ЕВРОПА ОДЛУЧИЛА ДА ПРОМЕНИ КУРС: У Бриселу се ствара револуционарни глобални план који мења ЕУ
Борба за спас планете од климатских промена натерала је Европску унију да се окрене потпуној екологизацији свега
Стари Баухаус био је школа која је у само 14 година деловања успела да дотакне и променити цео уметнички свет. Авангардни Баухаус обликовао је социјални и економски прелаз Немачке и Европе у индустријско друштво 20. века. Готово век након свега тога у Европској унији се појављује идеја стварања новог европског Баухауса, који би, по узору на изворни, обликовао друштвену и економску транзицију у зелено и дигитално.
ПУТИН ПРЕУЗЕО СТВАР У СВОЈЕ РУКЕ: Одлучио да сам реши ситуацију у Карабаху (ФОТО)
ПРОШЛА ЈЕ ГОДИНА! Након регистровања НУЛТОГ ПАЦИЈЕНТА у Вухану уследио је ПАКАО са којим се суочавамо још увек
Борба за спас планете од климатских промена натерала је Европску унију да се окрене потпуној екологизацији свега: од економије до становања, саобраћаја, начина на који живимо. Све то у комбинацији с дигитализацијом која се догађа. А идеја Урсуле фон дер Лајен, прве Немице на челу Европске комисије, јесте да ту велику трансформацију, тај европски "Греен Деал", прати и један уметнички и обликовни покрет, Нови европски Баухаус, пише "Вечерњи лист".
Оригинални, стари Баухаус био је школа која је – како подсећа др сц. Карин Шерман, предстојница Катедре за теорију и историју архитектуре на Архитектонском факултету у Загребу – током само 14 година деловања успела је да дотакне и промени цео уметнички свет.
Може ли то поновити нови европски Баухаус?
– То зависи и о визионарској снази оних који ће све то водити и координирати, и на европском и на хрватском нивоу. Баш као што је то некад, у изворном Баухаусу, зависило од вођства харизматичног покретача школе Валтера Гропиуса – каже професорка Шерман.
Интенција изворне школе Баухаус није била да се створи нека унапред одређена естетика, неки обликовни диктат, него да се промовише нови принцип обликовања и стварања. Интенција новог европског Баухауса је слична.
У зеленој транзицији, праћеној дигитализацијом свега што се да дигитализовати, потребан је нови принцип обликовања и стварања.
– Баш као и у оригиналном Баухаусу, и у овој је идеји присутна и уметничка (обликовна) компонента, и технолошка компонента и економска компонента. Присутна је и шира културна и друштвена агенда: амбиција да се уметношћу, која акцептира нове технолошке потенцијале и датости (овај пут понајпре дигиталне и информатичке технологије, али исто тако и квалитете и лепоте природних материјала и принципа одрживости), адекватно едукује и удомљује ново зрело, климатски сензибилно и социјално одговорно друштво – сматра Карин Шерман, која је дипломирала и докторирала на Архитектонском факултету у Загребу, а магистрирала на Харварду.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је први пут идеју о европском Баухаусу споменула у говору о стању Европске уније у септембру ове године, написала је један коментар, објављен у неколико еуропских медија.
- Желела бих да Нови европски Баухаус подстакне настанак креативног и интердисциплинарног покрета који најсувременијом технологијом, а усклађен с идејом заштите околине и климе, поставља нове естетске и функционалне стандарде - написала је и додала:
- Нови Баухаус требало би потакнути расправу о новим начинима градње и обликовања, експериментисати и дати практичан одговор на социјално питање како модерни живот Европљана ускладити с природом: помоћи да нам 21. век буде лепше и хуманије - навела је.
Засад је начелна идеја да се у 2021. години покрене пет пројеката у одабраним деловима ЕУ који за то буду најзаинтересиранији и најспремнији. Пет пројеката који у пракси говоре што би то Нови европски Баухаус могао бити и како би могао изгледати. Пет пројеката фокусираних на одрживост, на зелену и дигиталну иновацију у архитектури, уметности, култури.
Након тога, од 2023. године Комисија замишља “други талас" с мрежом пројеката европског Баухауса унутар и изван ЕУ. Осим успутног спомена у говору о стању Уније, неколико саопштења и једног информативног памфлета на web-stranicama Комисије, нема пуно детаља.
Ни о томе ко би био креативна снага иза ове визије. Ни како би се та визија остварила у какофонији која карактерише овај тренутак у историји Европе и света.
Нови Баухаус
Управо зато што нема пуно детаља и није баш све јасно, неки од хрватских архитектонских студија доказаних у стварању иновативних архитектонских пракси, попут студија 3ЛХД или Сода Архитекти, нису желели ништа коментирасати о томе виде ли себе, или икога из Хрватске, у тој идеји стварања Новог европског Баухауса. Суговорници који се усуде замишљати.
Јер већ и само замишљање, голицање маште, може бити продуктивно. Не може бити лоше. Хрватској се, нажалост, у архитектури, а и целом друштву, догађа превише стихије, безумља и бесправне градње.
