ITALIJANSKI IZBORI: Da li Italija može da postane glavni evropski saveznik Rusije?
Posle 4. marta ništa neće biti isto?
U Italiji se 4. marta odvijaju važni parlamentarni izbori. Kakav god bio rezultat ovih izbora, već sada se može govoriti o tome da će evrozona dodatno oslabiti, evropsko jedinstvo će i dalje biti na iskušenju, a uticaj Briselu nemilih sila će se povećati. Italija je za Evropu važna zbog veličine svog stanovništva i snage svoje privrede. Italija je sa svojih 65,5 miliona ljudi četvrta najveća zemlja Evropske unije i čini 11,3 odsto evropskog BDP-a (odnosno 14,5 ako se izdvoji Velika Britanija).
Pročitajte i:
Privreda je zato prirodno u centru italijanskih izbora. Najveća tema rasprave je reforma evropskog fiskalnog dogovora, što je ključ Povelje o stabilnosti, koordinaciji i upravljaju Ekonomskom i monetarnom unijom. Cilj postojanja ove Povelje jeste jačanje privrednog stuba ekonomske i monetarne unije, a fiskalni dogovor postavlja pravila donošenja proračuna kako bi se ostvarila veća koordinacija uprave ekonomskim politikama u evrozoni. Radi se zapravo o nekom obliku direktiva sličnim kao u planskoj privredi komunističkih država.
Ovih 5 zemalja imaju NAJVEĆE REZERVE ZLATA u svetu
Dogovor zahteva od vlada evrozone da donesu zakonska rešenja kojima se njihovi proračuni osiguravaju u obliku postizanja ravnoteže ili suficita. Fiskalna pravila ujedno postavljaju prihvatljiv odnos duga prema BDP-u na 60 odsto. Države članice moraju da poprave proračun i da se usaglase sa programom privrednog partnerstva ako pređu taj odnos. U Italiji je upravo zatečeno takvo stanje. Oporavak italijanske privrede je do sada bio spor put. Italijanski privredni rast je najmanji u Evropskoj uniji.
Međunarodni monetarni fond predviđa kako će se jaz između Italije i drugih ekonomskih sila u Evropi povećati u 2018. godini. Nezaposlenost je pala u decembru 2017. godine na 10,8 odsto, ali nezaposlenost među mladima do 24 godine i dalje je preko 30 odsto. Italijanski javni dug iznosi 131 odsto BDP-a i četvrti je najveći u svetu u apsolutnom smislu. Kraj olakšica u Evropi i sve veće kamate verovatno će uskoro smanjiti italijansku mogućnost servisiranja vladinog duga.
Italijanski i grčki lovci od leta čuvaju crnogorsko nebo?
Od italijanskih političara zahteva se fiskalna disciplina, ali istovremeno oni moraju olabaviti tu disciplinu ukoliko žele da se približe glasačima koji mahom zahtevaju nižu starosnu granicu za odlazak u penziju, povećanje penzija i reformu oporezivanja. Mnogi političari smatraju da bi preuzimanje suverene kontrole nad monetarnom i fiskalnom politikom zemlje olakšalo upravljanje privredom i omogućilo ekonomski uzlet. Uz rastući evroskepticizam, italijanski glasači podržavaju takve politike.
„Demokratska stranka“ (Partito Democratico, PD) koju vodi Mateo Renci, i evroskeptični „Pokret pet zvezda“ (Movimento 5 Stelle, M5S) na čelu sa Luiđijem di Majom imaju najviše podrške na ispitivanjima javnog mnjenja, a i Renci i di Majo podstiču pregovore oko fiskalnih odredbi sa EU. Koalicija okupljena oko stranke Silvija Berluskonija „Forza Italia“ (FI), koja okuplja desne stranke „Severna Liga“ (Lega Nord, LN) i „Fratelli d'Italia – Centrodestra Nazionale“, opire se fiskalnim odredbama i zahteva rešenje u obliku uvođenja dvostruke valute u Italiji, evra i lire. Koalicija bi mogla dobiti pojedinačno najveći broj mesta u budućem italijanskom parlamentu.
NJUJORK TAJMS PRIZNAJE: I SAD se mešaju u izbore u inostranstvu - RUŠILI SU MILOŠEVIĆA!
Posledično, svaka nova italijanska vlada će zasigurno biti u raskoraku sa planovima nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona oko evrozone. Italijanski pokušaji ponovnog pregovora oko fiskalnog paketa idu pravo protiv Makronovog predloga da se postavi jedinstven niz ministara finansija, procesa donošenja proračuna i rada parlamenata u 19 članica evrozone.
