Iza fasade pomoći napuštenoj deci RASKRINKAN LANAC KRAĐE I PRODAJE mališana: CENA 75.000 DINARA je samo jedan od jezivih detalja!

Ni 61 godinu od smrti Džordžije Tan, uspomena na nju ne bledi, a najnoviji dokumenti i svedočanstva o ženi koja je masovno trgovala decom u Americi pojavili su se pre tri godina - prvo kao epizoda dokumentarne radio serije "Kriminal", što je pokrenulo lavinu drugih sličnih medija koji obrađuju takve teme.I niko nikad ne bi pomislio da žena iz visokog društva iz prve polovine 20. veka može da da se bavi trgovinom belim robljem - i to decom. A računa se da je prodala oko 5.000 mališana u periodu između 1924. i 1950. godine, a sve kao "požrtvovani" socijalni radnik. Požrtvovani, ali za svoju korist i finansijsku dobrobit. I nikome nije jasno kako je četvrt veka to radila neprimetno i prikriveno.

Čak je i dete sa svojom partnerkom usvojila da bi delovala privrženije deci, iako ih nikad nije volela.

Rođena u imućnoj porodici, povinovala se željama oca

Džordžija Tan rodila se, naime, u porodici višeg srednjeg sloja. Majka joj je bila učiteljica u vreme dok je bilo neuobičajeno da žene rade van kuće, posebno ako nisu bile za to primorane, dok joj je otac bio ugledni sudija.

Džordžija je odrastala kao privilegovano dete, koje je od pete godine pohađalo privatnu školu klavira. Pod očevim budnim okom završila je studije muzike, a zatim je pohađala časove socijalnog rada na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

Mrzela je klavir uistinu i studirala je muziku zbog oca. Htela je da bude advokat poput njega, ali, iako je kasnije završila studije prava i položila pravosudni ispit, opet je ispoštovala očevu želju. Budući da se nije udala odlučila je da se bavi socijalnim radom.

Tako je preuzela vođenje agencije za usvajanje siročadi u Memfisu u američkoj saveznoj državi Tenesi (Tennessee Children’s Home Society).

U Memfisu je živela sa svojom partnerkom i usvojenom ćerkom. Usvojenu devojčicu je nazvala Džun. Kasnije je Džunina ćerka izjavila da joj je majka imala sve u materijalnom smislu, ali da nije imala ništa više od toga jer je ova bila hladna i proračunata osoba.

Obe su se pitale zašto ju je Tan uopšte usvojila jer je bilo očigledno da nije želela decu. Može se pretpostaviti da je to učinila kako bi bila što verodostojnija svom poslu agenta za usvajanje dece.

Crno tržište

Agencija je bila paravan za prodaju jece na crnom tržištu. S prodajom dece je počela da se bavi 1924. godine. Tokom vremena razvila je tačno određenu taktiku prodaje, a koja se sastojala od razvoženja dece budućim, uglavnom bogatim roditeljima.

Njeni zaposledni su kasnije otkrili da je po detetu dobijala 700 američkih dolara, ali verovatno ta cena nije bila ista za svakoga.

Osim toga budući roditelji su plaćali i troškove dovoženja deteta, sređivanja papirologije, a sve to po mnogo većoj ceni od realne. Sama je agencija od države Tenesi dobijala godišnje preko 60 000 dolara, a više od 30 posto tog novca se slivalo u njenu drugu kompaniju.

I dok je Džordžija plivala u novcu, još uvek nije zarađivala onoliko koliko je zapravo mogla. Strašan je podatak da su deca u njenom Tennessee Children’s Home Society boravila u tako groznim uslovima da je tamo poumiralo čak 500 mališana. Razlog su bili glad, bolesti, zlostavljanje, hladnoća, a ponekad bi i sama Tan ubijala decu koju su zakopavali u neoznačene grobove.

Među Taninim klijentima su bili i poznati ljudi, poput glumačke dive Džoan Kraford koja je u njenoj agenciji usvojila ćerke bliznakinje Keti i Sintiju. Osim Džoan, od nje je usvojio dete i guverner Njujorka Herbert Lehman. Novi roditelji nisu imali pojma da učestvuju u ilegalnoj trgovini decom jer je Tan delovala preko agencije koja je imala legalan status.

Kako doći do dece?

Tan je do dece dolazila na razne načine, nekada oduzimanjem dece siromašnim roditeljima, a nekada je decu preuzimala iz raznih ustanova poput zatvora, bolnica i mentalnih ustanova.

Podmićivala je zaposlene da proglase smrt deteta kako bi nastavila sa svojom ilegalnom trgovinom. Roditelji najčešće ne bi ništa posumnjali i verovali su da su im deca zaista umrla. Ukoliko je potražnja bila velika, a ona je nije mogla da je zadovolji, pribegavala je i otmicama dece, uzimajući ih s ulica, iz crkava, vrtića, odakle je stigla.

Kako ilegalno pretvoriti u legalno?

Kada bi deca došla pod njeno starateljstvo menjala im je identitet i prodavala ih parovima koji su želeli da usvoje dete, a bili su dovoljno bogati da plate. Jasno vam je da je plivala u novcu te se prepustila raskošnom životu, a uz to je bila cenjena i poštovana u ondašnjem društvu.

Jedan od razloga zašto je tako dugo uspela da ostane neotkrivena je i to što je bila okružena uglednim političarima i poslovnim ljudima, što joj je pružalo sigurnost. Jedan od njenih zaštitnika, koji je morao imati od toga koristi bio je i E. H. Kramp, moćni tajkun kojeg su nazivali šefom Memfisa. Analiza ovih zločina je pokazala da se on na neki svoj način brinuo o tome da izvešćuj o nestanku djece “pojede mrak”. Tu je bila i sudija Keli koja bi u slučaju neke žalbe zapretila novopečenim roditeljima da će im uzeti decu, što bi dovelo do brzog “rešavanja nesporazuma”.

Istraga o sumnjivim radnjama vezanim uz Taninu agenciju započeta je u jesen 1950. godine, a još iste godine je došlo do njenogzatvaranja. Nikada ni jedno dete nije vraćeno svojim biološkim roditeljima.

Džordžija je umrla od raka u 59-oj godini života, pre podizanja optužnice, čime je izbegla kazneni progon. Njenu saradnici umrli vrlo brzo nakon nje.

Uz ovih nekoliko ljudi postojala i je i vojska drugih, koja je obavljala prljave poslove na terenu, ali niko nikada od njih nije procesuiran.