio malo ulevo, drugi udesno, ali je uglavnom postojao koncenzus između demokratskih i republikanskih kandidata oko bazičnih vrednosti - kaže Cvetićanin.
Sada se dve koncepcije nude biračima. Jedna im je dobro poznata, dok je druga posledni put bila dominantna još u 19. veku.
- Jednu možemo nazvati izolacionističkom i ona je u 20. veku bila skrajnuta zbog rasta Amerike i njenih globalnih interesa. One je samo ponekad provejavala od strane uglavnom republikanskih predsednika, dok se sa Trampom iskristalisala. Sa druge strane, imamo politiku koja je svetska i intervencionistička i koja zapravo pretpostavlja američke strateške interese unutrašnjem uređivanju ekonomije. Sve do izbora Trampa pre četiri godine imali smo varijacije na tu temu - objašnjava Cvetićanin.
Upravo zato se poslednjih meseci moglo čuti da se 3. novembra dešavaju "globalni izbori". Amerika je i dalje po ukupnom kvantumu ekonomske, vojne i meke moći (Rusija zaostaje ekonomski, a Kina vojno), vodeća svetska sila. Kada se takva zemlja nađe pred dva politička puta, ceo svet sa strepnjom posmatra kojim će krenuti.
- Možemo reći da Tramp i Bajden imaju različite geopolitičke programe. Politika koju zastupa Tramp pretpostavlja unutrašnje blagostanje američkih građana i ekonomiju bilo kakvim velikim strateškim zahvatima. Ta politika smatra da strateški više koštaju nego što doprinose i otuda povlačenje trupa iz raznih delova sveta. Ta politika posmatra druge sile prvenstveno kroz prizmu ekonomije. Na drugoj strani imamo politiku koja smatra da nijedan trošak nije veliki zadovoljava američke strateške interese da bude prisutna u svakom deliću sveta i da tu može da promoviše svoje interese - kaže Cvetićanin.
U ime stavljanja Amerike na prvo mesto, Tramp je naglo preokrenuo kurs nekih od najvećih američkih globalnih prioriteta. Udaljavao se od decenijskih saveznika, a pokušao je da otopli odnose da ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i drugim svetskim autokratama. Trgovinski rat koji je pokrenuo sa Kinom ima široku podršku i među demokratama, ali su Trampova ratoborna retorika i nekoliko ishitrenih poteza pretili da dovedu do neželjene eskalacije.
Međutim, nije se samo odnos Amerike prema velikim silama promenio poslednjih godina. Promenile su se i one same, kao i njihove međusobne veze i interesi. Sve to znači da pobeda Bajdena neće značiti i resetovanje na pre-trampovsku eru.
Tramp jeste četiri godine zadavao glavobolje Kini, ali stvarnost je daleko složenija, a kinesko rukovodstvo je verovatno i samo podeljeno po pitanju toga koji bi se kandidat bolje uskladio sa dugoročnim strateškim ciljevima njihove zemlje. Sa Bajdenom na čelu javili bi se novi problemi - multilateralni pristup Kini bi u priču verovatno uključio i druge zemlje koje se za sada drže po strani.
- Kina nema sentimenta ni prema Trampu ni prema Bajdenu. Verovatno kineski stratezi u ovom momentu sračunavaju scenarija ako pobedi jedan ili drugi, jer ko god da pobedi ostaće problem velikog trgovinskog deficita koji Amerika ima sa Kinom i načina da se on smanji. To je moguće kroz direktne bilateralne pregovore, čemu je težio Tramp za vreme svog mandata, a moguće je i kroz multilateralne dogovore. Možemo pretpostaviti da bi se Bajden više koordinisao sa Evropskom unijom i da bi on pokušao da ojača američku poziciju obnavljajući transatlantsku osovinu. Međutim, u izmenjenim okolnostima, gde sama EU ne želi da bude u geopolitičkom sendviču između Amerike i Kine, pitanje je koliko EU zbog objektivnih ekonomskih interesa može potpuno da stane na stranu Amerike - rekao je Cvetićanin.
Pitanje obnavljanja transatlanskih saveza povezano je i sa onim da li bi Bajdenaova pobeda značila kraj ere otopljavanja odnosa sa Rusijom.
- Ali, opet se vraćamo na objektivne interese budući da EU, odnosno Nemačka kao njena ekonomski najača članica, ima interese u uspostavljanju odnosa sa Rusijom po pitanju energetike. Tako da, čak i da Bajden pobedi, ostaju objektivne konstante u odnosima sa velikim silama i možda bismo samo mogli da očekujemo da se bolje i više iskoordinišu Vašington i Brisel i da na neki način to ne bude u bilateralnom maniru, već u multilateralnom. Možda i da se Evropi daju neke kompenzacije ukoliko svoje odnose sa Rusijom pokuša da dovede u sklad sa američkom percepcijom. To, ponavljam, ne znači potpuno vraćanje na politiku koja je važila od Maršalovog plana do Trampovog mandata, jer su se objektivni ekonomski interesi u međuvremenu razdvojili - smatra Cvetićanin.
Ukoliko Bajden pobedi, postavlja se pitanje da li će prihvatiti novi Bliski istok koji se formirao pod Trampom, sa drastično manjim brojem američkih trupa, ambasadom Amerike premeštenom u Jerusalim, sporazumom između Ujedinjenih Arapskih Emirata, Izraela i Bahreina...
- To je povezano sa američkim sistemom koji je tako napravljen da svaki predsednik ima kontratezu u Kongresu, i u Senatu i u Donjem domu. Budući da je Tramp u međuvremenu probudio veliku konzervativnu opoziciju među demokratama, koje su tradicionalno sklonije da prave dilove sa islamskim zemljama i nisu za američko prisustvo svugde, i budući da čak i ako Bajden postane predsednik ostaje republikanska većina u Senatu, možemo očekivati da to deluje kao neki vazdušni jastuk nagloj promenu politike. Međutim, svakako bi Bajden sa Donjim domom, gde ima većinu, probao da izbalansira politiku ka Bliskom istoku, ponovo u maniru multilateralizma. To podrazumeva konsultovanje Brisela, sarađivanje sa Indijom koja je u zadnjem dvorištu Bliskog istoka, sa Japanom... Odgovor na ovo pitanje u suštini leži u unutrašnjem odnosu američkih snaga - zaključuje Cvetićanin.
Šef organizacije za procenu rizika "Evroazijska grupa" i urednik "Tajma" Ijan Bremer smatra da Bajdenova pobeda ne bi drastično promenila geopolitičku putanju koju je Tramp utabao tokom prvog mandata - verovatno manje nego što bi većina ljudi mislila.
- Povlačenja našeg vođstva na globalnoj pozornici počelo je mnogo pre Trampa, a postoje značajna strukturna ograničenja na međunarodnom i domaćem nivou koja bi sprečila velike promene u međunarodnoj orijentaciji čak i ako Bajden pobedi na izborima. Odnos između Amerike i Кine mogao bi da dobije bolju retoriku, ali suštinske razlike će ostati, što znači da će odnos i dalje biti zategnut - smatra američki politikolog.
Međutim, dodaje, postoje i sporna mesta za čija rešenja bi Bajdenova pobeda bila od velike važnovti.
- Tu pre svega mislim na odnos Amerike i Evrope, američku podršku multinacionalnim institucijama i veću saradnju na rešavanju klimatskih promena - kaže Bremer.
