IMUNITET KRDA MOŽE BITI SPAS ILI PROPAST? Naučnici uputili upozorenje, posledice kolektivnog imuniteta mogu biti užasne
Ova strategija je opisivana kao način zaustavljanja pandemije putem omogućavanja dovoljnog broja infekcija kako bi se smanjio broj neimunih potencijalnih domaćina za virusa.
Nakon što je mesecima potiskivana, ideja o takozvanom imunitetu krda ponovo se obnovila u javnosti - baš kao i porast broja obolelih od Kovida-19.
DRUŠTVENE MREŽE GORE: Bajden ne zna zašta se kandidovao? (VIDEO)
CRNE SLUTNJE EPIDEMIOLOGA: Sudeći po najnovijim podacima drugi talas će po Evropljane biti mnogo gori od prvog
KORONA UBICA HARA ČEŠKOM: Epidemiološka situacija izuzetno loša, za samo 24 sata preminulo čak 58 osoba
Ova strategija je opisivana kao način zaustavljanja pandemije putem omogućavanja dovoljnog broja infekcija kako bi se smanjio broj neimunih potencijalnih domaćina za virusa. Navodilo se da bi to zaustavilo širenje bolesti.
Međutim, naučnici kažu da čak i ako se ta strategija ostvari, ubila bi previše ljudi.
U Velikoj Britaniji je upravo to bio razlog zbog čega je ova ideja odložena u stranu. Istraživači su ukazali na visok broj smrtnih slučajeva koji bi se pojavili u zemlji po dostizanju imuniteta krda, ali se sa novim porastom broja infekcija u Britaniji i širom Evrope ponovo počelo govoriti o toj strategiji.
Potpisnici Deklaracije Veliki Barington, koju je početkom oktobra predložio Američki institut za ekonomska istraživanja, tink tank iz Masačusetsa, navode da je sada vreme da se ukinu restrikcije za većinu društva i stanovnicima omogući da nastave sa svojim životima dok i dalje štite ugrožene slojeve. Ističu da bi se time izgradio imunitet krda i da bi time pošast zvana Kovid-19 nestala.
Ali da li je stvarno došlo vreme za stvaranje imuniteta krda i da li bi ta strategija odagnala pandemiju iz sveta? Mnogi stručnjaci se radije pozivaju na oprez, navodi "Gardijan". Naučnici ukazuju da je do sada svega osam odsto Britanaca zaraženo novim korona virusom.
- Da bi se stekao imunitet krda potrebno je da taj procenat bude oko 70 odsto. Ne samo što smo veoma daleko od toga, već sada znamo da se imunitet na Kovid-19 smanjuje tokom vremena i da se ljudi mogu ponovo zaraziti virusom - kaže Robert Lekler, predsednik Akademije medicinskih nauka.
Naučnici zato tvrde da je malo verovatno da se imunitet krda može održati bez vakcine ili redovnog inficiranja. Štaviše, ukoliko bi se pokušao steći imunitet krda ukidanjem karantina, došlo bi do ogromnog porasta broja smrtnih slučajeva, uglavnom među starijim i osetljivim osobama. Zdravstveni sistem bi bio prenatrpan dok bi visok broj slučajeva trpeo dugotrajne posledice čak i kod onih koji imaju blage simptome.
Primer za to je Manaus u Brazilu. Ovaj grad je pretrpeo katastrofalno širenje infekcije i početkom godine umrlo je više od 3.000 ljudi. Onda se nivo zaraze smanjio i navodilo se da je grad ostvario imunitet krda. Međutim, broj zaraženih u Manausu je ponovo počeo da raste, što govori da grad nije dosegao imunitet krda uprkos visokom broju smrtnih slučajeva.
- Koncept imuniteta krda nije prihvatljiv - kaže Majkl Hed, istraživač Univerziteta Sautempton.
On je ukazao da Deklaracija Veliki Barington nije ništa više od onlajn peticije i da druge grupe stručnjaka – od “Indipendent sejdža” do Akademije medicinskih nauka - govore protiv takve strategije.
- U Velikoj Britaniji bio je potpuni nacionalni karantin oko tri meseca. Tokom tog vremena, uprkos tome što se veoma malo života u zemlji odvijalno "normalno", hiljade ugroženih slojeva stanovništva - čiji je udeo u populaciji jedna od četiri osobe - umrlo je u pandemiji korona virusa, a ipak mi imao svega osam odsto populacije sa nekim nivoom imuniteta - naveo je Hed.
- Podići to na nivo od 60-70 odsto kako bi se stekao imunitet krda imalo bi stoga katastrofalne posledice - zaključio je on.
Stručnjaci takođe ukazuju da ni Švedska, koja je od starta imala labave mere restrikcije i išla ka imunitetu krda, nije uspela u tome, nakon što je objavljeno da je ova zemlje u prvoj polovini ove godine zabeležila najveću smrtnost u poslednjih 150 godina.
Oni su naveli da je švedski model sprečio ekonomski kolaps, iako po cenu velikog broja smrtnih slučajeva u starčkim domovima, i da je većina Evrope krenula u tom pravcu. Nagli porast broja zaraženih širom Evrope govori da švedska strategija, čiji je glavni temelj poverenje u odgovornost svakog građana, možda neće biti toliko uspešna koliko se želi.
