EVROPA ODLUČILA DA PROMENI KURS: U Briselu se stvara revolucionarni globalni plan koji menja EU
Borba za spas planete od klimatskih promena naterala je Evropsku uniju da se okrene potpunoj ekologizaciji svega
Stari Bauhaus bio je škola koja je u samo 14 godina delovanja uspela da dotakne i promeniti ceo umetnički svet. Avangardni Bauhaus oblikovao je socijalni i ekonomski prelaz Nemačke i Evrope u industrijsko društvo 20. veka. Gotovo vek nakon svega toga u Evropskoj uniji se pojavljuje ideja stvaranja novog evropskog Bauhausa, koji bi, po uzoru na izvorni, oblikovao društvenu i ekonomsku tranziciju u zeleno i digitalno.
PUTIN PREUZEO STVAR U SVOJE RUKE: Odlučio da sam reši situaciju u Karabahu (FOTO)
PROŠLA JE GODINA! Nakon registrovanja NULTOG PACIJENTA u Vuhanu usledio je PAKAO sa kojim se suočavamo još uvek
Borba za spas planete od klimatskih promena naterala je Evropsku uniju da se okrene potpunoj ekologizaciji svega: od ekonomije do stanovanja, saobraćaja, načina na koji živimo. Sve to u kombinaciji s digitalizacijom koja se događa. A ideja Ursule fon der Lajen, prve Nemice na čelu Evropske komisije, jeste da tu veliku transformaciju, taj evropski "Green Deal", prati i jedan umetnički i oblikovni pokret, Novi evropski Bauhaus, piše "Večernji list".
Originalni, stari Bauhaus bio je škola koja je – kako podseća dr sc. Karin Šerman, predstojnica Katedre za teoriju i istoriju arhitekture na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu – tokom samo 14 godina delovanja uspela je da dotakne i promeni ceo umetnički svet.
Može li to ponoviti novi evropski Bauhaus?
– To zavisi i o vizionarskoj snazi onih koji će sve to voditi i koordinirati, i na evropskom i na hrvatskom nivou. Baš kao što je to nekad, u izvornom Bauhausu, zavisilo od vođstva harizmatičnog pokretača škole Valtera Gropiusa – kaže profesorka Šerman.
Intencija izvorne škole Bauhaus nije bila da se stvori neka unapred određena estetika, neki oblikovni diktat, nego da se promoviše novi princip oblikovanja i stvaranja. Intencija novog evropskog Bauhausa je slična.
U zelenoj tranziciji, praćenoj digitalizacijom svega što se da digitalizovati, potreban je novi princip oblikovanja i stvaranja.
– Baš kao i u originalnom Bauhausu, i u ovoj je ideji prisutna i umetnička (oblikovna) komponenta, i tehnološka komponenta i ekonomska komponenta. Prisutna je i šira kulturna i društvena agenda: ambicija da se umetnošću, koja akceptira nove tehnološke potencijale i datosti (ovaj put ponajpre digitalne i informatičke tehnologije, ali isto tako i kvalitete i lepote prirodnih materijala i principa održivosti), adekvatno edukuje i udomljuje novo zrelo, klimatski senzibilno i socijalno odgovorno društvo – smatra Karin Šerman, koja je diplomirala i doktorirala na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu, a magistrirala na Harvardu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je prvi put ideju o evropskom Bauhausu spomenula u govoru o stanju Evropske unije u septembru ove godine, napisala je jedan komentar, objavljen u nekoliko europskih medija.
- Želela bih da Novi evropski Bauhaus podstakne nastanak kreativnog i interdisciplinarnog pokreta koji najsuvremenijom tehnologijom, a usklađen s idejom zaštite okoline i klime, postavlja nove estetske i funkcionalne standarde - napisala je i dodala:
- Novi Bauhaus trebalo bi potaknuti raspravu o novim načinima gradnje i oblikovanja, eksperimentisati i dati praktičan odgovor na socijalno pitanje kako moderni život Evropljana uskladiti s prirodom: pomoći da nam 21. vek bude lepše i humanije - navela je.
Zasad je načelna ideja da se u 2021. godini pokrene pet projekata u odabranim delovima EU koji za to budu najzainteresiraniji i najspremniji. Pet projekata koji u praksi govore što bi to Novi evropski Bauhaus mogao biti i kako bi mogao izgledati. Pet projekata fokusiranih na održivost, na zelenu i digitalnu inovaciju u arhitekturi, umetnosti, kulturi.
Nakon toga, od 2023. godine Komisija zamišlja “drugi talas" s mrežom projekata evropskog Bauhausa unutar i izvan EU. Osim usputnog spomena u govoru o stanju Unije, nekoliko saopštenja i jednog informativnog pamfleta na web-stranicama Komisije, nema puno detalja.
Ni o tome ko bi bio kreativna snaga iza ove vizije. Ni kako bi se ta vizija ostvarila u kakofoniji koja karakteriše ovaj trenutak u istoriji Evrope i sveta.
Novi Bauhaus
Upravo zato što nema puno detalja i nije baš sve jasno, neki od hrvatskih arhitektonskih studija dokazanih u stvaranju inovativnih arhitektonskih praksi, poput studija 3LHD ili Soda Arhitekti, nisu želeli ništa komentirasati o tome vide li sebe, ili ikoga iz Hrvatske, u toj ideji stvaranja Novog evropskog Bauhausa. Sugovornici koji se usude zamišljati.
Jer već i samo zamišljanje, golicanje mašte, može biti produktivno. Ne može biti loše. Hrvatskoj se, nažalost, u arhitekturi, a i celom društvu, događa previše stihije, bezumlja i bespravne gradnje.
