Japanski doktor Hinohara živeo je 105 godina i RADIO DO SMRTI: Ovo su njegovi SAVETI za dobro zdravlje
Doktor je svoju svrhu pronašao rano, nakon što je porodični lekar spasio život njegove majke.
Dr Shigeaki Hinohara imao je izvanredan život iz mnogo razloga. Za početak, japanski lekar i stručnjak za dugovečnost živeo je do 105. godine.
Kada je umro, 2017. godine, Hinohara je bio predsednik emeritus Međunarodnog univerziteta St. Luke i počasni predsednik Međunarodne bolnice St. Luke, obe u Tokiju.
Možda najpoznatiji po svojoj knjizi "Živeti dugo, živeti dobro", Hinohara je pružio savete koji su Japanu pomogli da postane svetski lider u dugovečnosti. Neki su bili prilično intuitivni, dok su drugi bili manje očigledni.
No ako morate, učinite to mnogo kasnije od 65 godina.
Prosečna dob za odlazak u penziju, barem u SAD-u, uvek se kretala oko 65 godina. Ali Hinohara je na stvari gledao drugačije.
- Nema potrebe da se ikad povučete, ali ako već morate, trebal bi to da učinite puno kasnije od 65 godina. Trenutna dob za odlazak u penziju postavljena je na 65 godina pre pola veka, kada je prosečni životni vek u Japanu bio 68 godina, a samo 125 Japanaca starijih od 100 godina - rekao je 2009. u intervjuu za The Japan Times.
Danas ljudi žive mnogo duže. Očekivani životni vek za SAD na primer, 2020. je 78,93 godine, što je 0,08 odsto više u odnosu na 2019. Stoga bismo i mi trebali ići u penziju mnogo kasnije u životu, prema Hinoharinoj filozofiji.
Hinohara je sigurno praktikovao ono što je propovedao: sve do nekoliko meseci pre smrti, nastavio je da leči pacijente, vodio je knjigu termina s prostorom za još pet godina i radio do 18 sati dnevno.
Hinohara je naglasio važnost redovnog vežbanja.
- Idem po dve stepenice odjednom kako bih pokrenuo mišiće - rekao je.
Pored toga, Hinohara je nosio vlastite pakete i prtljag i držao 150 predavanja godišnje, obično govoreći od 60 do 90 minuta – sve to stojeći, kako je rekao, "da ostane jak".
Takođe je naglasio da ljudi koji žive izuzetno dug život imaju zajedničko obeležje: nemaju prekomernu težinu. Zapravo, gojaznost se smatra jednim od najznačajnijih faktora rizika za povećani morbiditet i smrtnost.
Prema Hinohari, nepopunjen raspored siguran je put ka bržem starenju i bržem umiranju. Međutim, važno je biti zauzet ne samo da biste bili zauzeti, već u aktivnostima koje realizujete pronaći svrhu.
Hinohara je svoju svrhu pronašao rano, nakon što je porodični lekar spasio život njegove majke.
Janit Kavaguči, novinarka koja je Hinoharu smatrala mentorom, rekla je: "Verovao je da je život u doprinosu, pa je imao neverovatan nagon da pomogne ljudima, da se probudi rano ujutro i učini nešto dobro za druge ljude. To je ono što ga je pokretalo i što ga je održavalo u životu".
Iako je jasno promovisao vežbanje i ishranu kao put za duži i zdraviji život, Hinohara je istovremeno tvrdio da ne treba da budemo opsednuti ograničavanjem svog ponašanja.
- Svi se sećamo kako smo kao deca, kad smo se zabavljali, zaboravljali jesti ili spavati. Verujem da takav stav možemo zadržati i odrasli – najbolje je ne umarati telo previše pravilima - kazao je Hinohara.