Godina 2001. je SVE PROMENILA: Nove generacije OBAVEŠTAJACA će morati bolje da ZASUČU RUKAVE!
Nova obaveštajna filozofija
Kao što je nemački „Blitzkrieg“ predstavljao prekretnicu u koncepciji ratovanja i zauvek izmenio filozofiju i fizionomiju oružanih sukoba, tako je i 11. septembar 2001. godine postao prekretnica u obaveštajno-bezbednosnim poslovima.
Pročitajte i:
Premda je takvo gledanje na određeni način suviše pojednostavljeno i podložno snažnoj kritici, ipak se moramo složiti da svet, posle napada Al Kaide na Njujork i Vašington, više nije isti.
Postavljaju se novi zahtevi pred organizacije koje treba da saznaju namere gotovo nevidljivog protivnika, kao i onima koji treba da ga spreče u realizaciji namera. U tom kontekstu došlo je do korenite promene odnosa prema kategoriji inicijative, koja je postala vrhunski kriterijum svih oblika delovanja.
Tramp doliva ulje na vatru: Novi državni sekretar spreman da pokrene američku invaziju na Siriju
Nova filozofija obaveštajnog i bezbednosnog rada podrazumeva agresivno delovanje „ka meti“, što je direktno povezano sa svim organizacionim aspektima, počevši od strukture, preko obuke i edukacije, do izbora kadra, odnosno personala za rad u obaveštajnim i bezbednosnim službama, što je možda i najosetljivije pitanje koje budućnost nameće u ovoj oblasti ljudske delatnosti.
Budući profesionalci u obaveštajnoj delatnosti, osim zahtevanih vrednosti kvaliteta, moraće da poseduju i sposobnost razumevanja pojava i procesa koji određuju savremeni svet, počevši od globalizacije, demografskih promena, tehnološke ekspanzije, liberalne ekonomije, pa sve do novih ili reformisanih ideoloških i političkih ideja i pokreta, koji ostavljaju sve dublji istorijski trag na civilizaciju.
Kako je Putin promenio život u Rusiji za 18 godina svoje vladavine, objašnjeno u GRAFIKONIMA
Posao koji se pred njih bude postavljao neće biti lagan, kao što nije bio ni do sada, ali će biti znatno „čistiji i časniji“ jer je napredak demokratije u svetu smanjio mogućnost zloupotrebe obaveštajnih i bezbednosnih službi i u najvećoj meri ih je stavio u funkciju koja im je nominalno dodeljena – dakle zaštita temeljnih vrednosti i slobode čoveka kao pojedinca , društva, države i nacije.
