СВЕТ ПОСМАТРА НАЈВАЖНИЈЕ АМЕРИЧКЕ ИЗБОРЕ! ТРАМП ИЛИ БАЈДЕН? Последице референдума осетиће се на сваком кутку планете
По мишљењу многих стручњака, ово су најбитнији амерички избори још од 1932. године
Американци у уторак бирају новог председника, али чини се да не бирају само за себе. Цео свет се поделио на оне за Доналда Трампа и оне за Џоа Бајдена, док нестрпљиво чека резултате. "Америца фирст" (Амерка на првом месту) или амерички интервеционализам, традиционални савези и глобализација или све земље као економски конкуренти, међународни споразуми или повлачење из њих - између тих крајности одучују амерички гласачи, а последице тог избора осетиће се на сваком кутку планете.
ЋУТАЊЕМ У ЈАВНОМ ПРЕВОЗУ ПРОТИВ КОРОНЕ? "Стална тишина" спречава даље ширење епидемије?
ПРЕМИНУО ПРВИ БРИТАНАЦ КОЈИ ЈЕ ОБОЛЕО ОД КОВИДА: Његова мајка тврди да се никада није опоравио од последица
По мишљењу многих стручњака, ово су најбитнији амерички избори још од 1932. године када је у мраку Велике депресије победио Френклин Белано Рузвелт. Уследило је много покушаја и грешака, али је Рузвелт 1940. године своју земљу коначно могао да назове "арсеналом демократије".
Од тада Америка има јединствену улогу у свету. Она је дуго важила за модел функционалне либералне демократије, предводницу земаља које деле те вредности и кључног играча у решавању било ког већег глобалног изазова. Од доласка на власт 2016. године Трамп је поништио велики део те заоставштине. Ако буде реизабран то би значило да и амерички народ одбацује сва три наслеђа.
Ниједна друга земља или група држава у овом тренутку не би била спремна да заузме упражњено место. Свет би се трансформисао. Набоље или нагоре? Па, зависи кога питате, али они најближи нама, барем физички, не би били одушевљени - према недавној анкети Истраживачког центра "YouGov", само се 15 одсто људи у Западној Европи нада Трамповој победи.
Председник Форума за стратешке студије Института друштвених наука Невен Цветићанин слаже се да су ово најважнији амерички избори још од када је Рузвелт победио и понудио, за то време, нову политику.
- Ово су од тада први избори, ако искључимо оне 2016. када је Трамп победио Хилари Клинтон, где се суочавају две политике. Сви претходни избори били су између веома сличних политика. Постоји мењстрим америчка политика чији је један део био мало улево, други удесно, али је углавном постојао концензус између демократских и републиканских кандидата око базичних вредности - каже Цветићанин.
Сада се две концепције нуде бирачима. Једна им је добро позната, док је друга последни пут била доминантна још у 19. веку.
- Једну можемо назвати изолационистичком и она је у 20. веку била скрајнута због раста Америке и њених глобалних интереса. Оне је само понекад провејавала од стране углавном републиканских председника, док се са Трампом искристалисала. Са друге стране, имамо политику која је светска и интервенционистичка и која заправо претпоставља америчке стратешке интересе унутрашњем уређивању економије. Све до избора Трампа пре четири године имали смо варијације на ту тему - објашњава Цветићанин.
Управо зато се последњих месеци могло чути да се 3. новембра дешавају "глобални избори". Америка је и даље по укупном квантуму економске, војне и меке моћи (Русија заостаје економски, а Кина војно), водећа светска сила. Када се таква земља нађе пред два политичка пута, цео свет са стрепњом посматра којим ће кренути.
- Можемо рећи да Трамп и Бајден имају различите геополитичке програме. Политика коју заступа Трамп претпоставља унутрашње благостање америчких грађана и економију било каквим великим стратешким захватима. Та политика сматра да стратешки више коштају него што доприносе и отуда повлачење трупа из разних делова света. Та политика посматра друге силе првенствено кроз призму економије. На другој страни имамо политику која сматра да ниједан трошак није велики задовољава америчке стратешке интересе да буде присутна у сваком делићу света и да ту може да промовише своје интересе - каже Цветићанин.
У име стављања Америке на прво место, Трамп је нагло преокренуо курс неких од највећих америчких глобалних приоритета. Удаљавао се од деценијских савезника, а покушао је да отопли односе да руским председником Владимиром Путином и другим светским аутократама. Трговински рат који је покренуо са Кином има широку подршку и међу демократама, али су Трампова ратоборна реторика и неколико исхитрених потеза претили да доведу до нежељене ескалације.