– Sa svim urbanim devastacijama, bespravnim gradnjama, mi dokazujemo da nismo spremni za taj dijalog. Kao da nam je stalo samo do raubanja naših resursa, tog prekrasnog ambijenta koji iskorišćavamo. I to je naš motiv!
Gde je taj naš nacionalni identitet u smislu prošle, sadašnje i buduće arhitekture i dizajna, jesmo li mi to definirali? Nismo! Ne mislim ništa loše o našem dizajnu, ali sistemski smo loši, nismo se snašli – kaže arhitekt Nenad Fabijanić. – Naravno da govorim negativno, ali s nadom da će se to promeniti – dodaje.
- Novi evropski Bauhaus mogao bi dati jednom starom hrvatskom suhozidu svetsku slavu na sličan način na koji je Goran Bregović doneo svetsku slavu jednoj ciganskoj trubi i bubnju. Nešto što je tu, pokraj nas, često smatrano manje vrednim u poređenju s uvozom trendova sa zapada, ali što u pravom trenutku i u pravoj formi može osvojiti svet ako mu se na pametan način predstavi. Ili ipak ne.
Dejan Kršić, predavač na Univerzitetu u Splitu, grafički dizajner i autor, ovako odgovara na poziv o razmišljanjima na ovu temu:
– Lako bi se moglo dogoditi da i New European Bauhaus postane još jedna promocija "kreativnih industrija" kao zvučnog pojma pod kojim se odvija komercijalizacija celokupne kulturne proizvodnje, a s druge "greenwashing" projekt, alibi da se, eto, nešto preduzima, "podupire Zeleni New Deal", dok se zapravo nastavlja s politikama status quo - rekao je on.
Znanje i tradicija
Pa ipak, i on će istaći da i u Hrvatskoj ipak postoje neko znanje i tradicija progresivnog razmišljanja o oblikovanju. Pritom navodi ime Matka Meštrovića, najvažnijeg od domaćih teoretičara dizajna, koji je u svojim tekstovima promovisao Visoku školu za oblikovanje u Ulmu (HfG) iz razdoblja ranih 1960-ih, koju Kršić drži boljim uzorom iz prošlosti od Bauhausa. Ali dodaje da se o tom hrvatskom progresivnom razmišljanju o oblikovanju malo zna:
– Izložbu i malu publikaciju o delovanju Matka Meštrovića na području teorije dizajna aktivistički je i minimalnim sredstvima iznela galerija Hrvatskog dizajnerskog društva, a to bi trebalo da bude biti tema kojom se godinama bave instituti i muzeji, ali mi nemamo ni institut ni muzej dizajna kojim bi se takva znanja dokumentovala i učinila dostupnima novim generacijama – kaže Dejan Kršić.
Karin Šerman veruje da hrvatska arhitektura ima te potencijale jer je do takvog uverenja došla u istraživanju o poslednjih sto godina arhitektonskog razvoja u Hrvatskoj, koje je bilo izloženo 2014. godine na Venecijanskom bijenalu, a ove godine postavljeno je i u Muzeju suvremene umetnosti u Zagrebu.
To istraživanje pokazuje kontinuitet modernističkog usmerenja hrvatske arhitekture 20. veka, bazičnu sklonost reduciranim, jednostavnim i pročišćenim, apstraktnim oblicima (što ju je, uostalom, i dovelo u bliskost izvornom Bauhausu), ali i još nešto: ta apstrakcija u pravilu je bila dorađena i oplemenjena nekim specifičnim vrijednostima, kaže Karin Šerman.
Zelena tranzicija u koju se upušta Evropa biće praćena novcem iz nikad većeg proračuna Evropske unije. I taj "Green Deal" dolazi u kombinaciji s digitalizacijom. I jedno i drugo, i ekološka održivost i napredne digitalne tehnologije, deo su istog "mixa".
Valter Gropius, prvi direktor Bauhausa i autor njegovog Manifesta iz 1919, nekoliko godina pre smrti 1963. napisao je u jednom pismu prijatelju da je središnja ideja škole bila podstaknuta dubokim osećajem depresije, koji je usledio nakon gubitaka u ratu i potpune slomljenosti intelektualnog i industrijskog života, ali i podstaknuta gorljivom željom da se na tim ruinama izgradi nešto novo.
Bauhaus je stoga bio "laboratorija modernizma", nova paradigma promišljanja umjetnosti i života, podseća prof. dr Aida Abadžić Hodžić sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu.
– I danas je Evropa suočena s izazovom izgradnje održivog sveta, boljeg od ovoga kojem ubrzano nestaju resursi i koji pred svojim očima svedoči mogućnost klimatske kataklizme – kaže Abadžić Hodžić, povlačeći jednu paralelu s izvornim Bauhausom.
Nekad je osećaj depresije, na kojem se rodila gorljiva želja izgradnje nečeg novog i boljeg, bio rezultat velikog rata i milionskih žrtava po rovovima. Danas opasnost za još brojnije milione ljudi preti od klimatskih promena i mogućnosti nepovratnog uništenja planete.
Samo, postoji li dovoljno gorljiva želja izgradnje nečeg boljeg, za spas planete, ali i pronalazak održivog modernog načina života?
– Mogu li koncepti Bauhausa biti univerzalno prihvaćeni i implementirani u jednom evropskom gradu jednako kao i u kineskim megaregijama koje čine urbana područja s više od sto miliona stanovnika? – pita se sarajevska proesorka Aida Abadžić Hodžić i dodaje:
– Evropa je danas kontinent promenjene demografske i kulturološke slike u odnosu na početak 20. veka. Uticajikoji su na program Bauhausa dolazili i izvan evropskih kultura, a na što je znatan broj istraživanja upućivao tokom obeležavanja nedavne stogodišnjice osnivanja škole, posebno su važni u današnjem iskustvu savremene Evrope.
