Energetski interesi u Svetoj Zemlji: Kako je gas u vodama Gaze postao epicentar međunarodnog sukoba na Bliskom istoku
Sukob u Gazi nema samo etno-verski karakter
Kada se dublje zagrebe ispod površine geostrateških odnosa, može se razumeti da su gotovo svi trenutni ratovi, ustanci i drugi sukobi na Bliskom istoku povezani jednom niti, a to je borba za prevlast nad pronalaženjem, iskorišćavanjem i prodajom fosilnih goriva i ostalih resursa.
Pročitajte i:
To se može videti u slučaju rata u Siriji u kojoj se Katar i Iran, oboje bogati gasom, bore za dve različite rute kojima bi se isti dostavljao Evropi. Vidi se u slučaju Kurda, koji traže odcepljene delove Sirije i Iraka bogate naftom pa se videlo u slučaju Rusije koja je intervenisala, između ostalog i nakon što je 2013. potpisala 25. godišnji ugovor za eksploataciju nafte i gasa u sirijskim teritorijalnim vodama.
KRVAVI BILANS DANAŠNJEG SUKOBA: 4 Palestinca UBIJENA, 82 ih je ranjeno
No, od mnogih sukoba oko energetskih resursa, jedan od njih se često zanemaruje, a to je konflikt između Izraela i Palestinaca oko teritorijalnih voda Gaze koje su veoma bogate zemnim gasom. Sukob vuče poreklo iz devedesetih godina kada su sve više počele da kruže informacije o velikim količinama zemnog gasa u Istočnom Mediteranu koji su procenjeni na 122 triliona kubnih metara.
U narednim decenijama, izraelsko-palestinski konflikt za kontrolu gasa je prerastao u sukob na više frontova u koji se do sada uključilo nekoliko vojski , tri ratne mornarice i više država uključujući Izrael, Siriju, Rusiju, Tursku, Kipar i Liban.
Izraelci PUCALI bojevom municijom na Palestince: Povređeno 50 demonstranata u Pojasu Gaze (FOTO)
2015.godine, Majkl Švarc, američki profesor na fakultetu u Njujorku i istaknuti kritičar rata u Iraku, je napisao članak pod nazivom: "Velika Igra u Svetoj Zemlji. Kako je gas u Gazi postao epicentar međunarodne borbe za prevlast." U toj analizi iznosi teoriju da je palestinsko-izraelski sukob dobio s vremenom, osim etničke i teritorijalne i jednu energetsku pozadinu.
Naime, 1993. godine, kada su Izrael i Palestinska vlast potpisali sporazum u Oslu koji je trebao da okonča izraelsku okupaciju Gaze i Zapadne obale i stvori nezavisnu palestinsku državu, niko nije razmišljao o obalama Gaze. Kao rezultat toga, Izrael se složio da će novoosnovana Palestinska Samouprava u potpunosti kontrolisati svoje teritorijalne vode, iako je izraelska mornarica i dalje patrolirala tim područjem.
Brutalan napad Izraelaca: Dve palestinske devojčice NA SILU IZBACILI iz ambulantnih kola! (VIDEO)
Glasinama o zalihama zemnog gasa niko nije pridavao previše značaja, jer su cene bile vrlo niske, a zalihe prilično velike. Stoga ne čudi da se Palestinci nisu žurili kada su unajmili Britiš Gas- globalnog igrača u energetskom sektoru - kako bi ispitali zalihe u Sredozemnom moru. Tek 2000. godine su dve strane potpisale skroman ugovor za razvoj tog područja koje je u međuvremenu ispitano.
Britiš Gas je obećao finansiranje i upravljanje nalazištima ispred obala Gaze, snoseći sve troškove i upravljajući nastalim instalacijama u zamenu za 90 odsto prihoda, što je predstavljalo izrabljivački, ali tipični sporazum za takve projekte. Sa već funkcionalnom industrijom zemnog gasa, Egipat je pristao da bude na kopnu središte i tranzitna tačka za spomenuti energent.
NASTAVLJA SE RAZMENA VATRE: Izraelska avijacija bombardovala pojas Gaze
Palestincima je pak trebalo da pripadne 10 odsto prihoda (procenjuje se ukupno oko milijardu dolara) i bila im je garantovana dovoljna količina gasa kako bi zadovoljili svoje potrebe.
Da se ovaj proces ubrzao, ugovor je mogao biti sproveden kako je napisan. Međutim, 2000. godine, sa rastućom privredom, ograničenim resursima fosilnih goriva i katastrofalnim odnosima sa susednim zemljama bogatim naftom, Izrael se našao pred strateškim izazovom potencijalnog nedostatka energetskih resursa.
Šta je INTIFADA i ko je bio pobednik u dosadašnjih 6 sukoba između Izraela i arapskih zemalja?