– Са свим урбаним девастацијама, бесправним градњама, ми доказујемо да нисмо спремни за тај дијалог. Као да нам је стало само до раубања наших ресурса, тог прекрасног амбијента који искоришћавамо. И то је наш мотив!
Где је тај наш национални идентитет у смислу прошле, садашње и будуће архитектуре и дизајна, јесмо ли ми то дефинирали? Нисмо! Не мислим ништа лоше о нашем дизајну, али системски смо лоши, нисмо се снашли – каже архитект Ненад Фабијанић. – Наравно да говорим негативно, али с надом да ће се то променити – додаје.
- Нови европски Баухаус могао би дати једном старом хрватском сухозиду светску славу на сличан начин на који је Горан Бреговић донео светску славу једној циганској труби и бубњу. Нешто што је ту, покрај нас, често сматрано мање вредним у поређењу с увозом трендова са запада, али што у правом тренутку и у правој форми може освојити свет ако му се на паметан начин представи. Или ипак не.
Дејан Кршић, предавач на Универзитету у Сплиту, графички дизајнер и аутор, овако одговара на позив о размишљањима на ову тему:
– Лако би се могло догодити да и New Еуропеан Баухаус постане још једна промоција "креативних индустрија" као звучног појма под којим се одвија комерцијализација целокупне културне производње, а с друге "greenwashing" пројект, алиби да се, ето, нешто предузима, "подупире Зелени New Деал", док се заправо наставља с политикама статус quo - рекао је он.
Знање и традиција
Па ипак, и он ће истаћи да и у Хрватској ипак постоје неко знање и традиција прогресивног размишљања о обликовању. Притом наводи име Матка Мештровића, најважнијег од домаћих теоретичара дизајна, који је у својим текстовима промовисао Високу школу за обликовање у Улму (ХфГ) из раздобља раних 1960-их, коју Кршић држи бољим узором из прошлости од Баухауса. Али додаје да се о том хрватском прогресивном размишљању о обликовању мало зна:
– Изложбу и малу публикацију о деловању Матка Мештровића на подручју теорије дизајна активистички је и минималним средствима изнела галерија Хрватског дизајнерског друштва, а то би требало да буде бити тема којом се годинама баве институти и музеји, али ми немамо ни институт ни музеј дизајна којим би се таква знања документовала и учинила доступнима новим генерацијама – каже Дејан Кршић.
Карин Шерман верује да хрватска архитектура има те потенцијале јер је до таквог уверења дошла у истраживању о последњих сто година архитектонског развоја у Хрватској, које је било изложено 2014. године на Венецијанском бијеналу, а ове године постављено је и у Музеју сувремене уметности у Загребу.
То истраживање показује континуитет модернистичког усмерења хрватске архитектуре 20. века, базичну склоност редуцираним, једноставним и прочишћеним, апстрактним облицима (што ју је, уосталом, и довело у блискост изворном Баухаусу), али и још нешто: та апстракција у правилу је била дорађена и оплемењена неким специфичним вриједностима, каже Карин Шерман.
Зелена транзиција у коју се упушта Европа биће праћена новцем из никад већег прорачуна Европске уније. И тај "Греен Деал" долази у комбинацији с дигитализацијом. И једно и друго, и еколошка одрживост и напредне дигиталне технологије, део су истог "mixa".
Валтер Гропиус, први директор Баухауса и аутор његовог Манифеста из 1919, неколико година пре смрти 1963. написао је у једном писму пријатељу да је средишња идеја школе била подстакнута дубоким осећајем депресије, који је уследио након губитака у рату и потпуне сломљености интелектуалног и индустријског живота, али и подстакнута горљивом жељом да се на тим руинама изгради нешто ново.
Баухаус је стога био "лабораторија модернизма", нова парадигма промишљања умјетности и живота, подсећа проф. др Аида Абаџић Хоџић са Филозофског факултета у Сарајеву.
– И данас је Европа суочена с изазовом изградње одрживог света, бољег од овога којем убрзано нестају ресурси и који пред својим очима сведочи могућност климатске катаклизме – каже Абаџић Хоџић, повлачећи једну паралелу с изворним Баухаусом.
Некад је осећај депресије, на којем се родила горљива жеља изградње нечег новог и бољег, био резултат великог рата и милионских жртава по рововима. Данас опасност за још бројније милионе људи прети од климатских промена и могућности неповратног уништења планете.
Само, постоји ли довољно горљива жеља изградње нечег бољег, за спас планете, али и проналазак одрживог модерног начина живота?
– Могу ли концепти Баухауса бити универзално прихваћени и имплементирани у једном европском граду једнако као и у кинеским мегарегијама које чине урбана подручја с више од сто милиона становника? – пита се сарајевска проесорка Аида Абаџић Хоџић и додаје:
– Европа је данас континент промењене демографске и културолошке слике у односу на почетак 20. века. Утицајикоји су на програм Баухауса долазили и изван европских култура, а на што је знатан број истраживања упућивао током обележавања недавне стогодишњице оснивања школе, посебно су важни у данашњем искуству савремене Европе.