Veliki uspeh: RTB duplirao prodaju svojih proizvoda na stranom tržištu
Osim problema u privredi, novi italijanski izbori imaju i geopolitičku teškoću za EU i NATO Savez. Prema izveštajima NATO-a, ukoliko M5S ili LN uđu u buduću vladu, te stranke bi mogle biti prepreka većem učestvovanju Italije u NATO misijama, a mogli bi i smanjiti korišćenje vojnih baza za NATO Savez, čime bi se kohezija Saveza smanjila.
Ove stranke bi mogle čak da budu u bližem dogovoru s Kremljom i kao „takve bi širile protivzapadne i protivameričke strateške narative u italijanskoj javnosti“, što je na kraju krajeva verovatno sušta glupost. Prema tim tumačenjima iz NATO-a, Rusija koristi strategiju pristupa evroskeptičnim političkim strankama u nastojanju da se dugoročno među njima ukoreni protivzapadna poruka među evropskim narodima.
HAOS u Bolonji: Sukob policije sa demonstrantima, ima povređenih (FOTO)
Istina, M5S zagovara povlačenje Italije iz NATO-a, kraj sankcija protiv Rusije i sklanjanje svih američkih nuklearnih glava iz Italije. Sam Berluskoni ima dugotrajne i tople odnose sa Vladimirom Putinom i takođe poziva na prekid evropskih sankcija protiv Rusije, a ukoliko dođe na vlast, upozorava kako će „Forza Italia“ dati veto na odluku produženja tih sankcija.
Nedoumica oko italijanskog učešća u NATO-u i mogućnost unutrašnjeg neslaganja oko ruskih sankcija je dodatno pojačano podeljenim stavovima oko imigracije, evrozone i Bregzita. Po pitanju sankcija Rusiji, međutim, Rim bi mogao dobiti voljnog sagovornika u Berlinu. Nemci ionako razvijaju složene i duboke odnose sa Rusima, posebno po pitanju energetike. U tom smislu od rezultata italijanskih izbora najviše strepe istočnoevropske zemlje, posebno Poljska i baltičke republike koji zahtevaju jaku vojnu prisutnost na svojim istočnim granicama.
Srbija među najvećim proizvođačima vina u svetu, a najviše izvozimo - u Rusiju
Italijanski oblici protivameričkog delovanja su NATO-u veći problem od veta protiv produženja sankcija Rusiji. Ovakav stav bi poljuljao ionako nestabilne odnose evropskih partnera sa Sjedinjenim Državama unutar transatlantskih asocijacija. Evropska Unija pak može očekivati dodatna pitanja oko svoje celovitosti i kohezije, a posebno u vidu privrednih, strateških i spoljnopolitičkih pitanja.
Erozija evropskog jedinstva i potencijalno slabljenje evropske političke predanosti jedinstvenom cilju tradicionalno su imali uticaja i na strateški transatlantski savez. Nacionalna strategija bezbednosti Donalda Trampa napominje veliku važnost jake i slobodne Evrope za Sjedinjene Države. Strategija takođe podrazumeva kako Rusija navodno želi da oslabi američki uticaj u svetu, kao i da Rusija gleda na NATO i EU kao pretnju, što je ponovljeno i u američkoj strategiji nacionalne odbrane. Ipak, teško je shvatiti kako se militaristički raspoložena Amerika nastoji uhvatiti u koštac sa svojim evropskim partnerima.
Soroš i Rokfeler finansirali Haški tribunal: Tri milijarde dolara za presude Srbima
Ko god pobedio na izborima, Italija kao treća najveća ekonomija evrozone odrediće mnoge buduće odnose u EU. Izbori će biti ispit za populiste u Italiji i njihovu stvarnu snagu među biračima. Mateo Salvini, vođa LN-a, zagovara masovne deportacije migranata, posebno nakon što je porastao broj rasističkih napada na migrante, ali i broj kriminalnih dela koje su počinili pojedini migranti.
Novi izborni sistem takođe će biti ispitan. Prošle godine je italijanski parlament prihvatio hibridan izborni sistem u kome će 36 odsto mesta biti podeljeno po većinskom izbornom sistemu, a 64 odsto po proporcionalnom. Pretpostavlja se da ovakav sistem favorizuje glavne i velike stranke, a odbacuje manje i populističke političke snage, što znači da se moraju stvarati jake i izdržljive koalicije.
VELIKA TAJNA BEOGRADA: Italijan napravio spomenik KNEZU MIHAILU, a onda je uradio nešto JEZIVO!
Jedna stvar je ipak kristalno jasna. Silvio Berluskoni se neće vratiti kao italijanski premijer, iako bi mogao biti vođa celokupnog bloka desnih stranaka i određivati sastav iduće vlade. Značajan broj glasača još uvek je neodlučan, a ishodi mogu zavisiti o mnogobrojnim činiocima. S obzirom na mentalitet italijanskih birača, postoji velika mogućnost da bi predizborni savez desnice mogao populizmom i jakim vođama da povuče ovaj deo birača i dobije čvrstu većinu u idućem italijanskom parlamentu.