Међутим, није се само однос Америке према великим силама променио последњих година. Промениле су се и оне саме, као и њихове међусобне везе и интереси. Све то значи да победа Бајдена неће значити и ресетовање на пре-трамповску еру.
Трамп јесте четири године задавао главобоље Кини, али стварност је далеко сложенија, а кинеско руководство је вероватно и само подељено по питању тога који би се кандидат боље ускладио са дугорочним стратешким циљевима њихове земље. Са Бајденом на челу јавили би се нови проблеми - мултилатерални приступ Кини би у причу вероватно укључио и друге земље које се за сада држе по страни.
- Кина нема сентимента ни према Трампу ни према Бајдену. Вероватно кинески стратези у овом моменту срачунавају сценарија ако победи један или други, јер ко год да победи остаће проблем великог трговинског дефицита који Америка има са Кином и начина да се он смањи. То је могуће кроз директне билатералне преговоре, чему је тежио Трамп за време свог мандата, а могуће је и кроз мултилатералне договоре. Можемо претпоставити да би се Бајден више координисао са Европском унијом и да би он покушао да ојача америчку позицију обнављајући трансатлантску осовину. Међутим, у измењеним околностима, где сама ЕУ не жели да буде у геополитичком сендвичу између Америке и Кине, питање је колико ЕУ због објективних економских интереса може потпуно да стане на страну Америке - рекао је Цветићанин.
Питање обнављања трансатланских савеза повезано је и са оним да ли би Бајденаова победа значила крај ере отопљавања односа са Русијом.
- Али, опет се враћамо на објективне интересе будући да ЕУ, односно Немачка као њена економски најача чланица, има интересе у успостављању односа са Русијом по питању енергетике. Тако да, чак и да Бајден победи, остају објективне константе у односима са великим силама и можда бисмо само могли да очекујемо да се боље и више искоординишу Вашингтон и Брисел и да на неки начин то не буде у билатералном маниру, већ у мултилатералном. Можда и да се Европи дају неке компензације уколико своје односе са Русијом покуша да доведе у склад са америчком перцепцијом. То, понављам, не значи потпуно враћање на политику која је важила од Маршаловог плана до Трамповог мандата, јер су се објективни економски интереси у међувремену раздвојили - сматра Цветићанин.
Уколико Бајден победи, поставља се питање да ли ће прихватити нови Блиски исток који се формирао под Трампом, са драстично мањим бројем америчких трупа, амбасадом Америке премештеном у Јерусалим, споразумом између Уједињених Арапских Емирата, Израела и Бахреина...
- То је повезано са америчким системом који је тако направљен да сваки председник има контратезу у Конгресу, и у Сенату и у Доњем дому. Будући да је Трамп у међувремену пробудио велику конзервативну опозицију међу демократама, које су традиционално склоније да праве дилове са исламским земљама и нису за америчко присуство свугде, и будући да чак и ако Бајден постане председник остаје републиканска већина у Сенату, можемо очекивати да то делује као неки ваздушни јастук наглој промену политике. Међутим, свакако би Бајден са Доњим домом, где има већину, пробао да избалансира политику ка Блиском истоку, поново у маниру мултилатерализма. То подразумева консултовање Брисела, сарађивање са Индијом која је у задњем дворишту Блиског истока, са Јапаном... Одговор на ово питање у суштини лежи у унутрашњем односу америчких снага - закључује Цветићанин.
Шеф организације за процену ризика "Евроазијска група" и уредник "Тајма" Ијан Бремер сматра да Бајденова победа не би драстично променила геополитичку путању коју је Трамп утабао током првог мандата - вероватно мање него што би већина људи мислила.
- Повлачења нашег вођства на глобалној позорници почело је много пре Трампа, а постоје значајна структурна ограничења на међународном и домаћем нивоу која би спречила велике промене у међународној оријентацији чак и ако Бајден победи на изборима. Однос између Америке и Кине могао би да добије бољу реторику, али суштинске разлике ће остати, што значи да ће однос и даље бити затегнут - сматра амерички политиколог.
Међутим, додаје, постоје и спорна места за чија решења би Бајденова победа била од велике важновти.
- Ту пре свега мислим на однос Америке и Европе, америчку подршку мултинационалним институцијама и већу сарадњу на решавању климатских промена - каже Бремер.
