On je poreklom Srbin, a Amerikanci su ga pre 5 godina strpali u zatvor: Sada njegova sudbina zavisi od Trampa

U martu 2012. godine Rod Blagojević otišao u savezni zatvor zbog optužbi za korupciju. Za mnoge u Ilinoisu i širom Amerike delovalo je da je pravda zadovoljena. Jedan neprijatni i samoumišljeni političar, koji je žudeo za novcem i akumuliranjem moći - simbol svega što nije u redu sa politikom - dobio je ono što je zaslužio.

Međutim, da li je to zaista tako?

Nakon pet i po godina zatvora u svojoj 14-godišnjoj kazni, nakon dva suđenja i višestrukih žalbi, bivši guverner u Illinoisu je sada na poslednjoj pravnoj grani: podnošenje peticije za potvrdu ispravnosti presude, pozivajući se na reviziju presudu od strane Vrhovnog suda. Šanse da će ih sud čuti nisu najbolje, a Blagojević je već ranije bivao odbijen. Ako mu to ne prođe, i u najboljem slučaju ga Donalda Tramp ne pomiluje, Blagojević će morati da izdržava kaznu u zatvoru sa niskim obezbeđenjem izvan Denvera dok ne bude u mogućnosti da traži pomilovanje 2024. godine.

Blagojević je do sada uvek držao da je napravedno optužen. Iako je mnogima možda smešno što i dalje pokušava da se izvuče, njegova pravna taktika u ovom slučaju nije smešna stvar. Njihov argument nije da je Blagojević baš toliko nevin već da je dobio surove sudske standarde i da bi to moglo poslužiti kao opasan pravni presedan. Ekspanzivni standard koji je bio korišćen za njegovo krivično gonjenje i osudu, kako kažu, učinilo bi kriminalcima skoro svakog političara u Americi zbog rutinskih poslova političkih dogovoranja.

Nekoliko nedavnih odluka Vrhovnog suda u vezi sa političkom korupcijom, posebno pod glavnim sudijom Džonom Robertsom, dalo je pravnom timu Blagojevića razlog za nadu. I sam Blagojević je i dalje ubeđen da će na kraju prevladati.

Činjenice slučaja nisu u stvari sporne. Blagojević je uvek priznavao da želi nešto u zamenu za imenovanjem Obamine zamene u Senatu. Niti je ikada porekao da je pokušavao da prikupi donacije za kampanju od ljudi koji su željeli neku zvaničnu uslugu od njega za uzvrat.

Blagojević se nada da će ga Vrhovni sud opravdati. Ali, za reviziju, njegovi advokati neće zapravo tražiti od suda da ponovo razmotre argumente o njegovoj krivici ili nevinosti. Umesto toga, oni će imati za cilj da ubede sudije da prihvate slučaj kako bi rešili šira pravna pitanja koja su pokrenuta u Blagojevičevim suđenjima i ostala nerešena u presudi McDonnela- prva presuda u slučaju – a gde nije odgovoreno na pitanje kada politički doprinos postaje mito.

Prema saveznom zakonu, zločin je za javne službenike da traže ili prihvate novac, uključujući i doprinose kampanji, sa namerom da to utiču na njihove službene radnje. Istovremeno, između federalnih sudova postoji duboko neslaganje o tačnom pravnom standardu za određivanje načina na koji treba nacrtati liniju između nezakonitog i neškodljivog ponašanja. Podela potiče, u velikoj meri od neizvesnosti u kontradiktornim presedanima Vrhovnog suda, starijih od 25 godina.

Advokati odbrane će u svojoj molbi za reviziju će tvrditi da su uslovi presuda Blagojeviču povezani sa njegovim pokušajima da prikupi novac za kampanju, a ne njegov džep. Blagojevićevi advokati kažu da bi porotnici u njegovom suđenju trebalo da su bili upućeni da, u cilju osuđivanja Blagojevića, moraju biti uvereni van razumne sumnje da je postojao eksplicitan quid pro quo. Umesto toga, sudija Zagel je naredio porotnicima da je potrebno samo da pronađu da je Blagojević "pokušao ili planirao da dobije imovinu ili novac znajući ili verujući da će mu to biti dato u zamenu za uzimanje, zadržavanje ili drugačije uticanje na određenu zvaničnu akciju“.

Blagojević je proglašen krivim po istim nižim standardima koji je Vrhovni sud odbacio u u ranijem Mekormik slučaju, kao da je tražio novčani mito - kaže Lenard Gudman, žalbeni advokat bivšeg senatora srpskog porekla.