EKSKLUZIVNO ZA SD Ministar spoljnih poslova Venecuele: Ako nas Amerika napadne biće mnogo gore nego u Vijetnamu

Sve to će se drastično odraziti na Venecuelu. Kao što znate, Venecuela je pod sakncijama, u blokadi smo, postoji invazija na našu zemlju. Novac, naša imovina je pod blokadom i zbog toga nam je veoma teško da nešto uvezemo, kao i da to platimo, ali i da primimo uplaćeni novac od transakcija. Tradicionalni bankarski sistem više ne funkcioniše u Venecueli. Sankcije su u cilju stvaranja potpunog privrednog kolapsa i u cilju vršenja pritiska na narod, kao i u cilju da se pogorša životni standard stanovništva koji bi generisao dovoljno nezadovoljnih građana koji bi uticali da dođe do promene vlasti. To je svrha strategije Amerike. Nakon što je su uvideli da je režirani državni udar propao, oni su odlučili da pojačaju sankcije Venecueli.

Ipak, našu ekonomiju ne možete lako analizirati pomoću uobičajenih ekonomskih indeksa, kao što je gdp per capita. Naši proizvodni kapaciteti su u ovom momentu dosta slabi, ali u isto vreme imamo i svoje prednosti. U Venecueli su struja, voda, nafta ali i mnogi drue druge potrebe stanovništva skoro besplatne. Takođe, imamo i subvencije na hranu koje se kreću do čak 80 procenata od cene proizvoda.

Dakle, ekonomsku situaciju u našoj zemlji nije moguće analizirati samo pomoću uobičajenih ekonomskih indikatora. Ekonomski sistem Venecuele je intervencionistički - mi smo na primer obezbedili dva miliona i šesto hiljada domova za stanovnike u zadnjih nekoliko godina, obezbedili smo kvalitetno zdravstvo za naše građane. Imamo mnogo problema, ali mi imamo i veoma snažnu socijalnu politiku. Mi uspevamo da vodimo našu ekonomiju,  i na osnovu prvih meseci ove godine vidimo kako se neke stvari popravljaju: vidimo kako inflacija, koja je jedna od najvećih problema u našoj zemlji, opada, stoga verujem, i kako ćemo se pored svih ovih napada, na kraju ipak oporaviti.

Dnevno proizvodimo dva miliona barela nafte, ali bi treblo da proizvodimo tri miliona barela nafte dnevno, ali ipak količina koju uspevamo da proizvedemo je dosta za zemlju od 30 miliona stanovnika. SAD pokušava da blokira naš izvoz nafte. Ipak, imamo dobre saveznika poput Rusije, Kine, Indije, Turske, koje su nam do sada pomagale da izvezemo i prodamo našu naftu. Nafta je sama po sebi izuzetno tražen proizvod i zbog toga nam nije toliko teško da je prodamo. Ipak, SAD se trudi da nam sankcijama koje uvode otežava izvoz. I ranije smo takođe uspevali da proizvedemo i prodamo dovoljno, pa se nadamo da će takva situacija ostati i u buduće.

Amrika nije svemoguća i ne kontroliše ceo svet.

Nestanak struje se desio, ali je to sada potpuno gotovo. Nestanak vode je uzrokavan nestanskom struje, ali i to je gotovo.  Nema više nestanka  vode i restrikciji struje.

Što se tiče lekova tu je situacija mnogo bolja nego što je bila prošle godine i mnogo, mnogo bolja nego 2016. godine  i 2017. godine. Pokušavamo da unapredimo uvoz lekova.  U našem zdravstvu postoje dva nivoa zaštite i lečenja ljudi. Naši doktori žive među narodom i oni lekove narodu daju besplatno i to je prvi nivo medicinske zaštite. Ipak ukoliko vam je potrebna operacija ili zbog nekog ozbiljnijeg oboljenja morate u bolnicu građani imaju svu neophodnu lekarsku negu u bolnici. Sve to u Venecueli je besplatno.

Potrebni su nam stručnjaci dva profila. Potrebni su nam inžinjeri, ali stručnjaci koji poznaju borbu protiv sajber napada, jer je nestrašicu struje uzrokovana sajber napadom. Mi već imamo neke savetnike ne samo iz Kine, već i  iz Rusije,  a čak i iz Španije, koji nam pomažu u rešavanju problema sa strujom.

Još nešto je bitno - većina opreme koja se koristi u energetskom sistemu dolazi iz Nemačke, ali se ona uvozi preko američkih kompanija. Zbog sankcija koje nam je uvela Amerika nismo u mogućnosti da uvozimo opremu i to predstavlja problem za našu zemlju.

Najbolja stvar koju može da uradi Međunarodna zajednica je to da izvrši pritisak na SAD da skinu sankcije na uvoz te robe. Kada bi se ukinule sankcije imali bismo pristup više od 50 milijardi dolara koje su nam trenutno blokirane i koje bi omogućile da uvezemo robu koja nam je neophodna.

