EVROPA STRAHUJE OD KATASTROFALNIH POSLEDICA IZBORA U FRANCUSKOJ! Makron bi mogao biti primoran da poveri mandat stranci koja mu nije prijateljski naklonjena
Francuski predsednik Emanuel Makron mogao bi da, nakon prevremenih parlamentarnih izbora u toj zemlji, bude primoran da čelniku stranke koja mu nije prijateljski naklonjena poveri mandat za formiranje vlade.
Briselski sajt Politiko analizirao je situaciju u kojoj bi Makron bio u neprijateljskom odnosu sa novim premijerom i naveo da bi konstantna borba liberalnog šefa države s ultradesničarskim predsednikom vlade bila recept za političku katastrofu.
Navodi se da bi liberalni Makron uskoro mogao da pozove Žordana Bardelu, lidera ultradesničarskog Nacionalnog okupljanja, da stane na čelo vlade. Politiko ocenjuje da su Makronovi centristi na putu da dožive težak poraz na glasanju za Nacionalnu skupštinu, koje je zakazano u dva kruga - 30. juna i 7. jula.
To znači da će šef Jelisejske palate morati da se okrene opoziciji kako bi ona formirala vladu tokom ostatka njegovog predsedničkog mandata, što je nevoljni politički brak koji u Francuskoj nazivaju kohabitacija.
Makronu mandat ističe 2027, a njegovo prevremeno napuštanje funkcije predsednika morala bi da izazove neka baš ogromna kriza u zemlji. Politiko podseća da kohabitacija nije događaj bez presedana u Francuskoj, gde je viđena tri puta u modernoj istoriji zemlje.
Konzervativni premijeri Žak Širak i Eduar Baladir morali su da sarađuju tokom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka sa socijalističkim predsednikom Fransoa Miteranom, da bi potom u periodi od 1997. do 2002. socijalistički premijer Lionel Žospen bio u kohabitaciji sa Širakom, koji je tada već bio predsednik države.
Navodi se da sada situacija ipak drugačija. Ti prethodni nevoljni parovi su svi pripadali političkom mejnstrimu, što je bila činjenicfa koja je bila ključna za saradnju.
Premijer sa jednog od ekstremnih polova političkog spektra gurnuo bio Francusku, po oceni Politika, u nepoznate vode. Navodi se da je ova mogućnost već pokrenula zvona za uzbunu u Evropskoj uniji i van nje.
Ostale zemlje EU strahuju od katastrofalnih posledica po ulogu Francuske kao globalne strateške sile i članice Unije koja čini jezgro evropskog bloka. Brisel bi time izgubio jednu od retkih preostalih zemalja EU koje imaju autoritet da budu lideri na međunarodnoj sceni po raznim pitanjima, od industrijske politike do odbrane.
Pokušaji dovođenja u red velikog duga koji ima Francuska ili jačanja podrške Ukrajini takođe bi postali samo teži ukoliko ultradesničarska vlada morala sa Makronom da se bori za prevlast nad zemljom.
Izvor: Srbija Danas/Kurir/Politico.eu