Najgore je bilo kad su me uhvatile između sebe i trljale se o mene - intimni delovi dnevnika jednog robijaša

Najiščekivanija knjiga godine ugledala je svetlost dana. Objavljen je dnevnik Muhameda Ould Slahija, pisan 14 godina, koliko je zatvoren u Gvantanamu bez podizanja bilo kakve optužnice protiv njega. U svom dnevniku opisao je detaljno kako je proveo život u logoru, psihička i fizička maltretiranja.

Knjiga se sastoji iz pisama koja je Muhamed slao advokatima, koji su se borili da se njegov dnevnik objavi. Nekoliko godina je bilo potrebno da ova forma knjiga bude dostupna javnosti. Urednik je poznati borac za ljudska prava koji se bavi mučenjima u Gvantanamu.

NAJGORA KAZNA NA SVETU: Naterali oca da sopstvenim očima gleda kako mu SILUJU SINA (FOTO)

Jutarnji list preneo je delove dnevnika ovog zatvorenika koji se još uvek nalazi u vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi. Čitaoci neće biti u prilici da vide sve delove dnevnika, jer su pojedine reči i rečenice zatamnjene, poput određenih imena i mesta.

Pročitajte objavljen deo:

"Kad me (zamračen deo) obavestio šta nameravaju, potpuno sam se prestravio. Usta su mi se osušila, počeo sam da se znojim, srce je počelo snažno da mi lupa (nekoliko nedelja kasnije ustanovili su mi hipertenziju). U mojoj su se ćeliji pojavili čuvari iz tima za premeštaj.

'Idemo!'

'Gde?'

'To nije tvoj problem', rekao mi je omraženi čuvar (zamračen deo).

Kad sam ušao u taj blok, tamo nije bilo nikakvih znakova života. Smestili su me na sam kraj bloka. Oduzeli su mi knjige, Kuran i sapun. Uzeli su mi i pastu za zube i rolnu toalet papira koju sam imao. Moja ćelija bila je toliko hladna da sam gotovo stalno drhtao. Nisu mi dopuštali da vidim dnevno svetlo. Niti su me puštali da vidim druge zatvorenike. Sledećih sedamdeset dana ispitivali su me 24 sata dnevno, u tri ili četiri smene. Ne sećam se nijedne mirne noći.

Nekoliko dana nakon što su me premestili pojavili su se u mojoj ćeliji ljudi iz Međunarodnog crvenog križa i upitali da li bih želeo da napišem pismo.  'Da', rekao sam im. (zamračen deo) mi je dao komad papira na kojem sam napisao, 'Mama, volim te, samo sam ti želeo reći koliko te volim!'

BRILIJANTAN POSAO UBICE? Pogledajte šta se desilo Ćuruviji samo SAT vremena pre ubistva (FOTO/VIDEO)

'Vi ćete me sada mučiti, ali vi ne znate koliko ja mogu da izdržim. Možete me tako i ubiti', rekao sam im kad su me (zamračen deo) i (zamračen deo) izvukli na ispitivanje.

'Nismo još ništa odlučili', rekao je (zamračen deo). (Zamračen deo) je bio sve gori iz dana u dan. Tako je počeo konstruirati moj slučaj, s pričom o (zamračen deo), da sam ga ja regrutovao za napad 11. septembra.

'Zašto bi nas on lagao?', pitao me (zamračeni deo).

'Ne znam.'

'Ti samo odgovaraš ‘ne znam’, ‘ne sećam se’ ili ‘nisam ništa uradio’. Misliš da će to impresionirati američki sud? U očima svakog Amerikanca ti si već kriv i osuđen. Pogledaj se kako izgledaš u tom narandžastom odelu, u lancima, musliman, Arapin. Sve je to i više nego dovoljno da te osudimo', rekao mi je (zamračen deo).

Jedno poslepodne bilo je određeno za seksualno ponižavanje.  (zamračen deo) bluzu i počela mi šaptati na uvo. 'Znaš kako sam dobra u krevetu' i 'Amerikanci vole kad im šapućem na uvo'. (zamračen deo) 'Imam lepo telo'. Stalno mi je nudila nagodbu.

'Ako počneš da sarađuješ, neću te više ponižavati. Ali ako odbiješ, ovo će svaki dan biti sve gore. Ja sam (zamračen deo) i zato me je naša vlada odredila za ovaj posao. I uvek sam bila dobra. Ali, seks nitko ne smatra mučenjem. Sutra će i moja prijateljica (zamračen deo) doći da mi pomogne', reče (zamračen deo). Nije me skinula, ali mi je dodirivala intimne delove.

Nakon što su me naterali da ustanem, (zatamnjen deo) su skinule košulje i počele da govore razne gadosti. Najgore mi je bilo kad su me uhvatile u položaj između sebe koji je bio posebno ponižavajući. Obe (zamračen deo) su me uhvatile, jedna spreda, druga otpozadi, obe su se trljale o mene svojim telima. I za to vreme su mi govorile razne gadosti i poigravale se s mojim intimnim delovima. To je trajalo sve do deset naveče, kad su me predale (zamračen deo), novom liku kojeg sam tek upoznao.

Istina, (zamračen deo) me nisu skinule nijednom. Sve vreme sam imao na sebi uniformu.

'Zaista si dosadio (zamračen deo)', rekao je ovaj novi i odvukao me u tamnu prostoriju s još nekoliko čuvara. Tamo su me bacili na prljav pod. Bio je potpuni mrak. (zamračen deo) je pustio jako glasnu muziku, “Let the bodies hit the Floor”. Nikad to neću zaboraviti. Onda su uključili jake reflektore raznih boja, od čega su me bolele oči.

'Ako zaspiš, prebićemo te'. Morao sam slušati tu pesmu sve do jutra. Počeo sam da molim. Oko pet ujutro, otprilike, (zamračen deo) me posao nazad u ćeliju.

'Dobrodošao u pakao', rekao mi je čuvar (zamračen deo) kad sam se vratio u njegov blok. Nisam mu ništa odgovorio, ali sam pomislio: 'Ti zaslužuješ pakao više od mene s obzirom na to koliko gorljivo radiš sve ovo ne bi li tamo što pre dospeo!'"