Најгоре је било кад су ме ухватиле између себе и трљале се о мене - интимни делови дневника једног робијаша

Најишчекиванија књига године угледала је светлост дана. Објављен је дневник Мухамеда Оулд Слахија, писан 14 година, колико је затворен у Гвантанаму без подизања било какве оптужнице против њега. У свом дневнику описао је детаљно како је провео живот у логору, психичка и физичка малтретирања.

Књига се састоји из писама која је Мухамед слао адвокатима, који су се борили да се његов дневник објави. Неколико година је било потребно да ова форма књига буде доступна јавности. Уредник је познати борац за људска права који се бави мучењима у Гвантанаму.

НАЈГОРА КАЗНА НА СВЕТУ: Натерали оца да сопственим очима гледа како му СИЛУЈУ СИНА (ФОТО)

Јутарњи лист пренео је делове дневника овог затвореника који се још увек налази у војној бази Гвантанамо на Куби. Читаоци неће бити у прилици да виде све делове дневника, јер су поједине речи и реченице затамњене, попут одређених имена и места.

Прочитајте објављен део:

"Кад ме (замрачен део) обавестио шта намеравају, потпуно сам се престравио. Уста су ми се осушила, почео сам да се знојим, срце је почело снажно да ми лупа (неколико недеља касније установили су ми хипертензију). У мојој су се ћелији појавили чувари из тима за премештај.

'Идемо!'

'Где?'

'To није твој проблем', рекао ми је омражени чувар (замрачен део).

Кад сам ушао у тај блок, тамо није било никаквих знакова живота. Сместили су ме на сам крај блока. Одузели су ми књиге, Куран и сапун. Узели су ми и пасту за зубе и ролну тоалет папира коју сам имао. Моја ћелија била је толико хладна да сам готово стално дрхтао. Нису ми допуштали да видим дневно светло. Нити су ме пуштали да видим друге затворенике. Следећих седамдесет дана испитивали су ме 24 сата дневно, у три или четири смене. Не сећам се ниједне мирне ноћи.

Неколико дана након што су ме преместили појавили су се у мојој ћелији људи из Међународног црвеног крижа и упитали да ли бих желео да напишем писмо.  'Да', рекао сам им. (замрачен део) ми је дао комад папира на којем сам написао, 'Мама, волим те, само сам ти желео рећи колико те волим!'

БРИЛИЈАНТАН ПОСАО УБИЦЕ? Погледајте шта се десило Ћурувији само САТ времена пре убиства (ФОТО/ВИДЕО)

'Ви ћете ме сада мучити, али ви не знате колико ја могу да издржим. Можете ме тако и убити', рекао сам им кад су ме (замрачен део) и (замрачен део) извукли на испитивање.

'Нисмо још ништа одлучили', рекао је (замрачен део). (Замрачен део) је био све гори из дана у дан. Тако је почео конструирати мој случај, с причом о (замрачен део), да сам га ја регрутовао за напад 11. септембра.

'Зашто би нас он лагао?', питао ме (замрачени део).

'Не знам.'

'Ti само одговараш ‘не знам’, ‘не сећам се’ или ‘нисам ништа урадио’. Мислиш да ће то импресионирати амерички суд? У очима сваког Американца ти си већ крив и осуђен. Погледај се како изгледаш у том наранџастом оделу, у ланцима, муслиман, Арапин. Све је то и више него довољно да те осудимо', рекао ми је (замрачен део).

Једно послеподне било је одређено за сексуално понижавање.  (замрачен део) блузу и почела ми шаптати на уво. 'Знаш како сам добра у кревету' и 'Американци воле кад им шапућем на уво'. (замрачен део) 'Имам лепо тело'. Стално ми је нудила нагодбу.

'Ако почнеш да сарађујеш, нећу те више понижавати. Али ако одбијеш, ово ће сваки дан бити све горе. Ја сам (замрачен део) и зато ме је наша влада одредила за овај посао. И увек сам била добра. Али, секс нитко не сматра мучењем. Сутра ће и моја пријатељица (замрачен део) доћи да ми помогне', рече (замрачен део). Није ме скинула, али ми је додиривала интимне делове.

Након што су ме натерали да устанем, (затамњен део) су скинуле кошуље и почеле да говоре разне гадости. Најгоре ми је било кад су ме ухватиле у положај између себе који је био посебно понижавајући. Обе (замрачен део) су ме ухватиле, једна спреда, друга отпозади, обе су се трљале о мене својим телима. И за то време су ми говориле разне гадости и поигравале се с мојим интимним деловима. То је трајало све до десет навече, кад су ме предале (замрачен део), новом лику којег сам тек упознао.

Истина, (замрачен део) ме нису скинуле ниједном. Све време сам имао на себи униформу.

'Заиста си досадио (замрачен део)', рекао је овај нови и одвукао ме у тамну просторију с још неколико чувара. Тамо су ме бацили на прљав под. Био је потпуни мрак. (замрачен део) је пустио јако гласну музику, “Лет the бодиес хит the Флоор”. Никад то нећу заборавити. Онда су укључили јаке рефлекторе разних боја, од чега су ме болеле очи.

'Ако заспиш, пребићемо те'. Морао сам слушати ту песму све до јутра. Почео сам да молим. Око пет ујутро, отприлике, (замрачен део) ме посао назад у ћелију.

'Добродошао у пакао', рекао ми је чувар (замрачен део) кад сам се вратио у његов блок. Нисам му ништа одговорио, али сам помислио: 'Ti заслужујеш пакао више од мене с обзиром на то колико горљиво радиш све ово не би ли тамо што пре доспео!'"