JEDAN OD NAJVEĆIH AKADEMIKA AVGANISTANA: Ko je Ašraf Gani, predsednik koji je poklekao pred Talibanima?
Imao je nezgodan temperament
Predsednik Avganistana Ašraf Gani (72), koji je danas napustio Avganistan nakon što su talibani ušli u glavni grad Kabul, dva puta je izabran za avganistanskog predsednika, a smatra se jednim od najvećih akademika ove azijske zemlje.
DVE DECENIJE SU ČEKALI OVAJ DAN! NEĆE BITI TRANZICIONE VLADE: Talibani zahtevaju da im se potpuno preda vlast
RUSIJA ODGOVORILA NA PITANJE: Da li će priznati Talibane kao novu vlast u Avganistanu? Bilo je reči i o odbeglom Ganiju
Zaev: Severna Makedonija spremna da prihvati izbeglice iz Avganistana
On je otišao iz Avganistana nekoliko časova nakon što su talibani ušli u Kabul, saopštili su vladini zvaničnici, ali se ne zna gde je otišao, preneo je Rojters. Gani je postao predsednik Avganistana 2014. godine, a preuzeo je vlast od Hamida Karzaija, koji je vodio zemlju nakon američke invazije na talibane 2001. godine.
Nadgledao je završetak američke borbene misije, povlačenje stranih snaga iz zemlje, kao i mirovni proces sa pobunjenim talibanima.
Britanska novinska agencija dodaje da je uložio napor da okonča višedecenijski rat, uprkos kontinuiranim napadima talibana na vladu i bezbednosne službe, a počeo je i pregovore sa pobunjenicima u Dohi 2020. godine.
Međutim, Ganiija, poznatog po, kako navodi Rojters, ''nezgodnom temperamentu, ali i dubokoumnom razmišljanju'', talibani nikad nisu prihvatili i mirovni pregovori nisu mnogo odmakli. Strane vlade su bili frustrirane sporim napretkom pregovora, a bilo je sve više poziva da se formira prelazna vlada koja bi zamenila njegovu administraciju.
Tokom predsedičkog mandata uspeo je da zaposli novu generaciju mladih, obrazovanih Abganistanaca i da ih stavi na liderske pozicije u vreme kada su na vlasti bile brojne poznate, elitne ličnosti i zaštićene grupe, dodaje britanska agencija.
Obećao je da će se boriti sa korupcijom, da će popraviti narušenu ekonomiju i da će od zemlje napraviti regionalno trgovinsko sedište između centralne i južne Azije, ali nije uspeo da ispuni većinu ovih obećanja, dodaje Rojters.
Po vokaciji antropolog, Gani ima doktorat na njujorskom univerzitetu Kolumbija i 2010. godine imenovan je među 100 najvećih mislilaca sveta u izboru magazina "Forin polisi". Proveo je skoro četvrt veka van Avganistana, tokom burne decenije sovjetske vlasti, civilnog rata i talibanske vladavine.
Tokom tog perioda, radio je kao akademik u SAD, a kasnije u Svetskoj banci i u misijama UN širom istočne i južne Azije. Nakon invazije koalicije predvođene SAD u Avganistanu, podneo je ostavku u međunarodnim institucijama i vratio se u Kabul kako bi postao savetnik novog predsednika Karzaija.
Bio je ministar finansija Avganistana 2002. godine, ali se razišao sa Karzaijem, pa je 2004. godine postavljen za rektora Kabulskog univerziteta. Prvi put se kandidovao za avganistanskog predsednika 2009. godine, ali je tada dobio četiri odsto glasova.
Kada je Karzaiju bilo onemogućeno ustavom da se kandiduje treći put za predsednika, Gani je odradio uspešnu kampanju i 29. septembra 2014. postao predsednik Avganistana, a reizabran je 2019. godine. Njegovi odnosi sa Vašingtonom i ostalim zapadnim silama nisu bili laki i neretko se nije slagao sa strategijom Zapada za Avganistan, dodaje Rojters.
Više vesti o dešavanjima u Avganistanu možete pročitati OVDE.
