JEZIVA PREDSKAZANJA: Evo kakav scenario u 2017. godini čeka Evropu!

Protekla 2016. godina bila je strašna za Evropu koja je iskusila terorističke napade u Briselu, Nici i Berlinu, Bregzit i sramotu Kaleu, a 2017. bi mogla biti ista takva - a možda i ne, piše "Gardijan" iznoseći pesimistički i optimistički scenario za narednu godinu.

Prema katastrofičnom scenariju, još jedan masovni, smrtonosni napad na početku godine išao bi na ruku desničarskom kandidatu Gertu Vildersu, koji bi mogao pobediti u Holandiji. 

KATASTROFA U BERLINU: Migranti pokušali da zapale beskućnika (VIDEO)

Samo mesec dana kasnije, baš pred prvu rundu predsedničkih izbora u Francuskoj 23. aprila, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bi, kako list ocenjuje, konačno mogao da izgubi strpljenje zbog neispunjenih obećanja Evrope u pogledu vizne liberalizacije i zamrzavanja pristupnih pregovora i zaključi da je pravi trenutak da otvori granice i pusti stotine hiljada očajnih izbeglica i migranata da krenu u Evropu, što će mnogi od njih, naročito mladići u punoj snazi i učiniti.

Slike tog novog egzodusa i migrantske bede na ekranima u trenutku izbora u Francuskoj bi, uprkos anketama javnog mnjenja koje prednost daju konzervativnom Fransoa Fijonu, mogle omogućiti šokantnu pobedu ekstremne desničarke Marin Le Pen u drugoj rundi u maju, piše Gardijan.

Preuzimanje vlasti od estabilšmenta bi bilo dovršeno pobedom Pokreta pet zvezdica na prevremenim izborima u Italji, trećoj od šest prvobitnih članica EU, a do jeseni bi eskalacija migrantske krize i terorističke pretnje dovele do pada Angele Merkel na izborima u Nemačkoj, navodi se u tekstu. 

Prema Gardijanu, sledeći primer Donalda Trampa, protekcionističke evropske vlade bi potom prionule na raskidanje multilateralnih trgovinskih sporazuma i zatvaranje granica. U Holandiji i Francuskoj, Vilders i Le Penova bi organizovali referendum o Holandegzitu i Fregzitu, a u Italiji bi se građani izjašnjavali o povratku na liru, dok bi dužnici i kreditori u evrozoni hvatali jedni druge za gušu.

- Ništa od ovoga naravno ne mora da se dogodi - piše Gardijan.

Prema optimističnom scenariju, evropska policija i obaveštajne službe bi mogle da sprečavaju planove za terorističke napada, a Erdogan bi mogao da zaključi da mu je u dugoročno interesu ipak da ne izazove terminalnu krizu u Evropi, navodi list.

TURSKA I RUSIJA POSTIGLE VAŽAN DOGOVOR?! Ankara spremna za sporazume, Kremlj ne želi da komentariše

Evropa bi, dodaje britanski dnevnik, mogla pokazati, kao što nagoveštava neočekivana pobeda levičarski orijentisanog Aleksandra Van der Belena nad ekstremno desničarskim Norbertom Hoferom u Austriji da je prošla vrh talasa populizma. 

Uzdrmani očiglednim haosom koji je izazvao Bregzit i destabilizujućim izborom Trampa, birači u Evropi bi mogli pažljivije pogledati šta njihove radikalno desničarske partije obećavaju, i opredeliti se umesto njih za bezbednost. 

Vilders bi bio poražen u Holandiji. U Francuskoj bi pobedio Fijon a planirane izborne reforme u Italiji bi trebalo da dovedu do proporcionalnog prestavničkog sistema, u kome je nemoguće formirati vladu bez koalicija štoje pokret Pet zvezdica uvek odbijao.

Merkelova bi ubedila Nemačku da je ona najsigurniji izbor dok bi se Grčka kako i uvek nekako izvukla, a Evropa bi konačno shvatila da mora da ponudi konkretne odgovore za potrebe i strahovanja građana ukoliko želi da preživi, dodaje Gardijan.

Međutim, Evropom u svakom slučaju duva vetar nezadovoljstva i ozlojeđenosti na uobičajenu politiku i bilo bi iznenađujuće da žrtva toga ne budu bar još neki iz establišmenta, zaključuje britanski dnevnik.