Енергетски интереси у Светој Земљи: Како је гас у водама Газе постао епицентар међународног сукоба на Блиском истоку

Када се дубље загребе испод површине геостратешких односа, може се разумети да су готово сви тренутни ратови, устанци и други сукоби на Блиском истоку повезани једном нити, а то је борба за превласт над проналажењем, искоришћавањем и продајом фосилних горива и осталих ресурса.

То се може видети у случају рата у Сирији у којој се Катар и Иран, обоје богати гасом, боре за две различите руте којима би се исти достављао Европи. Види се у случају Курда, који траже одцепљене делове Сирије и Ирака богате нафтом па се видело у случају Русије која је интервенисала, између осталог и након што је 2013. потписала 25. годишњи уговор за експлоатацију нафте и гаса у сиријским територијалним водама.

КРВАВИ БИЛАНС ДАНАШЊЕГ СУКОБА: 4 Палестинца УБИЈЕНА, 82 их је рањено

Но, од многих сукоба око енергетских ресурса, један од њих се често занемарује, а то је конфликт између Израела и Палестинаца око територијалних вода Газе које су веома богате земним гасом. Сукоб вуче порекло из деведесетих година када су све више почеле да круже информације о великим количинама земног гаса у Источном Медитерану који су процењени на 122 трилиона кубних метара.

У наредним деценијама, израелско-палестински конфликт за контролу гаса је прерастао у сукоб на више фронтова у који се до сада укључило неколико војски , три ратне морнарице и више држава укључујући Израел, Сирију, Русију, Турску, Кипар и Либан.

Израелци ПУЦАЛИ бојевом муницијом на Палестинце: Повређено 50 демонстраната у Појасу Газе (ФОТО)

2015.године, Мајкл Шварц, амерички професор на факултету у Њујорку и истакнути критичар рата у Ираку, је написао чланак под називом: "Велика Игра у Светој Земљи. Како је гас у Гази постао епицентар међународне борбе за превласт." У тој анализи износи теорију да је палестинско-израелски сукоб добио с временом, осим етничке и територијалне и једну енергетску позадину.

Наиме, 1993. године, када су Израел и Палестинска власт потписали споразум у Ослу који је требао да оконча израелску окупацију Газе и Западне обале и створи независну палестинску државу, нико није размишљао о обалама Газе. Као резултат тога, Израел се сложио да ће новооснована Палестинска Самоуправа у потпуности контролисати своје територијалне воде, иако је израелска морнарица и даље патролирала тим подручјем.

Бруталан напад Израелаца: Две палестинске девојчице НА СИЛУ ИЗБАЦИЛИ из амбулантних кола! (ВИДЕО)

Гласинама о залихама земног гаса нико није придавао превише значаја, јер су цене биле врло ниске, а залихе прилично велике. Стога не чуди да се Палестинци нису журили када су унајмили Бритиш Гас- глобалног играча у енергетском сектору - како би испитали залихе у Средоземном мору. Тек 2000. године су две стране потписале скроман уговор за развој тог подручја које је у међувремену испитано.

Бритиш Гас је обећао финансирање и управљање налазиштима испред обала Газе, сносећи све трошкове и управљајући насталим инсталацијама у замену за 90 одсто прихода, што је представљало израбљивачки, али типични споразум за такве пројекте. Са већ функционалном индустријом земног гаса, Египат је пристао да буде на копну средиште и транзитна тачка за споменути енергент.

НАСТАВЉА СЕ РАЗМЕНА ВАТРЕ: Израелска авијација бомбардовала појас Газе

Палестинцима је пак требало да припадне 10 одсто прихода (процењује се укупно око милијарду долара) и била им је гарантована довољна количина гаса како би задовољили своје потребе.

Да се овај процес убрзао, уговор је могао бити спроведен како је написан. Међутим, 2000. године, са растућом привредом, ограниченим ресурсима фосилних горива и катастрофалним односима са суседним земљама богатим нафтом, Израел се нашао пред стратешким изазовом потенцијалног недостатка енергетских ресурса.

Шта је ИНТИФАДА и ко је био победник у досадашњих 6 сукоба између Израела и арапских земаља?

