Година 2001. је СВЕ ПРОМЕНИЛА: Нове генерације ОБАВЕШТАЈАЦА ће морати боље да ЗАСУЧУ РУКАВЕ!
Нова обавештајна филозофија
Као што је немачки „Блитзкриег“ представљао прекретницу у концепцији ратовања и заувек изменио филозофију и физиономију оружаних сукоба, тако је и 11. септембар 2001. године постао прекретница у обавештајно-безбедносним пословима.
Прочитајте и:
Премда је такво гледање на одређени начин сувише поједностављено и подложно снажној критици, ипак се морамо сложити да свет, после напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон, више није исти.
Постављају се нови захтеви пред организације које треба да сазнају намере готово невидљивог противника, као и онима који треба да га спрече у реализацији намера. У том контексту дошло је до корените промене односа према категорији иницијативе, која је постала врхунски критеријум свих облика деловања.
Трамп долива уље на ватру: Нови државни секретар спреман да покрене америчку инвазију на Сирију
Нова филозофија обавештајног и безбедносног рада подразумева агресивно деловање „ка мети“, што је директно повезано са свим организационим аспектима, почевши од структуре, преко обуке и едукације, до избора кадра, односно персонала за рад у обавештајним и безбедносним службама, што је можда и најосетљивије питање које будућност намеће у овој области људске делатности.
Будући професионалци у обавештајној делатности, осим захтеваних вредности квалитета, мораће да поседују и способност разумевања појава и процеса који одређују савремени свет, почевши од глобализације, демографских промена, технолошке експанзије, либералне економије, па све до нових или реформисаних идеолошких и политичких идеја и покрета, који остављају све дубљи историјски траг на цивилизацију.
Како је Путин променио живот у Русији за 18 година своје владавине, објашњено у ГРАФИКОНИМА
Посао који се пред њих буде постављао неће бити лаган, као што није био ни до сада, али ће бити знатно „чистији и часнији“ јер је напредак демократије у свету смањио могућност злоупотребе обавештајних и безбедносних служби и у највећој мери их је ставио у функцију која им је номинално додељена – дакле заштита темељних вредности и слободе човека као појединца , друштва, државе и нације.