Umesto da je pokušao da odgovori na svoj problem agresivnim, ali realnim naporima s ciljem razvoja obnovljivih izvora energije, izraelski premijer Ehud Barak je započeo eru sukoba oko energetskih resursa u regiji Istočnog Mediterana. Započeo je pomorsku kontrolu nad obalnim vodama Gaze kako bi sprečio dogovor sa Britiš Gasom.
Umesto toga, zahtevao je da Izrael, a ne Egipat, prihvati gas Gaze i da takođe kontroliše sve prihode namenjene Palestincima - kako bi se sprečilo da se novac koristi za finansiranje terorizma.
Hamas ispalio RAKETE na Izrael!
Sa tim je sporazum iz Osla službeno osuđen na propast. Izjavivši da je palestinska kontrola nad gasnim prihodima neprihvatljiva, izraelska vlada se obvezala da ne prihvata ni najslabiju vrstu palestinske autonomije finansijskog proračuna, a kamoli potpunu suverenost. Kako se nijedna palestinska vlada ili organizacija ne bi složila s tim, budućnost ispunjena oružanim sukobom je postala neizbežna.
Izraelska blokada je dovela do intervencije britanskog premijera Tonija Blera, koji je nastojao da posreduje u sporazumu koji bi zadovoljio i izraelsku vladu i palestinsku vlast. Stoga je 2007. predloženo koji bi se gas isporučivao Izraelu, a ne Egiptu, po nižim tržišnim cenama, ali sa istih 10 odsto prihoda koji bi konačno stigli do Palestinske Samouprave.
Međutim, ta bi sredstva prvo bila poslata u Banku Saveznih Rezervi u Njujorku sa ciljem buduće distribucije, koja je trebala da jamči da se ista neće koristiti za napade na Izrael. Takav dogovor i dalje nije zadovoljio Izrael, koji je ukazao na nedavnu pobedu militantne stranke Hamasa na izborima u Gazi (2006. godina) kao prepreku.
Iako je Hamas pristao da dopusti da Federalne Rezerve nadziru svu potrošnju, izraelska vlada Ehuda Olmerta, je insistirala na tome da Palestincima ništa ne treba platiti. Umesto toga, Izraelci bi isporučili ekvivalent tih sredstava "u robama i uslugama".
Jerusalim ne miruje: Hamas ispalio NOVU raketu, Izrael poslao ODGOVOR iz vazduha
Radilo se o predlogu koji je palestinska vlada odbila. Ubrzo nakon toga, premijer Olmert je nametnuo drakonsku blokadu za Gazu, koju je izraelski ministar odbrane definisao oblikom "privrednog ratovanja" s ciljem stvaranja političke krize koja bi dovela do narodnog ustanka protiv Hamasa.
Sa saradnjom Egipta, Izrael je tada stavio pod kontrolu sav uvoz i izvoz robe u Gazi, ograničavajući u velikoj meri čak i uvoz hrane i eliminišući ribarsku industriju. Savetnik izraelskog premijera Dov Vajsglas je definisao sledećim rečima taj potez:
Izraelska vlada stavlja Palestince na dijetu (koja je, prema Crvenom krstu, ubrzo proizvela hroničnu neuhranjenost naročito među decom Gaze).
Hamas ispalio rakete na izraelski nuklearni reaktor
Kada su Palestinci i dalje odbili da prihvate izraelske uslove, vlada Ehuda Olmerta je odlučila jednostrano i samovoljno da eksploatiše gas u Sredozemlju, ali je smatrala da je to izvodljivo tek kad Hamas bude razoružan. Kao što je to objasnio bivši zapovednik izraelskih obrambenih snaga i aktualni ministar spoljnih poslova Moše Jalon:
Hamas je potvrdio svoju sposobnost bombardovanja strateških instalacija za gas i struju u Izraelu. Stoga je bilo jasno da do bušenja neće doći bez pristanka ili eliminacije radikalnog palestinskog pokreta.
Novi RAT na Bliskom Istoku: U izraelskim napadima UBIJENI pripadnici Hamasa
Ubrzo nakon toga, u zimu 2008. godine pokrenuta je operacija „Kast Lid“ i izraelska vojska je intervenisala u Gazi. Za tri nedelje vojnih operacija ubijeno je na palestinskoj strani preko 1300 i ranjeno 5000 civila i militanata. S izraelske strane je ubijeno 13, a ranjeno 500 civila i vojnika.
Osim ljudskih žrtava, operacija „Kast Lid“ je kao rezultat imala i razrušenu palestinsku infrastrukturu. Službeno, cilj je bio odgovoriti na raketne napade od strane Hamasa, ali analitičari poput profesora Majkla Švarca smatraju kako se iza intervencije krio i jedan drugi, energetski interes, odnosno onesposobljavanje Hamasa radi preuzimanja kontrole nad gasom bogatim područjima ispred obala Gaze.
