Iznenadni povratak bolesti i novi izazovi za zdravstvene sisteme: "Dok god jedno jedino dete ostane zaraženo, mališani u svim zemljama su u opasnosti" - Da li virus ponovo preti globalnoj zajednici? (VIDEO)

Iako su poslednji podaci o dečijoj paralizi u svetu pokazali izvestan porast broja slučajeva, SZO veruje da će svetska inicijativa, koja traje više od 30 godina, ipak postići cilj stvoriti svet bez poliomijelitisa. Međutim, s obzirom na trenutne okolnosti, ostaje pitanje da li je ovaj cilj dostižan u predviđenom vremenskom okviru.

Svetska inicijativa za iskorenjivanje dečije paralize pokrenuta je 1988. godine, kada je broj zaraženih bio alarmantan – više od 350.000 slučajeva zabeleženo u 125 zemalja. Tada je dečija paraliza bila velika pretnja u mnogim delovima sveta, a cilj globalne inicijative bio je da se eliminiše divlji poliovirus, koji izaziva ovu bolest i spreči njeno dalje širenje.

Od tada, zahvaljujući masovnoj vakcinaciji, broj slučajeva se drastično smanjio, a virus je gotovo iskoreni u većini zemalja. Međutim, problem nije u potpunosti nestao. Danas, dečija paraliza se još uvek javlja u vrlo ograničenim regionima – u Pakistanu i Avganistanu, gde se svakog godine zabeleže novi slučajevi. Uprkos velikim naporima, politička nestabilnost, teško dostupna područja, i otpor prema vakcinaciji i dalje predstavljaju velike prepreke na putu ka globalnoj eliminaciji poliomijelitisa.

U 2023. godini, broj prijavljenih slučajeva dečije paralize ponovo je porastao u Pakistanu i Avganistanu. Dok je Pakistan zabeležio 39 novih slučajeva, Avganistan je prijavio 22. Ovaj skok broja zaraženih izazvao je zabrinutost među zdravstvenim stručnjacima, jer je poslednjih godina bilo značajnog smanjenja broja zaraženih u ovim zemljama. U 2023. godini, Avganistan i Pakistan su prijavili po šest novih slučajeva, ali ukupno 61 slučaj u oba regiona sugeriše da se smanjenje broja zaraženih usporava.

Iako je ovo povećanje u poređenju sa prethodnim godinama, i dalje je to samo mali deo u globalnom kontekstu. Za poređenje, pre nego što je započeta globalna inicijativa, 350.000 slučajeva se prijavljivalo svake godine u 125 zemalja. Ali, čak i ovi relativno mali brojevi mogu usporiti napredak u iskorjenjivanju bolesti, jer svaka nova infekcija predstavlja rizik od ponovnog širenja virusa, naročito u kontekstu međusobnog preplitanja sa drugim zdravstvenim izazovima, kao što su političke nestabilnosti i smanjenje poverenja u vakcinaciju.

Politička Nestabilnost i Teško Dostupna Područja

Jedan od glavnih razloga zašto dečija paraliza i dalje opstaje u Avganistanu i Pakistanu je politička nestabilnost i bezbednosni problemi u mnogim oblastima. U Avganistanu, talibani su preuzeli vlast 2021. godine, a ponovo se pojavila zabrinutost zbog političkog okvira koji ometa distribuciju vakcina. U Pakistanu, smanjenje poverenja u vakcinaciju i opstrukcija od strane antivakserskih grupa takođe čine izazov za borbu protiv poliomijelitisa, posebno u udaljenim, teško dostupnim područjima.

Takođe, ove godine je prijavljen skok broja slučajeva u pakistanskim provincijama koje su ranije bile uspešno pod kontrolom, što pokazuje da je zaustavljanje širenja bolesti u tom regionu još uvek veoma delikatno. Bez odgovarajuće infrastrukturne podrške, obrazovanja i zajedničkog globalnog angažovanja, bilo bi vrlo teško postići potpuno iskorjenjivanje poliomijelitisa u predviđenom roku.

SZO ostaje optimistična, ali na putu ima još izazova

Iako se suočava sa izazovima, Svetska zdravstvena organizacija ostaje optimistična i veruje da će do 2029. godine dečija paraliza biti iskorenjena. Stručnjaci SZO-a ističu da će ključni faktori za ostvarenje ovog cilja biti nastavak jačanja globalnih napora u vakcinaciji, dodatna ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, kao i proširenje kampanja za edukaciju i podizanje svesti među lokalnim zajednicama. SZO takođe poziva na jaču saradnju među državama, međunarodnim organizacijama i nevladinim sektorom kako bi se prevazišli preostali problemi i osigurala potpuna eliminacija poliovirusa.

Globalna zajednica i dalje se fokusira na otklanjanje poslednjih žarišta bolesti i rešavanje izazova poput nedostatka političke volje, ratnih sukoba i zdravstvenih prepreka. Takođe, SZO se nada da će ubrzati vakcinaciju i dodatne inicijative, kako bi se sprečila eventualna prelazna stanja i povratak bolesti u ranije očišćena područja.

Dečija paraliza je ozbiljna bolest izazvana poliovirusom koji zahvata centralni nervni sistem, a najčešće pogađa decu mlađu od pet godina. Infekcija se prenosi najčešće kontaktom s fekalijama zaražene osobe, dok je ređi način prenosa kroz kapljice izdisaja (kašljanjem ili kijanjem). Ova bolest može izazvati trajnu paralizu, a u ozbiljnim slučajevima, ako zahvati mišiće za disanje, može biti smrtonosna.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da je, iako su postignuti značajni napreci, dečija paraliza i dalje velika pretnja. SZO ističe da - jedna na svakih 200 infekcija dovodi do neizlečive paralize. Među paralizovanima, pet do 10 odsto njih umre kad njihovi mišići za disanje postanu imobilisani - 

- Dok god jedno jedino dete ostane zaraženo, deca u svim zemljama su u opasnosti da dobiju dečiju paralizu - kaže SZO.

Ova tvrdnja pokazuje ozbiljnost bolesti i njenu sposobnost da ugrozi živote, naročito u uslovima u kojima nije dostupna adekvatna medicinska pomoć.

Izazovi ostaju, ali iskorenjivanje ostaje cilj

Skok broja novih slučajeva dečije paralize u 2023. godini sigurno stavlja izazov na ambiciju da se bolest iskorenjuje do 2029. godine, ali globalna zajednica ostaje posvećena ovom cilju. Svetska zdravstvena organizacija, u saradnji sa partnerima i vladama, nastaviće da se bori za smanjenje broja zaraženih i konačno eliminisanje poliovirusa, iako će proces sigurno biti izazovan. Borba za svet bez dečije paralize nije gotova, ali, uz odgovoran pristup i kontinuiranu saradnju, moguće je da će 2029. godina označiti kraj ove bolesti.