Уместо да је покушао да одговори на свој проблем агресивним, али реалним напорима с циљем развоја обновљивих извора енергије, израелски премијер Ехуд Барак је започео еру сукоба око енергетских ресурса у регији Источног Медитерана. Започео је поморску контролу над обалним водама Газе како би спречио договор са Бритиш Гасом.

Уместо тога, захтевао је да Израел, а не Египат, прихвати гас Газе и да такође контролише све приходе намењене Палестинцима - како би се спречило да се новац користи за финансирање тероризма.

Хамас испалио РАКЕТЕ на Израел!

Са тим је споразум из Осла службено осуђен на пропаст. Изјавивши да је палестинска контрола над гасним приходима неприхватљива, израелска влада се обвезала да не прихвата ни најслабију врсту палестинске аутономије финансијског прорачуна, а камоли потпуну сувереност. Како се ниједна палестинска влада или организација не би сложила с тим, будућност испуњена оружаним сукобом је постала неизбежна.

Израелска блокада је довела до интервенције британског премијера Тонија Блера, који је настојао да посредује у споразуму који би задовољио и израелску владу и палестинску власт. Стога је 2007. предложено који би се гас испоручивао Израелу, а не Египту, по нижим тржишним ценама, али са истих 10 одсто прихода који би коначно стигли до Палестинске Самоуправе.

(УЖИВО) Букти пламен у Јерусалиму: Сукоби Палестинаца и Израелаца све бруталнији, има погинулих и рањених (ВИДЕО)

Међутим, та би средства прво била послата у Банку Савезних Резерви у Њујорку са циљем будуће дистрибуције, која је требала да јамчи да се иста неће користити за нападе на Израел. Такав договор и даље није задовољио Израел, који је указао на недавну победу милитантне странке Хамаса на изборима у Гази (2006. година) као препреку.

Иако је Хамас пристао да допусти да Федералне Резерве надзиру сву потрошњу, израелска влада Ехуда Олмерта, је инсистирала на томе да Палестинцима ништа не треба платити. Уместо тога, Израелци би испоручили еквивалент тих средстава "у робама и услугама".

Јерусалим не мирује: Хамас испалио НОВУ ракету, Израел послао ОДГОВОР из ваздуха

Радило се о предлогу који је палестинска влада одбила. Убрзо након тога, премијер Олмерт је наметнуо драконску блокаду за Газу, коју је израелски министар одбране дефинисао обликом "привредног ратовања" с циљем стварања политичке кризе која би довела до народног устанка против Хамаса.

Са сарадњом Египта, Израел је тада ставио под контролу сав увоз и извоз робе у Гази, ограничавајући у великој мери чак и увоз хране и елиминишући рибарску индустрију. Саветник израелског премијера Дов Вајсглас је дефинисао следећим речима тај потез:

Израелска влада ставља Палестинце на дијету (која је, према Црвеном крсту, убрзо произвела хроничну неухрањеност нарочито међу децом Газе).

Хамас испалио ракете на израелски нуклеарни реактор

Када су Палестинци и даље одбили да прихвате израелске услове, влада Ехуда Олмерта је одлучила једнострано и самовољно да експлоатише гас у Средоземљу, али је сматрала да је то изводљиво тек кад Хамас буде разоружан. Као што је то објаснио бивши заповедник израелских обрамбених снага и актуални министар спољних послова Моше Јалон:

Хамас је потврдио своју способност бомбардовања стратешких инсталација за гас и струју у Израелу. Стога је било јасно да до бушења неће доћи без пристанка или елиминације радикалног палестинског покрета.

Нови РАТ на Блиском Истоку: У израелским нападима УБИЈЕНИ припадници Хамаса

Убрзо након тога, у зиму 2008. године покренута је операција „Каст Лид“ и израелска војска је интервенисала у Гази. За три недеље војних операција убијено је на палестинској страни преко 1300 и рањено 5000 цивила и милитаната. С израелске стране је убијено 13, а рањено 500 цивила и војника.

Осим људских жртава, операција „Каст Лид“ је као резултат имала и разрушену палестинску инфраструктуру. Службено, циљ је био одговорити на ракетне нападе од стране Хамаса, али аналитичари попут професора Мајкла Шварца сматрају како се иза интервенције крио и један други, енергетски интерес, односно онеспособљавање Хамаса ради преузимања контроле над гасом богатим подручјима испред обала Газе.