ЕКСКЛУЗИВНО ЗА СД Министар спољних послова Венецуеле: Ако нас Америка нападне биће много горе него у Вијетнаму
Хорхе Ареаза министар спољних послова Венецуеле у ексклузивном интервјуу за портал SrbijaDanas.com говори о актуелној ситуацији у његовој земљи
Све то ће се драстично одразити на Венецуелу. Као што знате, Венецуела је под сакнцијама, у блокади смо, постоји инвазија на нашу земљу. Новац, наша имовина је под блокадом и због тога нам је веома тешко да нешто увеземо, као и да то платимо, али и да примимо уплаћени новац од трансакција. Традиционални банкарски систем више не функционише у Венецуели. Санкције су у циљу стварања потпуног привредног колапса и у циљу вршења притиска на народ, као и у циљу да се погорша животни стандард становништва који би генерисао довољно незадовољних грађана који би утицали да дође до промене власти. То је сврха стратегије Америке. Након што је су увидели да је режирани државни удар пропао, они су одлучили да појачају санкције Венецуели.
Ипак, нашу економију не можете лако анализирати помоћу уобичајених економских индекса, као што је гдп пер цапита. Наши производни капацитети су у овом моменту доста слаби, али у исто време имамо и своје предности. У Венецуели су струја, вода, нафта али и многи друе друге потребе становништва скоро бесплатне. Такође, имамо и субвенције на храну које се крећу до чак 80 процената од цене производа.
Дакле, економску ситуацију у нашој земљи није могуће анализирати само помоћу уобичајених економских индикатора. Економски систем Венецуеле је интервенционистички - ми смо на пример обезбедили два милиона и шесто хиљада домова за становнике у задњих неколико година, обезбедили смо квалитетно здравство за наше грађане. Имамо много проблема, али ми имамо и веома снажну социјалну политику. Ми успевамо да водимо нашу економију, и на основу првих месеци ове године видимо како се неке ствари поправљају: видимо како инфлација, која је једна од највећих проблема у нашој земљи, опада, стога верујем, и како ћемо се поред свих ових напада, на крају ипак опоравити.
Дневно производимо два милиона барела нафте, али би требло да производимо три милиона барела нафте дневно, али ипак количина коју успевамо да произведемо је доста за земљу од 30 милиона становника. САД покушава да блокира наш извоз нафте. Ипак, имамо добре савезника попут Русије, Кине, Индије, Турске, које су нам до сада помагале да извеземо и продамо нашу нафту. Нафта је сама по себи изузетно тражен производ и због тога нам није толико тешко да је продамо. Ипак, САД се труди да нам санкцијама које уводе отежава извоз. И раније смо такође успевали да произведемо и продамо довољно, па се надамо да ће таква ситуација остати и у будуће.
Амрика није свемогућа и не контролише цео свет.
Нестанак струје се десио, али је то сада потпуно готово. Нестанак воде је узрокаван нестанском струје, али и то је готово. Нема више нестанка воде и рестрикцији струје.
Што се тиче лекова ту је ситуација много боља него што је била прошле године и много, много боља него 2016. године и 2017. године. Покушавамо да унапредимо увоз лекова. У нашем здравству постоје два нивоа заштите и лечења људи. Наши доктори живе међу народом и они лекове народу дају бесплатно и то је први ниво медицинске заштите. Ипак уколико вам је потребна операција или због неког озбиљнијег обољења морате у болницу грађани имају сву неопходну лекарску негу у болници. Све то у Венецуели је бесплатно.
Потребни су нам стручњаци два профила. Потребни су нам инжињери, али стручњаци који познају борбу против сајбер напада, јер је нестрашицу струје узрокована сајбер нападом. Ми већ имамо неке саветнике не само из Кине, већ и из Русије, а чак и из Шпаније, који нам помажу у решавању проблема са струјом.
Још нешто је битно - већина опреме која се користи у енергетском систему долази из Немачке, али се она увози преко америчких компанија. Због санкција које нам је увела Америка нисмо у могућности да увозимо опрему и то представља проблем за нашу земљу.
Најбоља ствар коју може да уради Међународна заједница је то да изврши притисак на САД да скину санкције на увоз те робе. Када би се укинуле санкције имали бисмо приступ више од 50 милијарди долара које су нам тренутно блокиране и које би омогућиле да увеземо робу која нам је неопходна.