Inicijativu je predložio predsednik Maduro u decembru prošle godine. Sa kolegama sam i posetio Vatikan i papu Franciska i razgovarao o toj inicijativi. Venecuela je katolička zemlja i papa Francisko je Latino-amerikanac, čovek koji je veoma svestan onoga što se dešava u Venecueli i koji bi bio veoma koristan za dalji dijalog.

U ovom momentu, papa, generalni sekretar UN ili neki drugi posrednik može da pomogne u pokretanju pregovora koje bi rešile trenutnu situaciju u našoj zemlji.  Najbitnija stvar i najveći problem je pristanak Bele kuće. Oni ne dozvoljavaju opoziciji Venecuele da uđe u pregovore sa nama. Posrednik, ko god on bio mora da izvrši uticaj na Trampa i Boltona kako bi oni dozvolili opoziciji da pregovara.

Bitno je kako tumačite ovo pitanje. Zemlje članice grupe iz Lime i one koje su priznale samoproklamovanog predsednika Gvaida, kažu da ne žele vojnu intervenciju, ali pomažu Americi u pritiscima na Venecuelu. Kada blokirate venecuelanski narod, njenu vladu, praviti uslove za negativan scenario, za humanitarnu krizu, koja je izgovor za SAD za pokretanje vojne intervencije. U isto vreme, ako ove zemlje ne podržavaju vojnu intervenciju, onda one ne bi uticale na stvaranje humanitarne krize.

Kroz istoriju cela Latinska Amerika ima traumatično iskustvo sa SAD. One su više puta vršile vojnu agresiju i nasilno svrgavanje legitimno izabranih režima u mnogim zemljama našeg kontinenta. Stalno se trude da utiču na našu unutrašnju politiku i većina latinomarikanaca ne voli vojne intervencije, jer one su ubistvene za jedno društvo.

Oni kažu da su sve opcije na stolu. Spisak tih opcija je dug, a Amerika gleda sve moguće aspekte koji bi mogli da nam otežaju život. Jedna od stvari koja je moguća je da nam suspenduju sistem kreditnih kartica, master i viza kartica. Na taj načinj bi uticali na srednji sloj građana kojima bi značajno otežali život. Amerika je spremna na sve, ali i mi smo spremni na sve.  Pratićemo njihove korake.

Stvarno ne znam šta će biti sa njim. On je klovn u cirkusu, a cirkus ćiji je on klovn je vlasništvo Vašingtona. Pravosudni sistem je nezavisan tako da to zavisi od njih.

Predsednik Maduro i njegov kabinet, su pre nekoliko godina skrenuli pažnju da je neophodno da se prouči ono što se u Jugoslaviji dešavalo tokom 90-tih godina, jer je smatralo kako je situacija između Jugoslavije i Venecule veoma slična. Jedina razlika je vremenska, ali je ista formula. Poduhvat u Jugoslaviji je predvodio NATO, a ovaj poduhvat predvodi SAD. Mi smo spremni, naučili smo lekcije iz vašeg iskustva.

Mogućnost mora da postoji,  ali ne znam koliko će vremena biti potrebno da se oporavimo od ekonomskih trauma. Ako se ukinu ekonomske blokade, potrebno nam je par godina za ekonomski oporavak, jer imamo mnogo sirovinskog potencijala - imamo naftu, zlato i imamo volju naroda, tako da če to biti najlakši zadatak.  Ipak, ovaj društveni i kulturni rat koji se vodi protiv Venecuele je nešto na čemu ćemo morati da radimo zajedno, u cilju čišćenja rana ali sve zavisi od toga šta će se u budućnosti dešavati.

Mi smo pod napadom od 2002.  Sve ovo nije počelo nedavno, ovo traje 17 godina i mi se svaki dan suočavamo sa intervencijama preduzetih od strane  SAD prema Venecueli.  Ovo se događa svakoga dana i svakoga sata.

Tramp prolazi kroz aferu jer je navodno Rusija uticala na predsedničku kampanju, a ovde vidite kako SAD utiču na našu zemlju svaki dan.  U slučaju naših suseda to zavisi od volje njihovog naroda. Politička klima zemalja Latinske Amerike se menja i ona opet može biti  levičarska i progresivna.  Levičarske partije će osvojiti vlast jer je narod naučio šta znači biti pod upravom desnice i MMF. Ptanje vremena je kada će opet doći do povratka levo orijentisanih režima na vlast u zamljama Latinske Amerike.

To zavisi od više faktora. Ako na primer situacija na Floridi za Donalda Trampa ne bude dobra, on će napasti Venecuelu. Predsednik Maduro je rekao da Amerika u Venecueli može da napravi situaciju koja će biti gora od onoga što se dešavalo u Vijetnamu. Biće mnogo, jer mi imamo profesionalnu vojsku, miliciju koja broji 2 miliona ljudi, imamo rusku opremu, poznajemo doktrinu asimetričnog rata, poznajemo geografiju zemlje, a oni ne. Takav ishod bio bi katastrofa i za Venecuelu, ali i za agresora.