Иницијативу је предложио председник Мадуро у децембру прошле године. Са колегама сам и посетио Ватикан и папу Франциска и разговарао о тој иницијативи. Венецуела је католичка земља и папа Франциско је Латино-американац, човек који је веома свестан онога што се дешава у Венецуели и који би био веома користан за даљи дијалог.
У овом моменту, папа, генерални секретар УН или неки други посредник може да помогне у покретању преговора које би решиле тренутну ситуацију у нашој земљи. Најбитнија ствар и највећи проблем је пристанак Беле куће. Они не дозвољавају опозицији Венецуеле да уђе у преговоре са нама. Посредник, ко год он био мора да изврши утицај на Трампа и Болтона како би они дозволили опозицији да преговара.
Битно је како тумачите ово питање. Земље чланице групе из Лиме и оне које су признале самопрокламованог председника Гваида, кажу да не желе војну интервенцију, али помажу Америци у притисцима на Венецуелу. Када блокирате венецуелански народ, њену владу, правити услове за негативан сценарио, за хуманитарну кризу, која је изговор за САД за покретање војне интервенције. У исто време, ако ове земље не подржавају војну интервенцију, онда оне не би утицале на стварање хуманитарне кризе.
Кроз историју цела Латинска Америка има трауматично искуство са САД. Оне су више пута вршиле војну агресију и насилно свргавање легитимно изабраних режима у многим земљама нашег континента. Стално се труде да утичу на нашу унутрашњу политику и већина латиномариканаца не воли војне интервенције, јер оне су убиствене за једно друштво.
Они кажу да су све опције на столу. Списак тих опција је дуг, а Америка гледа све могуће аспекте који би могли да нам отежају живот. Једна од ствари која је могућа је да нам суспендују систем кредитних картица, мастер и виза картица. На тај начињ би утицали на средњи слој грађана којима би значајно отежали живот. Америка је спремна на све, али и ми смо спремни на све. Пратићемо њихове кораке.
Стварно не знам шта ће бити са њим. Он је кловн у циркусу, а циркус ћији је он кловн је власништво Вашингтона. Правосудни систем је независан тако да то зависи од њих.
Председник Мадуро и његов кабинет, су пре неколико година скренули пажњу да је неопходно да се проучи оно што се у Југославији дешавало током 90-тих година, јер је сматрало како је ситуација између Југославије и Венецуле веома слична. Једина разлика је временска, али је иста формула. Подухват у Југославији је предводио НАТО, а овај подухват предводи САД. Ми смо спремни, научили смо лекције из вашег искуства.
Могућност мора да постоји, али не знам колико ће времена бити потребно да се опоравимо од економских траума. Ако се укину економске блокаде, потребно нам је пар година за економски опоравак, јер имамо много сировинског потенцијала - имамо нафту, злато и имамо вољу народа, тако да че то бити најлакши задатак. Ипак, овај друштвени и културни рат који се води против Венецуеле је нешто на чему ћемо морати да радимо заједно, у циљу чишћења рана али све зависи од тога шта ће се у будућности дешавати.
Ми смо под нападом од 2002. Све ово није почело недавно, ово траје 17 година и ми се сваки дан суочавамо са интервенцијама предузетих од стране САД према Венецуели. Ово се догађа свакога дана и свакога сата.
Трамп пролази кроз аферу јер је наводно Русија утицала на председничку кампању, а овде видите како САД утичу на нашу земљу сваки дан. У случају наших суседа то зависи од воље њиховог народа. Политичка клима земаља Латинске Америке се мења и она опет може бити левичарска и прогресивна. Левичарске партије ће освојити власт јер је народ научио шта значи бити под управом деснице и ММФ. Птање времена је када ће опет доћи до повратка лево оријентисаних режима на власт у замљама Латинске Америке.
То зависи од више фактора. Ако на пример ситуација на Флориди за Доналда Трампа не буде добра, он ће напасти Венецуелу. Председник Мадуро је рекао да Америка у Венецуели може да направи ситуацију која ће бити гора од онога што се дешавало у Вијетнаму. Биће много, јер ми имамо професионалну војску, милицију која броји 2 милиона људи, имамо руску опрему, познајемо доктрину асиметричног рата, познајемо географију земље, а они не. Такав исход био би катастрофа и за Венецуелу, али и за агресора.